’Жене које се труде у Господу‘

”Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу!“ (РИМЉАНИМА 16:12).

1. На који начин се Исусова земаљска служба показала благословом за жене?

 ИСУСОВА земаљска служба била је заиста благослов за јеврејске жене. Дело које је он започео доносило је утеху, наду и ново достојанство женама свих раса. Он се није обазирао на предања јудаизма, која су ’обезвредила реч Божју‘ (Матеј 15:6, NW). Многа од тих предања презирала су основна женина права која им је Бог дао.

Исусов став према женама

2. Зашто се може рећи да је Исусов приступ женама био револуционаран за то време?

² Каква је само разлика била између Исусовог става према женама и става који су показивале јеврејске религиозне вође! Како наводи Encyclopaedia Judaica, ови други сматрали су да су жене ”похлепне, воле прислушкивати, лење су и љубоморне.“ На разговор са женама гледало се попреко, а ”за научника је било срамота да разговара са женом на улици“ (Jerusalem in the Time of Jesus, од Јоакима Џеремијаса (Joachim Jeremias); упореди Јован 4:27). Још би се могло много говорити о презривом ставу вођа јудаизма према женама. Али, горе споменуто довољно показује да је Исусов приступ женама заиста био револуционаран у то време.

3. Који догађаји за време Исусове службе показују да је он драговољно поучавао жене о дубоким духовним истинама?

³ Исус пружа савршен пример о томе како мушкарци могу имати срдачан, а ипак честит однос према женама. Не само да је разговарао са њима, већ их је такође поучавао дубоким духовним истинама. У ствари, прва особа којој је отворено открио да је Месија била је баш жена, и још к томе Самарићанка (Јован 4:7, 25, 26). Даље, догађај у вези с Мартом и Маријом јасно показује да Исус, за разлику од јеврејских религиозних вођа, није сматрао да жена нема право понекад да остави своје лонце и тигање како би повећала своје духовно спознање. Том приликом Марија је ”одабрала добар део“, стављајући духовне ствари на прво место (Лука 10:38-42, NW). Међутим, неколико месеци касније, кад је умро њихов брат, Марта, а не Марија, показала је већу жељу да види Учитеља. Како смо само и данас узбуђени док читамо тај дубоки духовни разговор између Исуса и Марте о нади ускрсења! (Јован 11:20-27). Каква је то само предност била за Марту!

Жене које су служиле Исусу

4, 5. Ко је осим апостола следио Исуса за време његове службе у Галилеји, и како су му оне служиле?

⁴ Исус је такође прихватио службу жена док је путовао земљом. У свом извештају о Еванђељу, Марко спомиње ”жене... које иђаху за њим [Исусом] кад беше у Галилеји и служаху му“ (Марко 15:40, 41). Ко су биле те жене, и како су  оне служиле Исусу? Нису нам позната сва имена, али Лука спомиње неке и објашњава на који су начин оне служиле Исусу.

⁵ Лука пише: ”После тога иђаше Исус по градовима и по селима проповедајући и јављајући добру вест о краљевству Божјему. Са њим бејаху дванаесторица и неке жене које бејаху исцељене од злих духова и од болести: Марија која се зваше Магдалена, из које изиђе седам злих духова, и Јована, жена Хузе, настојника Иродова, Сусана, и многе друге, које му помагаху добрима својим“ (Лука 8:1-3). Исус је драговољно допуштао тим женама да га следе и да користе своја добра, служећи његовим материјалним потребама као и потребама његових апостола.

6. (а) Ко је пратио Исуса на његовом последњем путовању у Јерусалим? (б) Ко је стајао уз Исуса приликом његове смрти, и како су неке од њих награђене? (в) Шта је, са становишта традиција јудаизма, значајно у вези извештаја у Јовану 20:11-18?

⁶ Кад је Исус погубљен, ”Онде бејаху и гледаху из далека многе жене које беху ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. Међу њима беше Марија Магдалена и Марија мати Јаковљева и Јосифова, и мати синова Забедејевих“ (Матеј 27:55, 56). Дакле, многе су верне жене биле уз Исуса у време његове смрти. Такође је вредно пажње то да су жене биле први сведоци његовог ускрсења (Матеј 28:1-10). То је само по себи био ударац јеврејској традицији, јер се унутар јудаизма сматрало да су жене недостојне да буду правоваљани сведоци. Имајући то на уму, прочитајмо Јована 20:11-18, и покушајмо да предочимо себи велико узбуђење које је Марија Магдалена морала да осећа кад јој се указао ускрснули Учитељ, позвао је по имену и употребио као свог сведока да обавести његове ученике да је он заиста жив!

Верне хришћанке након Пентекоста

7, 8. (а) Како знамо да су жене биле присутне кад је на Пентекост изливен свети дух? (б) Како су хришћанке суделовале у почетном ширењу хришћанства?

⁷ Кад је Исус узашао на небо, богу одане жене налазиле су се са верним апостолима у горњој соби у Јерусалиму (Дела 1:12-14). Очигледно је да су жене биле међу онима на које је на Пентекост изливен свети дух. Зашто? Јер је Петар, кад је објашњавао шта се догодило, цитирао Јоела 2:28-30, који посебно спомиње ”кћери“ и ”слушкиње“ (Дела 2:1, 4, 14-18). Такве духом рођене, помазане хришћанке биле су део хришћанске скупштине од њеног самог оснивања.

⁸ Жене су играле важну, иако не главну, улогу у ширењу хришћанства. Марија, Маркова мајка и Барнабина тетка, ставила је своју очигледно велику кућу на располагање јерусалимској скупштини (Дела 12:12). Учинила је то добровољно у време кад су избила нова прогонства хришћана (Дела 12:1-5). Четири кћерке еванђелизатора Филипа имале су предност да буду хришћанске пророчице (Дела 21:9; 1. Коринћанима 12:4, 10).

Павлов став према женама

9. Који савет је Павле дао у вези са хришћанкама у свом првом писму Коринћанима, и на поштовање којег божанског начела је храбрио жене?

⁹ Апостола Павла понекад оптужују за мржњу и неповерење према женама. Истина, Павле је био тај који је захтевао да жене задрже своје одговарајуће место унутар хришћанске скупштине. Под нормалним околностима, оне нису смеле да поучавају на хришћанским састанцима (1. Коринћанима 14:33-35). Ако је хришћанка говорила на састанку зато што није био присутан ниједан мушки хришћанин или зато што је подстакнута светим духом прорицала, од ње се тражило да носи покривало на глави. То  покривало било је ”знак подложности“, видљиви доказ да жена признаје Божје уређење поглаварства (1. Коринћанима 11:3-6, 10).

10. За шта неки оптужују апостола Павла, али шта доказује да је та оптужба лажна?

¹⁰ Павле је очигледно нашао за потребно да подсети прве хришћане на та теократска начела да се на скупштинским састанцима ’све уради пристојно‘ (1. Коринћанима 14:40). Али, да ли то значи да је Павле био противник жена, како неки тврде? Не, не значи. Зар није Павле био тај који је, завршавајући поглавље свог писма Римљанима, послао срдачне поздраве деветерим хришћанкама? Зар није показао дубоко цењење према Феби, Приски (Присцили), Трифени и Трифоси, назвавши ове последње две женама ”које се труде у Господу“? (Римљанима 16:1-4, 6, 12, 13, 15). Уз то, Павле је био тај који је под надахнућем написао: ”Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема ту више ни Јудејина ни Грка, нема ни роба ни господара; нема ни човека ни женске, јер сте сви једно у Исусу Христу“ (Галатима 3:27, 28). Павле је очигледно волео и ценио своје хришћанске сестре, укључујући Лидију, која је показала примерну гостољубивост у време кушње (Дела 16:12-15, 40; Филипљанима 4:2, 3).

Марљиве жене данас

11, 12. (а) Како се данас дословно испуњава Псалам 68:11? (б) У каквој се ситуацији налазе многе наше сестре, и зашто је њима потребна наша наклоност и молитве?

¹¹ Унутар хришћанске скупштине данас има много хришћанки које се ”труде у Господу“. У ствари, статистике показују да је ’жена које објављују добру вест велика војска‘, да сачињавају већину војске Сведока коју Јехова употребљава у овом времену краја (Псалам 68:11, NW). Такве марљиве хришћанке које се труде стекле су себи добро име, будући да се боре како би испуниле своју улогу жена, мајки, домаћица, хранитељица, као и улогу хришћанских проповедника.

¹² Један број таквих дивних сестара има супруге који нису у вери и морају се с том ситуацијом борити 24 сата дневно. Неке су се годинама напрезале да би биле добре супруге и уједно удовољавале захтевима за лојалне слуге Јехове. То није било лако, али су истрајале, имајући  увек наду да би њихови супрузи ’могли бити придобивени без речи‘ њиховим добрим хришћанским владањем. И какву само радост дели цела породица кад такав супруг позитивно реагује на то! (1. Петрова 3:1, 2, NW). У међувремену је таквим верним сестрама свакако потребна братска наклоност и молитве осталих чланова скупштине. Баш као што ’тих и благ дух‘, који оне настоје да показују, имају ”велику вредност у Божјим очима“, тако је њихова непоколебљива беспрекорност драгоцена у нашим очима (1. Петрова 3:3-6, NW).

13. Зашто се може рећи за наше сестре пионирке да су жене ”које се труде у Господу“, и како би се на њих требало гледати у њиховим скупштинама?

¹³ За сестре које служе као пионири може се сасвим сигурно рећи да се ”труде у Господу“. Многе имају дом, супруга и децу о којима брину, поред своје службе проповедања. Неке раде скраћено да би удовољиле својим материјалним потребама. Све то захтева добру организацију, одлучност, истрајност и много труда. Такве хришћанке би требало да осете љубав и подршку оних којима околности не дозвољавају да се посвете делу проповедања као пионири.

14. (а) Који се диван пример истрајности спомиње? (б) Које још друге хришћанке нарочито заслужују похвалу, и зашто? Спомени неке месне примере.

¹⁴ Неке хришћанке су показале посебну постојаност у пионирској служби. У Канади се Грејс Лаунзбери први пут окушала као пионир 1914. Због болести је 1918. морала прекинути с пионирском службом, али се 1924. поново вратила у пуновремену службу. Док ово пишемо, она још увек служи као пионир, иако има 104 године! Многе сестре мисионарке, које су се 1940-их школовале у првим разредима Библијске школе Гилеад Друштва Кула стражара, још увек верно служе као мисионари или као чланови бетелске породице у Бруклину или у некој од подружница Друштва Кула стражара. Све такве хришћанке, и свакако све сестре које се посвећују служби у Бетелу, показују самопожртвовни дух и изврстан су пример. Дајемо ли им икад до знања да их ценимо?

Супруге путујућих надгледника

15, 16. Која следећа група хришћанки заслужује нашу срдачну похвалу, и зашто?

¹⁵ Супруге путујућих надгледника сачињавају даљњу групу хришћанки које заслужују срдачну похвалу и охрабрење.  Такве драге сестре спремне су да прате своје супруге док иду од скупштине до скупштине или од покрајине до покрајине, како би духовно изграђивали своју браћу. Већина их се одрекла удобности дома; сваке седмице спавају на другом кревету, који није увек удобан. Али, радосно прихватају све што браћа могу да им понуде. Оне су диван пример својим духовним сестрама.

¹⁶ Такве хришћанке такође пружају непроцењиву подршку својим супрузима, врло сличну богу оданим женама које су са Исусом ’ишле и служиле му‘ (Марко 15:41). Оне не могу проводити много времена саме са својим супрузима, који су увек ’богато запослени у делу Господовом‘ (1. Коринћанима 15:58, NW). Неке од њих, као Роза Сзумига из Француске, која је 1948. ступила у пуновремену службу, пакују кофере својим супрузима и путују с њима 30 или 40 година. Спремне су да се жртвују за Јехову и за своју браћу и сестре. Оне заслужују наше цењење, љубав и молитве.

Супруге старешина

17, 18. (а) Које особине се траже од супруга браће именоване за службене положаје? (б) Које жртве за Јехову и своју браћу добровољно чине супруге старешина, и на који начин могу друге супруге помоћи својим супрузима?

¹⁷ Кад је набројио предуслове за браћу која би могла да буду именована за старешине и слуге помоћнике, апостол Павле је такође споменуо жене, пишући: ”Тако и жене треба да буду озбиљне, не клеветнице, умерене у навикама, верне у свему“ (1. Тимотеју 3:11, NW). Додуше, овај општи савет односи се на све хришћанке. Али, с обзиром на контекст, очигледно је да би требало супруге браће именоване за службене положаје тај савет да следе на примеран начин.

¹⁸ Срећом, ово је случај са многим хиљадама супруга хришћанских надгледника. Оне су умерене у својим навикама и свом дотеривању, озбиљне у погледу хришћанског начина живота, пазе шта говоре и искрено се труде да буду верне  у свему. Такође се добровољно жртвују, прихватајући да њихови супрузи посвећују скупштинским стварима време које би иначе могли провести с њима. Такве верне хришћанке заслужују нашу срдачну љубав и охрабрење. Можда би у многим скупштинама више браће могло посегнути за предносним службама ако би њихове супруге понизно пристале да учине такве жртве за добробит свих.

Верне ”старице“

19. Зашто су многе верне ”старице“ врло цењене у својим скупштинама, и какви би требало да буду наши осећаји према њима?

¹⁹ Наше разматрање жена споменутих у Библији омогућило нам је да увидимо да године не спречавају верне жене да служе Јехови. Ова чињеница је показана на примерима Саре, Јелисавете и Ане. Данас има много хришћанки у годинама које су дивни примери вере и истрајности. Осим тога, оне могу дискретно да помажу старешинама тиме што помажу млађим сестрама. Користећи своје велико искуство, оне могу дати мудар савет млађим женама, баш као што их и Библија опуномоћује да чине (Титу 2:3-5). Можда је повремено потребно и старијој сестри дати савет. Ако је тако, старешина који то чини треба ’поступати према њој као према мајци‘. Старешине треба да ’исказују част удовицама‘ и, ако је потребно, да организују материјалну помоћ за њих (1. Тимотеју 5:1-3, 5, 9, 10, NW). Наше драге старије сестре сасвим сигурно треба да осете да су вољене и цењене.

Владари с Христом

20. Која је узвишена предност понуђена многим хришћанкама, и зашто друге овце могу бити срећне ради тога?

²⁰ Сасвим је јасно из Библије да ”у Бога нема пристраности“ у погледу расе или пола (Римљанима 2:10, 11; Галатима 3:28). Ово такође вреди и за начин на који Јехова одабира оне који треба да учествују с његовим Сином у краљевској влади (Јован 6:44). Како само може бити захвално велико мноштво других оваца што верне жене, попут Исусове мајке Марије, Марије Магдалене, Присциле, Трифене, Трифосе, и војске других из ране хришћанске скупштине, суделују сада у краљевској владавини, обогаћујући ту владу својим личним разумевањем за осећаје и искуства жена! Каква је то само промишљеност пуна љубави и мудрости с Јеховине стране! (Римљанима 11:33-36).

21. Какви су наши осећаји данас према ’женама које се труде у Господу‘?

²¹ Ми данас можемо делити осећај апостола Павла кад је с љубављу и цењењем говорио о ”тим женама које су се са мном раме уз раме бориле за добру вест“ (Филипљанима 4:3, NW). Сви Јеховини сведоци, мушкарци и жене, сматрају радошћу и предношћу да делују раме уз раме са ’великом војском жена које објављују добру вест‘, да, са ’женама које се труде у Господу‘ (Псалам 68:11; Римљанима 16:12, NW).

Питања за понављање

◻ Како је Исус показао да није учествовао у предрасудама јеврејских религиозних вођа према женама?

◻ На који начин су богобојазне жене служиле Исусу, и коју су велику предност неке од њих добиле?

◻ Који савет је Павле дао у погледу жена на скупштинским састанцима?

◻ Које групе сестара заслужују нашу посебну наклоност и подршку, и зашто?

◻ Шта би требало да осећамо према свим женама данас ”које се труде у Господу“

[Питања за разматрање]

[Слика на странама 16, 17]

Жене су служиле Исусу и његовим апостолима

[Слике на 18. страни]

Самопожртвовне супруге путујућих надгледника и других старешина пружају драгоцен допринос Божјем делу