Улога жене у Писму

”Нека јој буде име жена човекова, јер је узета од човека!“ (ПОСТАЊЕ 2:23).

1, 2. (а) Какво је, према мишљењу неких људи, библијско гледиште о женама? (б) Да не бисмо били пристрани, какво би поређење требало да учинимо, и шта стоји у једном речнику?

 КАКВО је библијско гледиште о женама? О томе постоје различита мишљења. У једној недавно издатој књизи поводом тога се наводи: ”Опште је прихваћено мишљење да Библија омаловажава жене.“ Неки људи тврде да је Библија, како у свом хебрејском тако и у свом грчком делу, строга према женама. Да ли је то истина?

² Да не бисмо били пристрани, прикладно би било да испитамо како су у библијска времена поступали са женама народи који нису обожавали Јехову. У неким древним цивилизацијама, које су обожавале богињу-мајку, женама се исказивала част као симболима плодности. Изгледа да су оне биле јако цењене у Вавилону и Египту. Али другде није било тако. У древној Асирији, муж је, ако је то хтео, могао да напусти своју жену, и чак да је убије ако је била неверна. Ван куће, она је морала да носи вео. У Грчкој и Риму, само су се богате жене, од којих су многе биле куртизане, проститутке високог друштва, могле школовати и у извесној мери уживати слободу. Зато је охрабрујуће кад читамо у делу The New International Dictionary of New Testament Theology (Нови међународни речник теологије Новог завета): a ”За разлику од осталог источњачког (религиозног) света, она [жена у Хебрејским списима] се признаје као особа и као партнер своме мужу.“ То је јасно  изражено у закључној књизи Хебрејских списа, у којој Јеховин пророк описује жену као ’друга‘ своме мужу, додајући: ”Да нико жени младости своје неверан не буде“ (Малахија 2:14, 15).

Створена као надопуна мужу

3. и фуснота. (а) Које је задатке Јехова дао Адаму кад га је створио? (б) Иако до тада није имао жену, шта је истина о Адаму пре стварања Еве, и шта је истина о ’последњем Адаму‘, Исусу?

³ Према Библији, Јехова је створио Адама ”од праха земаљског“ и поставио га у Еденски врт да га негује. Бог је Адаму довео дивље пољске животиње и летећа створења како би могао да их проучава и надене им имена. За све време које му је било потребно да то учини, Адам је био сам. За извршавање свих задатака које му је Јехова до тада поверио он је био савршен, потпун, ништа му није недостајало. b Он није имао ’помоћницу, као своју допуну‘ (1. Мојсијева 2:7, 15, 19, 20, New World Translation).

4, 5. (а) Кад више није било добро за Адама да и даље буде сам, шта је Јехова учинио? (б) Који је дугорочан задатак Јехова дао Адаму и Еви, и шта ће то од њих захтевати?

⁴ Јехова је, међутим, после извесног времена изјавио да ”није добро да човек и даље буде сам“, па се побринуо да Адам добије дружицу, која би с њим учествовала у задацима који су били пред њима. Успавао је Адама, извадио му је једно ребро и створио жену, ’кост од Адамових костију и месо од његовог меса‘. Сада је Адам имао ”помоћницу“, ”допуну“, или надопуну. ”И благословио их је Бог и рекао им је Бог: ’Будите плодни и намножите се и напуните земљу и себи је подвргните, и имајте у подложности рибе морске и летећа створења небеска и свако живо створење које се креће по земљи‘“ (1. Мојсијева 1:25, 28; 2:18, 21-23, NW).

⁵ Запазимо да је тај задатак био дат ’њима‘, и мужу и жени. Њихова се сарадња не би ограничила само на то да напуне  Земљу. Такође би укључивала и подвргавање земље, и вршење одговарајуће власти над свим нижим створењима. То би захтевало интелектуалне и духовне особине, а обоје су, муж и жена, поседовали потребан потенцијал да их развијају у складу са Божјом вољом.

Разумна улога жене

6. (а) Шта Библија говори о односу телесне снаге човека и жене? (б) Како би жене добро учиниле да размисле о томе да прихвате Јеховино уређење?

⁶ Наравно, за подвргавање земље биће такође потребна и телесна снага. У својој неограниченој мудрости, Јехова је прво створио Адама, онда Еву. Она је створена ”од човека“, ”ради човека“, и очигледно са слабијом телесном снагом од човека (1. Тимотеју 2:13; 1. Коринћанима 11:8, 9; упореди 1. Петрова 3:7). То је животна чињеница коју многе феминисткиње, а и неке друге жене, изгледа тешко прихватају. Оне би сигурно биле срећније кад би се потрудиле да разумеју зашто је Јехова тако уредио ствари, и тако прихватиле улогу коју им је Бог доделио. Особе које се жале на Божје уређење ствари могле би да се упореде са славујем, који се љути у свом гнезду зато што није јак као галеб, уместо да слети на високу грану и захвално пева ради јединственог дара који му је Бог дао.

7. Зашто је Адам био у могућности да врши поглаварство над Евом и децом која би се родила, и да ли је то било на Евину штету?

⁷ Пре него што је Ева створена, Адам је несумњиво стекао велико животно искуство. За то време Јехова му је дао одређена упутства. Требало је да их Адам пренесе својој жени, служећи тако као Божји говорник. Логично, требало је да он предводи у свим стварима у вези са обожавањем и богу оданим активностима, које је требало извршити како би испунили свој задатак. Кад им се роде деца, он ће бити поглавар породице. Али, то не би било на  штету његове жене. Њој би то у ствари користило, јер би имала некога ко ће је подупирати док спроводи свој од Бога добијени ауторитет над својом децом.

8. Које је божанско уређење ствари приказано у Библији?

⁸ Према божанском уређењу ствари, Адам је био одговоран Јехови, Ева је стајала под поглаварством Адама, требало је да сва деца буду под вођством својих родитеља, а животиње су биле у подложности људима. Човек и жена имали су своје одређене улоге, и свако од њих је могао да води срећан и продуктиван живот. На тај начин ’је све могло бити пристојно и по реду‘ (1. Коринћанима 11:3; 14:33, 40, фуснота NW).

Грех искривљује улогу жене

9, 10. Какве су биле последице упадања у грех за човека и жену, и шта је то имало за последицу код многих жена?

⁹ Наравно, провала греха и несавршености у првобитни Рај пореметила је ово мирно уређење (Римљанима 7:14-20). Донела је потешкоће бунтовном човеку и његовој непослушној жени (Постање 3:16-19). Од тада многи себични мужеви злоупотребљавају свој положај поглавара који им по праву припада, наносећи вековима многе патње женама.

¹⁰ Предвидевши ову нарочиту последицу греха, Јехова је рекао Еви: ”Жудећеш за својим мужем, а он ће над тобом владати“ (1. Мојсијева 3:16, NW). Ова злоупотреба владања није исправно вршење поглаварства. Она је одраз човековог грешног стања као и женине несавршености, јер понекад жене трпе зато што покушавају да присвоје ауторитет својих мужева.

11. Шта је истина о многим женама, и шта је једна књижевница написала о женама патријархалног доба?

¹¹ Али, у мери у којој су се држале библијских начела, многе жене пронашле су испуњеност и срећу. Било је тако још у патријархално доба. Говорећи о том времену у својој књизи La Bible au Féminin (Библија у женском роду), књижевница Лора Ејнард (Laure Aynard) пише: ”Оно што је нарочито истакнуто у свим тим извештајима је важност улоге коју су имале жене, њихов углед у очима патријарха, њихова храбра подузетност и атмосфера слободе у којој су живеле.“

Жене под Мојсијевим законом

12, 13. (а) Какав је био статус жена под Мојсијевим Законом? (б) Како су жене стајале у духовном погледу под Законом?

¹² Према Јеховиним законима које је дао преко Мојсија, требало је да жене буду ’цењене‘ (5. Мојсијева 13:6, NW). Достојанство жене требало се поштовати у полном погледу, и ниједна жена није смела да се полно злоупотреби (Левитик 18:8-19). Мушкарци и жене били су једнаки пред законом ако се установило да су криви за прељубу, родоскврнуће и бестијалност (Левитик 18:6, 23; 20:10-12). Пета заповест тражила је да се једнако поштује отац и мајка (Излазак 20:12).

¹³ Изнад свега, Закон је женама потпуно омогућио да развију своју духовност. Оне су извлачиле корист из читања Закона (Јошуа 8:35; Нехемија 8:2, 3). Од њих се тражило да славе религиозне празнике (Деутероном 12:12, 18; 16:11, 14). Учествовале су у недељном Сабату и могле су да положе назирејски завет (Излазак 20:8; Бројеви 6:2). Имале су лични однос с Јеховом и лично су му се молиле (1. Самуелова 1:10).

14. Шта католички библичар каже о хебрејским женама, и шта се може рећи о жениној улози под Законом?

¹⁴ Дајући коментар о хебрејским женама, католички библичар Роланд де Во (Roland de Vauh) пише: ”Сав тежак посао у кући је сигурно пао на њу; бринула је за стада, радила на пољима, приређивала храну, ткала и слично. Сав тај очигледно напоран посао, међутим, далеко од тога да јој је умањио статус, већ јој је доносио углед... А они ретки одломци који нам  пружају летимичан увид у интиму породичног живота показују да је израелску жену муж волео и слушао, и односио се према њој као према себи равној... И не постоји сумња да је то била уобичајена слика. Била је верни одраз као светиња чуване науке из Књиге Постања, где се за Бога каже да је створио жену као помоћницу човеку, којој он мора прионути (Постање 2:18, 24); а у последњем поглављу Пословица певају се хвалоспеви доброј домаћици, коју њена деца благосиљају и која је понос свог мужа (Постање 31:10-31)“ (Ancient Israel — Its Life and Institutions). Неоспорно је да, кад се Закон следио у Израелу, са женама се није поступало лоше.

Истакнуте жене

15. (а) Како Сарино понашање приказује исправан однос између мужа и жене? (б) Зашто је Рахабин случај вредан пажње?

¹⁵ У Хебрејским списима налазимо многе примере жена које су биле истакнуте слушкиње Јехове Бога. Сара пружа диван пример у томе како богу одана жена може истовремено бити подложна свом мужу и помоћи му у доношењу одлука (Постање 21:9-13; 1. Петрова 3:5, 6). Рахабин случај вредан је пажње. Показује да је Јехова лажно оптужен да има расне предрасуде и да је строг према женама. Рахаба је била неизраелска блудница. Не само да ју је Јехова прихватио као обожаваоца, већ ју је због њене велике вере, поткрепљене делима, укључујући промену начина живота, прогласио праведном. Осим тога, наградио ју је истакнутом предношћу да постане преткиња Месије (Матеј 1:1, 5; Јеврејима 11:31; Јаков 2:25).

16. Какав пример пружа Абигаила, и зашто је њен начин поступања био праведан?

¹⁶ Абигаилин пример показује да Јехова не тражи од жене да буде слепо подложна свом мужу. Њен муж је био богат човек, с великим стадима оваца и коза. Али, био је ”тврд и рђав“. Абигаила је одбијала да следи лош пут свог мужа. Показујући разборитост, разумевање, понизност и драговољност, она је спречила ситуацију која је могла бити погубна за њен дом, а Јехова ју је богато благословио (1. Самуелова 25:2-42).

17. (а) Какву су истакнуту предност имале неке жене у Израелу? (б) Коју поуку садржи пример Марије за хришћанке којима су можда додељене одређене службене предности?

¹⁷ Неколико жена биле су чак пророчице. Једна од њих била је Дебора, у време Судија (Судије, поглавље 4 и 5). Хулда (Холда) је послужила као пророчица у Јуди, пре самог разорења Јерусалима (2. Краљевима 22:14-20). И случај Марије (Мирјам) вредан је пажње. Иако се о њој говори као о пророчици, послатој од Јехове, очигледно јој је у једном часу та предност ударила у главу. Пропустила је да призна ауторитет који је Јехова доделио њеном млађем брату Мојсију да води Израел, и била је због тога кажњена, иако се очигледно покајала и повратила се (Излазак 15:20, 21; Бројеви 12:1-15; Михеј 6:4).

Жене под јудаизмом

18, 19. Какав је био статус жена под јудаизмом, и како је до тога дошло?

¹⁸ Као што смо видели, Мојсијев закон је штитио права жена и, кад се следио, омогућавао да жене живе задовољно. Међутим, како је време пролазило, посебно после уништења Јерусалима 607. пре н. е., развила се религија јудаизма, темељена више на усменим предањима него на написаном Јеховином Закону. Од четвртог века пре н. е., јудаизам је прихватио велики део грчке филозофије. Грчки филозофи су у целини мало обраћали пажњу правима жена, па је и унутар јудаизма дошло до једнаког пада статуса жена. Од трећег века пре н. е., жене су се у јеврејским синагогама почеле одвајати од мушкараца и одвраћати од читања Торе (Мојсијевог закона). Encyclopaedia Judaica признаје: ”Као последица тога, било је мало школованих жена.“ Школовање је углавном било за дечаке.

 ¹⁹ У својој књизи Jerusalem in the Time of Jesus (Јерусалим у време Исуса), Џ. Џеремајас (J. Jeremias) пише: ”Кад се све узме у обзир, положај жена у религиозном законодавству најбоље је изражен у овој стално понављаној формули: ’Жене, нејеврејске слуге и деца‘... Свему томе можемо додати да је било мноштво презривих мишљења изражених о женама... Зато имамо утисак да је Јудаизам у Исусово време такође имао веома ниско мишљење о женама.“

Верне жене које су очекивале Месију

20, 21. (а) Упркос омаловажавајућем ставу јеврејских религиозних вођа према женама, ко се налазио међу онима који су пажљиво ишчекивали, будући да се време Месије примакло? (б) Шта показује да су Јелисавета и Марија биле дубоко одане Богу?

²⁰ Овај омаловажавајући став према женама био је још један начин на који су јеврејски рабини ’својим предањем обезвредили реч Божју‘ (Марко 7:13, NW). Али, будући да се време доласка Месије приближило, неке богу одане жене су упркос том презиру будно и пажљиво ишчекивале. Међу њима била је Јелисавета, жена левитског свештеника Захарије. Она и њен муж били су ”праведни пред Богом, јер су ходали без кривице у складу са свим заповестима и Јеховиним правним захтевима“ (Лука 1:5, 6, NW). Јехова је Јелисавети указао наклоност тиме што је, иако нероткиња и већ у годинама, постала мајка Јована Крститеља (Лука 1:7, 13).

²¹ Подстакнута светим духом, Јелисавета је изразила велику љубав према још једној Богу оданој жени тог времена, рођакињи по имену Марија. Кад је, крајем 3. године пре н. е., анђео Габријел обавестио Марију да ће на чудесан начин зачети дете (Исуса), ословио ју је са ”Високо почашћена“, додајући: ”Јехова је с тобом.“ Ускоро затим, Марија је посетила Јелисавету, која је благословила и њу и нерођено дете које је носила, називајући Исуса својим ’Господом‘ и пре него што се родио. Том приликом је Марија почела изражавати хвалу Јехови, која снажно сведочи о њеној дубокој оданости Богу (Лука 1:28, 31, 36-55, NW).

22. Која је богобојазна жена после Исусовог рођења показала да се налази међу онима који су очекивали Месију?

²² Кад се Исус родио и кад га је Марија донела у храм у Јерусалим да га представи Јехови, још једна богобојазна жена, пророчица Ана, у поодмаклој старости, изразила је своју радост. Почела је хвалити Јехову и говорити о Исусу свима који су жељно очекивали обећаног Месију (Лука 2:36-38).

23. Како апостол Петар говори о верним претхришћанским женама, и која ће питања бити истражена у следећем чланку?

²³ Зато, кад се приближило време за Исусову земаљску службу, још увек је било ’светих жена које су се уздале у Бога‘ (1. Петрова 3:5). Неке од тих жена постале су ученице Христа. Како је Исус поступао према њима? Има ли и данас жена које радо прихватају своју улогу како је описује Библија? Ова питања ћемо истражити у следећем чланку.

[Фусноте]

Питања за понављање

◻ Како се поступање према женама у Израелу разликовало од поступања у другим земљама?

◻ У каквом су узајамном положају били Адам и Ева, и зашто?

◻ Какав је био статус Израелки под Законом, и да ли су, с обзиром на духовност, биле у неповољном положају?

◻ Које су неке поуке које треба извући из живота истакнутих жена у Хебрејским списима?

◻ Какви се дивни примери вере могу наћи упркос гледиштима у јудаизму?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 10. страни]

”ЖЕНА КОЈА СЕ БОЈИ ЈЕХОВЕ“

”10 Ко ли може вредну жену наћи она много више од бисера вреди. 11 Срце мужа њена на њу се ослања, и неће му никад напретка фалити. 12 Она њему увек добро, не зло чини, преко свију дана свог живота. 13 Она њему вуну и лан увек нађе, и радосно својим рукама се труди. 14 Она је као лађа, лађа трговачка: из далека себи храну своју носи. 15 Она већ пре зоре на ноге устаје, уређује храну за сву кућу своју, и посао дели слушкињама својим. 16 Мисли и на њиву, и набавља ти је, и од рада руку својих виноград ти сади. 17 Опасује снагом себи своја бедра и мишице своје крепи. 18 Осећа да јој је рад добар, и жижак се њезин ни ноћу не гаси. 19 Руком својом маши се преслице, и прстима својим вретено држи. 20 Пружа руку невољничку, пружа руку сиромаху. 21 Снега се за кућу своју не плаши, јер јој је у скерлет кућа одевена. 22 Она себи јоргане припрема, и одела од танкога лана она има и од скерлета. 23 Поштован је муж њен од свакога, кад на градским вратима са старцима збори. 24 Кошуље она кроји и продаје, и појасе трговцима раздаје. 25 Ужива у снази и у части, и смешка се својој будућности. 26 Уста своја паметно отвара, и љубазне науке су јој на језику. 27 Гледа што се кући дешава, а хлеба тајности никада не једе. 28 Синови јој устају и благосиљају је, и муж њен устаје и хвалу јој даје. 29 Девојака много има узоритих, али их ти све скупа надвисујеш. 30 Љупкост је замамна, лепота је ташта, али жена која има страха од Господа [жена која се боји Јехове, NW] то је она која ће однети хвалу. 31 Дајте јој награду за плод руку њених, и нек је на вратима хвале дела њена!“ (Пословице 31:10-31).

[Слика на странама 8, 9]

Положај жене у породици био је достојанствен