Трагање за новим светским поретком

”НЕ ПОСТОЈЕ никакве карте које би нас довеле тамо куда идемо, у тај нови свет који сами стварамо. Док се свет осврће на девет деценија рата, раздора, сумње, погледајмо и напред — у нове векове, и нови миленијум мира, слободе и напретка.“

Тај коментар је 1. јануара 1990. дао Џорџ Буш, председник САД. Михаил Горбачов, совјетски председник је тада у сличној поруци предложио сарадњу у 1990–им годинама да би се ”свет ослободио страхова и неповерења, непотребног оружја, застарелих политичких концепата и војних доктрина и вештачки подигнутих баријера између људи и држава“. Тако је 3. јануара 1990. известио јапански Mainichi Daily News.

Очигледо, очекивања су била велика. Таква су још увек била и годину дана касније. У свом говору који је 29. јануара 1991. изнео пред отварање редовног заседања конгреса, председник Буш је, алудирајући на ратно стање у Персијском заливу, рекао: ”Оно што је на коцки више је од једне мале земље [Кувајта], то је велика замисао — нови светски поредак у коме су различити народи окупљени око заједничког циља како би остварили универзалне тежње човечанства: мир и сигурност, слободу и владавину закона.“

Трагање које није ослобођено невоља

Многи проблеми спутавају човека у његовом трагању за новим светским поретком. Оружани сукоби сасвим сигурно стоје на том путу. У вези непријатељства које је тада буктело у Ираку и Кувајту, у часопису Time од 28. јануара 1991. је стајало: ”Док су падале бомбе и летели пројектили, наде за нови светски поредак устукнуле су пред познатим нередом.“ У часопису је још писало: ”Нико не би требало да гаји никакве илузије о томе како је много хваљени нови светски поредак овде или чак на дохвату.“

Међународна сарадња није никада била остварена, и то омета напоре човека ка успостављању новог светског поретка. У једном извештају који се појавио у издању The World & I (јануар 1991), научници су испитивали ”новије спољне политике суперсила и њихов вероватни утицај на нови светски поредак“. Издавач је закључио: ”Историја указује на то да је линија између рата и мира танка и у најбољим временима. Међународна сарадња, нарочито међу главним силама, пресудна је за успешан прелаз из хладног рата у нови светски поредак.“

На путу новог светског поретка који многи замишљају такође стоје и проблеми уништавања околине. У State of the World 1991 (извештај Worldwatch Института), Лестер Р. Браун (Lester R. Brown) је рекао: ”Нико са сигурношћу не може рећи како ће изгледати нови светски поредак. Али, ако за следећу генерацију хоћемо да створимо будућност која обећава, онда ће огроман напор, потребан да деградација околине ове планете крене у супротном смеру, доминирати светским пословима у наредним деценијима.“ У том је извештају стајало да је загађење ваздуха ”у стотинама градова достигло ниво опасан по здравље, а у многим земљама ниво када је угрожена летина“. Још је писало: ”Како расте број људи који настањују ову планету, опада број биљних и животињских врста. Уништавање животног простора и загађивање смањују земљину биолошку разноврсност. Пораст температуре и осиромашење озонског слоја могу проузроковати нове губитке.“

Дакле, јасно је да је човеково трагање за новим светским поретком крцато проблемима. Да ли ће то трагање бити успешно? Може ли се рећи да је нови свет близу? Ако може, како ће он наступити?