Уграђивање хришћанске личности у нашу децу

ВАНДИНА мајка, коју је напустио супруг, напорно је радила како би у своју кћерку уградила хришћанске особине. Кад је Ванда имала 12 година, то поучавање је стављено на испит. Тада је Ванда, заједно са млађим братом и сестром, била принуђена да напусти своју мајку и живи неко време с оцем. Пошто отац није био верник, како ће Ванда поступати без мајчиног надзора?

Једна могућност с којом се суочавају сви хришћански родитељи је време кад њихова деца морају сама да доносе одлуке, испитујући тако своју веру. Деца могу бити одвојена од својих хришћанских родитеља, као што је то био случај с Вандом. Могу да се суоче са притиском вршњака у школи да погрешно поступају. Или могу да се суоче са снажним искушењима. Хришћански родитељи се надају и моле се да би њихова деца, кад дође време за то, имала хришћанску личност довољно снажну да издржи испит.

Како родитељи могу да уграде снажне хришћанске особине у своју децу? Пре него што сазнамо шта се догодило с Вандом, погледајмо како нам Библија помаже да одговоримо на то питање. Темељ одговора налази се у речима апостола Павла упућеним хришћанима у Коринту: ”Јер темеља другога нико не  може поставити осим онога који је постављен а то је Исус Христос. Ако ли ко зида на том темељу златом, сребром, драгим камењем, дрвом, сеном, сламом, свачије ће дело изићи на видело, јер ће га дан показати, јер ће се оно огњем окушати, и огањ ће показати какво је чије дело“ (1. Коринћанима 3:11-13).

Темељ

Зашто је Павле написао ове речи? Он је започео програм изградње хришћанских личности у Коринту, али тај је програм запао у тешкоће. Наравно, Павлов програм изградње није укључивао његову властиту телесну децу. Укључивао је оне који су постали хришћани кроз његово проповедање. Али он их је сматрао духовним потомством, а оно што је рекао вредело је и за родитеље (1. Коринћанима 4:15).

Недуго након што је дошао у Коринт, Павле је тамо утемељио хришћанску скупштину. Они који су се одазвали на његово проповедање предузимали су велике промене у својој личности. Неки су пре били неморалне особе, лопови, идолопоклоници и пијанице (1. Коринћанима 6:9-11). Али, били су у стању да се промене и хришћански размишљају зато што је Павле, можемо рећи, положио добар темељ. Шта је био тај темељ? ”Темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен, а то је Исус Христос“ (1. Коринћанима 3:11).

Како је Павле положио тај темељ док је поучавао те нове вернике у Коринту? Он нам каже: ”И ја, дошавши к вама, браћо, не дођох с великим речима или премудрошћи[у] да вам јављам сведочанство Божје. Јер нисам мислио да знам што међу вама, осим Исуса Христа, и то Исуса Христа распетога“ (1. Коринћанима 2:1, 2; Дела 18:5). Он није усмерио пажњу на самог себе или дотерао истину како би јој дао површинску интелектуалну привлачност. Уместо тога, усмерио је пажњу на Исуса Христа и на начин на који га је употребио Бог.

У ствари, Исус је величанствено снажан темељ за изградњу хришћана. Он је пружио откупну жртву. Сада је он небески Краљ, а као такав ће ускоро у Армагедону уништити Божје непријатеље. Затим ће примењивати Божју праведност током хиљадугодишње владавине и, као Божји Првосвештеник, постепено ће подизати човечанство до савршенства. Који други темељ би неко могао да пожели?

Дакле, у уградњи хришћанске личности у нашу децу, добро је да опонашамо Павла и уверимо се да она цене те пресудне чињенице. Требало би нашу децу од раног детињства да поучавамо да воле Исуса због онога што је учинио и што још увек чини за нас (1. Петрова 1:8).

Изградња

Међутим, иако је Павле положио тај добар темељ, дело изградње је претрпело  неке застоје након што је он отишао (1. Коринћанима 3:10). Проблем се није много разликовао од онога што данас доживљавају многи родитељи. Они подижу своју децу у хришћанској вери и уверени су да њихова деца знају шта је истина. Али, кад одрасту, деца одлутају или одбаце веру. У чему је проблем? Често је то због грађевинског материјала који је био коришћен.

Павле је рекао да личности могу бити изграђене вредним материјалима: златом, сребром и драгим камењем. Или могу бити изграђене лошим материјалима: дрветом, сеном и сламом (1. Коринћанима 3:12). Ако градитељ користи злато, сребро и драго камење, он мора подизати узвишено здање које је од посебне вредности. А градитељ који користи дрво, сено и сламу гради само нешто што је нужно, привремено и слабо.

Изгледа да су у Коринту били коришћени слаби духовни материјали. Онај ко је следио после Павловог полагања темеља градио је слабо, не подижући снажна, отпорна здања. Коринћани су почели да гледају на човека, тако да је међу њима владало нејединство, љубомора и свађе (1. Коринћанима 1:10-12; 3:1-4). Како се то могло спречити? Њиховим коришћењем квалитетнијих, отпорних материјала.

Ти материјали представљају вредне ознаке које су неопходне за хришћанску личност. Које су то ознаке? Апостол Петар је споменуо једну: ”Окушање ваше вере, скупоценије од злата пропадљивога“ (1. Петрова 1:6, 7). Краљ Соломон је споменуо две даљње ознаке: мудрост и разумевање, поседовање којих је боље ”него стећи сребро“ (Изреке 3:13-15, Ст). А краљ Давид нас је подсетио да страх Јеховин и цењење његових заповести треба бити ”пожељније од злата“ (Псалам 19:9, 10, NW).

Ти и други вредни материјали могу бити уграђени у личност хришћана како би помогли нашој деци да се одрже у испитима. Ипак, како можемо бити сигурни да градимо таквим материјалима? Поклањањем пажње срцу, како деце тако и нас самих.

Успешно дело градње

Коју улогу игра срце родитеља у том делу градње може се видети из заповести коју је Јехова дао родитељима у древној нацији Израел: ”Ове речи које ти ја данас заповедам морају бити у твом срцу.“ Затим је рекао: ”И мораш их усадити у свог сина“ (5. Мојсијева 6:6, 7, NW). Дакле, пре него што можемо изграђивати друге, морамо да изградимо себе. Наша деца треба да виде кроз оно што говоримо и чинимо да је наша личност сачињена од исправних материјала (Колошанима 3:9, 10).

Затим наше поучавање треба достићи њихово срце. Исус, најуспешнији градитељ хришћанских личности, допирао је до срца користећи поређења и питања (Матеј 17:24-27; Марко 13:34). Родитељи налазе да су те исте методе поучавања врло делотворне. Они користе поређења како би постигли да хришћанска истина делује на срце њихове мале деце, а осим тога користе добро промишљена питања како би схватили шта у ствари мисле њихова старија деца, како просуђују у свом срцу (Пословице 20:5).

Кад је Мојсије покушавао да угради у Израелце жељу да остану верни, рекао је: ”држећи заповести Господње и законе његове... да би ти срећан био“ (Деутероном 10:13). Исто тако, родитељи чине добро ако, поред тога што разумљиво објасне својој деци која су Божја мерила, уверљиво покажу зашто су ствари као што су искреност, морална чистоћа и добро друштво за њихово добро.

Коначно, Исус је рекао: ”Ово значи вечни живот: да спознају тебе, јединог истинитог Бога, и онога кога си послао,  Исуса Христа“ (Јован 17:3, NW). Кад деца у раном добу лично упознају Јехову, науче како да разговарају с њим о својим проблемима и доживе да им он одговара на молитве, она развијају најважнији део хришћанске личности: лични однос са својим Створитељем.

Ватра

Павле је утврдио да су се код неправилне градње у Коринту укоренила световна обележја, као што су секташтво и неслога. То је било опасно јер, као што је објаснио, ”ватра [ће] открити какво је чије дјело“ (1. Коринћанима 3:13, Ст).

Шта је ватра? То може бити сваки испит који Сатана наноси хришћанину. Може то бити притисак вршњака, телесно искушење, материјализам, прогонство, чак и нагризајући утицај сумњи. Такви ће испити сигурно доћи. ”Свачије ће дјело изићи на видјело. То ће показати онај Дан, јер ће се очитовати ватром.“ Мудри родитељи изграђују личност своје деце у очекивању да ће деца потпасти под испит. Али они су уверени да ће њихова деца, уз Јеховину помоћ, пребродити испит. Ако родитељи имају такав став, биће богато благословљени.

Награда

Павле је рекао: ”А ако дело које је неко на том темељу подигао остане, тај ће примити награду“ (1. Коринћанима 3:14). Апостол Павле је примио награду. Хришћанима у граду Солуну, где је такође вршио дело градње, писао је: ”Јер шта је наша нада или радост или круна весеља — па нисте ли то заиста ви — пред нашим Господом Исусом за његове присутности? Заиста, ви сте наша слава и радост“ (1. Солуњанима 2:19, 20, NW).

Вандина мајка је примила ту награду. Кад се 12-годишња Ванда нашла одвојена од своје мајке, у почетку је плачући одлазила на спавање. Тада се сетила савета своје мајке да о свом проблему разговара с Јеховом у молитви. Молила се и ускоро је дошла на идеју да потражи у телефонском именику има ли у близини икога од Јеховиних сведока. Ступила је с њима у везу и сазнала да једна породица живи на крају улице у којој се налази кућа њеног оца. ”Како сам била срећна!“, каже Ванда.

Охрабрена од те породице, Ванда је уредила да се њен млађи брат и сестра врате хришћанским активностима. ”Била сам одговорна да се припремимо за састанке“, објашњава она. ”Требало је да оперем нашу одећу, почешљам нас и побринем се да смо чисти и пристојни.“ То је био напоран посао за ту младу девојку, али је она то учинила. Једном их је отац покушао спречити да присуствују састанку, али деца су га молила, па их је пустио.

Касније су деца била поново с мајком. Кад је Ванда имала 15 година, постала је крштена хришћанка и изразила жељу да буде мисионарка. Да, дело Вандине мајке прошло је испит. Она се радовала награди да види своју кћерку како сама заузима чврст став за истину. Нека би сви хришћански родитељи имају исти успех док раде на уградњи хришћанске личности у своју децу.

[Оквир на 27. страни]

Док родитељи, као што показује овај чланак, истрајно настоје да уграде хришћанску личност у своју децу, и сама деца имају одговорност. Она, као сви хришћани, морају изграђивати сама себе (Ефесцима 4:22-24). Иако родитељи имају дивну прилику да им у томе помажу, коначно сваки појединац мора да донесе одлуку хоће ли он или она да служи Јехови.