Увек тежити за љубазном доброхотношћу

”Ко тежи за праведношћу и љубазном доброхотношћу пронаћи ће живот, праведност и славу“ (ПОСЛОВИЦЕ 21:21, NW).

1. Зашто би требало да очекујемо да они који су вођени Божјим духом показују доброхотност?

 ЈЕХОВА је доброхотан и самилостан. Он је ”Бог милосрдан и милостив, спор на гнев и обилан у љубазној доброхотности и истини“ (2. Мојсијева 34:6, 7, NW). Зато је разумљиво да плод његовог светог духа укључује љубав и доброхотност (Галаћанима 5:22, 23).

2. Које примере ћемо сада размотрити?

² Они који су вођени Јеховиним светим духом, или активном силом, испољавају његов плод доброхотности. Они показују љубазну доброхотност у својим односима с другима. Они заиста следе пример апостола Павла, препоручујући се као Божје слуге ’доброхотношћу‘ и на друге начине (2. Коринћанима 6:3-10, NW). Њихов доброхотан, самилостан, опраштајући дух усклађује се с личношћу Јехове, који је ”обилан у љубазној доброхотности“ и чија Реч садржи многе примере доброхотности (Псалам 86:15, NW; Ефесцима 4:32). Шта можемо научити из неких од тих примера?

Доброхотност нас чини несебичним и гостољубивим

3. Како је Аврахам био примеран у показивању доброхотности, и које је охрабрење пружио Павле с тим у вези?

³ Патријарх Аврахам (Аврам) — ’Јеховин  пријатељ‘ и ”отац свих оних који имају веру“ — пружа диван пример у показивању доброхотности (Јаков 2:23; Римљанима 4:11, NW). Он је са својом породицом, која је укључивала његовог нећака Лота, на Божју заповест напустио халдејски град Ур и пошао у Канаан. Иако је Аврахам био старији човек и поглавар породице, био је доброхотан и несебичан када је дозволио Лоту да изабере најбоље пашњаке, док је он за себе узео оно што је преостало (Постање 13:5-18). Иста доброхотност може и нас подстаћи да дозволимо да други имају предност испред нас. Таква несебична доброхотност у складу је са саветом апостола Павла: ”Нека нико не тражи своју корист, него корист другога.“ Павле је и сам ’у свему угађао свима, не тражећи своју корист, него корист многих да би се могли спасти‘ (1. Коринћанима 10:24, 33, NW).

4. Како су Аврахам и Сара били награђени за показивање доброхотности у облику гостољубивости?

⁴ Понекад доброхотност поприма облик срдачне гостољубивости. Аврахам и његова жена Сара били су доброхотни и гостољубиви према тројици странаца који су једног дана онуда пролазили. Аврахам их је наговорио да остану неко време, док он и Сара брзо припреме изврстан оброк за посетиоце. Показало се да су ти странци Јеховини анђели, од којих је један саопштио обећање да ће остарела Сара, која је била без деце, добити сина (Постање 18:1-15). Каква награда за доброхотну гостољубивост!

5. На који начин је Гај показао доброхотност, и како ми можемо учинити нешто слично?

⁵ Један начин на који сви хришћани могу показати доброхотност је да буду гостољубиви (Римљанима 12:13; 1. Тимотеју 3:1, 2). У складу с тиме, Јеховине слуге доброхотно пружају гостопримство путујућим надгледницима. То нас подсећа на доброхотност коју је показао хришћанин из првог века Гај. Он је учинио ”верно дело“ гостољубиво примајући браћу која су била у посети, ”странце“ који су му некад били непознати (3. Јованова 5-8, NW). Ми обично познајемо оне према којима можемо доброхотно да показујемо гостољубивост. Можда запажамо да је наша духовна сестра потиштена. Можда је њен брачни друг неверник или чак искључена особа. Каква могућност да покажемо доброхотност позивајући је да се с времена на време радује духовном дружењу и оброку с нашом породицом! Иако можда нећемо приредити гозбу, наша породица ће сигурно пронаћи радост у показивању доброхотности таквој сестри. (Упореди Пословице 15:17.) А она ће несумњиво изразити своју захвалност за то, било речима или љубазним писамцем захвале.

6. Како је Лидија показала доброхотност, и зашто је важно показати цењење за доброхотна дела?

⁶ Након што је богу одана Лидија била крштена, ”рекла је са усрдном молбом: ’Ако сте ме ви људи [Павле и његови другови] просудили верном Јехови, уђите у моју кућу и останите.‘ И присилила нас је да уђемо“, додао је Лука. Лидијина доброхотност се несумњиво ценила (Дела 16:14, 15, 40, NW). Али, пропуст да се покаже цењење може бити разарајућ. Једном приликом је 80-годишња сестра ограничене снаге и средстава доброхотно радила на припремању оброка за неколико гостију. Била је посебно разочарана када је један младић није ни обавестио да не може доћи. Једном другом приликом, две сестре су пропустиле оброк који је млада жена припремила само за њих. ”Била сам сломљена“, рекла је, ”јер ниједна није заборавила... Више бих волела да чујем како су заборавиле на вечеру, али уместо тога ниједна сестра није била довољно доброхотна или љубазна да ме назове.“ Хоће ли те доброхотност као плод светог духа подстаћи да будеш захвалан и обзиран у сличним околностима?

 Доброхотност нас чини обзирним

7. Која је ствар у вези доброхотности приказана напором учињеним да се поступи према жељи Јакова у вези сахране?

⁷ Доброхотност би требало да нас учини обзирним према другима и њиховим жељама. Да то прикажемо: Јаков (Израел) је замолио свог сина Јосифа да према њему покаже љубазну доброхотност тиме да га не сахрани у Египту. Иако је то захтевало да се Јаковљево тело носи на приличну удаљеност, Јосиф и остали Јаковљеви синови ”га пренесоше у земљу Канаанску и сахранише га у пећини на њиви Макпелској, према Мамрији, коју Аврахам купи у Евфрона Хетејца, као свој гроб“ (Постање 47:29; 49:29-31; 50:12, 13). У складу с тим примером, зар не би требало и нас да подстакне љубазна доброхотност да се држимо библијски оправданих припрема за укоп за које изразе жељу чланови хришћанске породице?

8. Шта из примера Рахаб можемо да научимо о награђивању доброхотности?

⁸ Када други према нама покажу љубазну доброхотност, зар не би требало да изразимо захвалност или да узвратимо на неки начин? Сигурно да би требало. Блудница Рахаб је показала доброхотност скривајући израелске уходе. Зато су Израелци показали љубазну доброхотност сачувавши њу и њен дом када су град Јерихон предали уништењу (Јошуа 2:1-21; 6:20-23). Како диван пример који показује да би требало на доброхотност да узвратимо показивањем обзирности и доброхотности са своје стране!

9. Зашто се може рећи да је исправно тражити од некога да према нама покаже љубазну доброхотност?

⁹ Што се тога тиче, исправно је да замолимо некога да према нама покаже љубазну доброхотност. То је учинио Јонатан, син првог израелског краља, Саула. Јонатан је замолио свог вољеног млађег пријатеља Давида да према њему и његовој породици покаже љубазну доброхотност (1. Самуелова 20:14, 15; 2. Самуелова 9:3-7). Давид се присетио тога када је осветио Габаоњане којима је Саул нанео зло. Присећајући се ”заклетве Јеховине“ између њега и Јонатана, Давид је исказао љубазну доброхотност поштедевши живот Јонатановог сина Мефибошхета (2. Самуелова 21:7, 8, NW). Да ли је и код нас на исти начин ’наше ”да“ ”да“‘? (Јаков 5:12). И ако смо скупштинске старешине, да ли смо исто тако самилосни када према суверницима треба показати љубазну доброхотност?

Доброхотност јача везе

10. Како је била благословљена љубазна доброхотност Рут?

¹⁰ Љубазна доброхотност јача породичне везе и унапређује срећу. То је било показано у случају Моапке Рут. Она је напорно радила као сабирач на пољу постаријег Боаза близу Бетлехема, прибављајући храну за себе и своју сиромашну свекрву, Наоми, која је била удовица (Рут 2:14-18). Боаз је касније рекао Рут: ”Ово твоје последње дело [љубазне доброхотности, NW] још више за те говори неголи прво, јер ти ниси тражила младиће, ни сиромашне ни богате“ (Рут 3:10). Као прво, Рут је показала љубазну доброхотност према Наоми. У ’овом другом свом чину‘, Моапка је испољила љубазну доброхотност тиме што је била спремна да се венча са постаријим Боазом како би подигла име свом умрлом супругу и остарелој Наоми. Рута је преко Боаза постала мајка Давидовог деде Обеда. А Бог јој је доделио ’потпуну плату‘ тиме што је постала предак Исуса Христа (Рут 2:12; 4:13-17; Матеј 1:3-6, 16; Лука 3:23, 31-33). Какве је само благослове значила Рутина љубазна доброхотност за њу и њену породицу! И данас долази до благослова, среће и јачања породичних веза када љубазна доброхотност долази до изражаја у богобојазним домовима.

11. Који је учинак имала доброхотност Филемона?

¹¹ Доброхотност јача везе унутар скупштина Јеховиног народа. Хришћанин  Филемон је био познат по показивању љубазне доброхотности према суверницима. Павле му је рекао: ”Захваљујем Богу своме спомињући те свагда у молитвама својим, чувши за љубав твоју и за веру коју имаш ка Господу Исусу и к свим светима... Ја сам у истини, велику радост и утеху имао од љубави твоје, јер си ти, брате, умирио срце светима“ (Филемону 4-7). Библија не каже како је Филемон окрепио срца светих. Међутим, он је сигурно показао љубазну доброхотност према осталим помазаницима на различите начине на које су били окрепљени, а то је несумњиво ојачало њихове међусобне везе. Слично се догађа када хришћани данас испољавају љубазну доброхотност.

12. Шта је била последица доброхотности коју је показао Онесифор?

¹² И Онесифорова доброхотност је донела добре резултате. ”Нека Господ удели милост Онесифоровом дому“, рекао је Павле, ”јер ме је често окрепио и није се постидео мојих окова. Насупрот томе, када се затекао у Риму, марљиво ме потражио и пронашао. Нека му Господ удели да нађе милост од Јехове у тај дан. И све службе које је вршио у Ефесу знате довољно добро“ (2. Тимотеју 1:16-18, NW). Ако настојимо да показујемо љубазну доброхотност према суобожаваоцима, бићемо срећни и ојачаће везе братске наклоности унутар хришћанске скупштине.

13, 14. Како је скупштина у Филипима била примерна, и како је Павле одговорио на њену доброхотност?

¹³ Када цела скупштина показује љубазну доброхотност према суобожаваоцима, тиме се јачају њихове међусобне везе. Таква блиска веза је постојала између Павла и скупштине у Филипима. У ствари, један од разлога због чега им је Павле писао писмо био је да изрази захвалност за њихову доброхотност и материјалну помоћ. Писао је: ”Од почетка проповедања еванђеља, кад изађох из Маћедоније, ниједна ми Црква не приста у ствар давања и узимања осим вас јединих јер и у Солуну и први и други пут посласте ми у потребу моју... Све сам примио и имам изобила. Испунио сам се добра, примивши од Епафродита што сте ми послали, као миро које лепо мирише, као принос који је пријатан и угодан Богу“ (Филипљанима 4:15-18).

¹⁴ Није чудо што су доброхотни Филипљани били споменути у Павловим молитвама! Он је рекао: ”Захваљујем Богу своме кад се год опомињем вас, и свагда се, у свакој молитви својој, за вас с радошћу молим ради вашег заједничарства у еванђељу од првог дана па до данас“ (Филипљанима 1:3-5). Таква добродушна и дарежљива подршка делу проповедања Краљевства може само ојачати скупштину. Након што су Филипљани доброхотно учинили што су могли у том погледу, Павле им је засигурао: ”А Бог мој испуниће сваку потребу вашу по богатству своме, са славом у Исусу Христу“ (Филипљанима 4:19). Да, Бог награђује доброхотност и дарежљивост. Његова Реч каже: ”Свако ће, ма које добро да учини, примити то натраг од Јехове“ (Ефешанима 6:8, NW).

Кад жене показују доброхотност

15, 16. (а) Како је била упамћена Доркина доброхотност, и шта се догодило када је умрла? (б) Како добродушне хришћанке данас обилују добрим делима?

¹⁵ Љубазна доброхотност ученице Дорке (Табите, Срне) из Јопе била је награђена. ”Она је чинила много добрих дела и милостиње“, а кад се ”разболе и умре“, ученици су послали у Лиду по Петра. Када је стигао, ”уведоше га у горњу собу. Око њега сакупише се све удовице плачући, и показаше му сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима“. Замисли следећи призор: Тужне, уплакане удовице су испричале апостолу како је Табита била доброхотна и као доказ њене љубави и доброхотности  показале му хаљине. Отпустивши све, Петар је клекнуо у молитви и окренуо се ка телу. Слушај! Он каже: ”Табито, устани!“ И гле! ”Она отвори очи и, видевши Петра, седе. Он јој пружи руку и подиже је. Затим позва свете и удовице, и показа им је живу“ (Дела 9:36-41). Какав благослов од Бога!

¹⁶ То је прво забележено ускрсење које је учинио апостол Исуса Христа. А околности које су довеле до тог дивног чуда биле су утемељене на доброхотности. Ко зна да ли би Дорка била подигнута у живот да није обиловала добрим делима и плодовима милосрђа — да није обиловала љубазном доброхотношћу. Нису биле благословљене само Дорка и те удовице, већ је чудо њеног ускрсења пружило сведочанство на Божју славу. Да, ”То се разгласи по свој Јопи и многи вероваше у Господа“ (Дела 9:42). И данас добродушне хришћанке обилују у добрим делима — можда тако што шију одећу за сувернике, припремају оброке за остареле међу нама, проширују гостољубивост и на друге (1. Тимотеју 5:9, 10). Какво је то само сведочанство за посматраче! Изнад свега, како смо срећни што оданост Богу и љубазна доброхотност покреће ту ’велику војску жена које објављују добру вест‘ на славу нашег Бога, Јехове! (Псалам 68:11, NW).

Настави да тежиш за љубазном доброхотношћу

17. Шта је речено у Пословицама 21:21, и како се те речи примењују на богобојазне појединце?

¹⁷ Сви који желе Божју наклоност морају показивати љубазну доброхотност. ”Ко тежи за праведношћу и љубазном доброхотношћу, пронаћи ће живот, праведност и славу“, каже мудра пословица (Пословице 21:21, NW). Богу одана особа марљиво тежи за Божјом праведношћу, увек вођена божанским мерилима (Матеј 6:33). Она непрестано показује лојалну љубав, или љубазну доброхотност, према другима у материјалном и нарочито у духовном погледу. Тиме она проналази праведност, јер јој Јеховин дух помаже да води праведан живот. У ствари, она је ’одевена у праведност‘, као што је то био случај са богу оданим Јовом (Јов 29:14, NW). Такав појединац не тражи своју славу (Пословице 25:27). Уместо тога, он прима сву славу коју му Јехова дозвољава да прими, можда у облику поштовања од других људи које Бог подстиче да према њему поступају доброхотно због његове љубазне доброхотности коју показује према њима. Осим тога, они који лојално врше Божју вољу проналазе живот — не само за неколико пролазних година, него заувек.

18. Зашто би требало да тежимо за љубазном доброхотношћу?

¹⁸ Према томе, нека сви који воле Јехову Бога наставе да теже за љубазном доброхотношћу. Том особином стичемо наклоност код Бога и других људи. Она унапређује гостољубивост и чини нас обзирним. Доброхотност јача везе унутар породице и хришћанске скупштине. Жене које показују љубазну доброхотност цењене су и високо поштоване. А сви они који теже за том дивном особином доносе славу Богу љубазне доброхотности, Јехови.

Како би одговорио?

◻ Како је Аврахам био примеран у показивању доброхотности?

◻ Шта учимо из Рахабиног примера о награђивању доброхотности?

◻ Како је скупштина у Филипима показала доброхотност?

◻ Како добродушне хришћанке данас обилују добрим делима?

◻ Зашто би требало да тежимо за љубазном доброхотношћу?

[Питања за разматрање]