Угодити Јехови показивањем доброхотности

”Шта Јехова тражи за узврат од тебе осим да твориш правду и да волиш доброхотност и да скромно ходаш с Богом својим?“ (МИХЕЈ 6:8, NW).

1. Зашто не би требало да нас изненади што Јехова очекује да његов народ показује доброхотност?

 ЈЕХОВА очекује да његов народ показује доброхотност. То не би требало да нас изненади. И сам Бог је доброхотан према свима, чак и према незахвалним злим људима. С обзиром на то, Исус Христ је рекао својим ученицима: ”Наставите да волите своје непријатеље и чините добро и дајете без камате, не очекујући ништа за узврат; и биће велика ваша награда, и бићете синови Највишега, јер је он доброхотан према незахвалнима и злима. Наставите да будете милосрдни, као што је ваш Отац милосрдан“ (Лука 6:35, 36, NW).

2. Која питања с обзиром на доброхотност заслужују наше разматрање?

² Као што се у Михеју 6:8 изјављује, они који ходе с Богом морају у ствари ’волети доброхотност‘. Очигледно, Јехова је задовољан када његове слуге воле доброхотност и када је показују на срдачан начин. Али, шта је доброхотност? Које користи могу настати ако се показује? И како може да се покаже та особина?

Шта је доброхотност

3. Како би описао доброхотност?

³ Доброхотност је особина показивања активног занимања за друге. Она долази до изражаја корисним делима и обзирним речима. Бити доброхотан значи чинити добро уместо било чега штетног. Доброхотна особа је наклоњена, племенита, саосећајна и сусретљива. Она има великодушан, обзиран став према другима. Доброхотност је и део тканине симболичне одеће сваког правог хришћанина, јер је Павле подстицао: ”Обуците се... у нежну наклоност саосећања, доброхотност, понизност ума, благост и дуготрпљивост“ (Колошанима 3:12, NW).

4. Како Јехова преузима иницијативу у показивању доброхотности према човечанству?

⁴ Јехова преузима иницијативу у показивању доброхотности. Као што је апостол Павле рекао, ”када се очитовала доброхотност и љубав према човеку од стране нашег Спаситеља, Бога, спасао нас је... према свом милосрђу кроз купање које нас је привело к животу и кроз то што нас је обновио светим духом“ (Титу 3:4, 5, NW). Бог чисти, или ’купа‘, помазане хришћане у Исусовој крви, примењујући у њихову корист вредност Христове откупне жртве. Они су такође обновљени кроз свети дух, постајући ”ново створење“ као духом рођени синови Божји (2. Коринћанима 5:17, NW). Наравно, Божја доброхотност и љубав према човеку проширила се и на међународно ”велико мноштво“, које је ’опрало своје дуге хаљине и обелило их у крви Јагњетовој‘ (Откривење 7:9, 14, NW;  1. Јованова 2:1, 2). Осим тога, помазаници и велико мноштво са земаљском надом заједно су под Исусовим ’благим‘ јармом (Матеј 11:30).

5. Зашто би требало очекивати да они који су вођени Божјим духом показују доброхотност према другима?

⁵ Доброхотност је и део плода Божјег светог духа, или активне силе. Павле је рекао: ”Плод духа је љубав, радост, мир, дуготрпљивост, доброхотност, доброта, вера, благост, самосавладавање. Против таквих ствари нема закона“ (Галаћанима 5:22, 23, NW). Према томе, шта би требало да очекујемо од оних који су вођени светим духом? Они ће сигурно показивати доброхотност према другима.

6. На какво поступање доброхотност треба да наведе старешине и друге хришћане?

⁶ Доброхотност се може испољавати на много начина. Доброхотност показујемо када смо милосрдни. На пример, хришћанске старешине су доброхотне када проширују милосрђе на покајничког преступника и када настоје да му духовно помогну. Особина доброхотности коју додељује Бог чини надгледнике стрпљивим, обзирним, самилосним и племенитим. Она их покреће да ’обзирно поступају са стадом‘ (Дела 20:28, 29, NW). У ствари, доброхотност као плод духа треба све хришћане да учини милосрдним, стрпљивим, обзирним, самилосним, наклоњеним и гостољубивим.

Избегавати погрешну доброхотност

7. Зашто би рекао да је погрешна доброхотност слабост?

⁷ Неки гледају на доброхотност као на слабост. Сматрају да особа мора бити неосетљива, понекад чак и неуљудна, како би на друге оставила утисак њена снага. Али, исправно је речено да је ”неуљудност слабићево опонашање снаге“. У ствари, потребна је права снага и да се буде истински доброхотан и да се избегава погрешна доброхотност. Доброхотност која је плод Божјег духа није слабост, споразуман став  према погрешном владању. Уместо тога, погрешна је доброхотност слабост која наводи некога да оправдава погрешно поступање.

8. (а) Како се Елие, с обзиром на своје синове, показао попустљив? (б) Зашто се старешине морају чувати да не подлегну погрешној доброхотности?

⁸ Израелски првосвештеник Елие био је попустљив у држању у стези својих синова, Хофнија и Финеса, који су служили као свештеници у светом шатору. Незадовољни делом жртве који им је додељен према Божјем закону, имали су слугу који је тражио некувано месо од онога ко приноси жртву пре него што је сало жртве било спаљено на жртвенику. Елиеви синови су такође имали неморалне полне односе са женама које су служиле на улазу у свети шатор. Међутим, уместо да Хофнија и Финеса смени с дужности, Елие их је само благо укорио, исказујући својим синовима већу част него Богу (1. Самуелова 2:12-29). Није чудо што је ”реч Јеховина била ретка у тим данима“! (1. Самуелова 3:1, NW). Зато хришћанске старешине не смеју да подлегну кривим размишљањима или да испољавају погрешну доброхотност која може да угрози духовност скупштине. Права доброхотност није слепа на зле речи и дела којима се крше Божја мерила.

9. (а) Који став нам може помоћи да избегнемо да подлегнемо погрешној доброхотности? (б) Како је Исус показао снагу у поступању са отпадничким религионистима?

⁹ Ако морамо избећи показивање погрешне доброхотности, морамо да молимо за Божју помоћ како бисмо имали снаге за то, што је очигледно из речи псалмисте: ”Идите од мене бездушници, да заповести Бога свога чувам!“ (Псалам 119:115). Такође морамо следити пример Исуса Христа, који никада није био крив због показивања погрешне доброхотности. У ствари, Исус је био само утеловљење истинске доброхотности. На пример, ’осетио је сажаљење према људима, јер су били огољени и расејани као овце без пастира‘. Зато су се искрени људи осећали слободни да приступе Исусу, доносећи му чак и своју малу децу. А замисли само доброхотност и самилост коју је испољио док је ’узимао децу у своје руке и благосиљао их‘! (Матеј 9:36; Марко 10:13-16, NW). Иако је Исус био доброхотан, ипак је био одлучан за оно што је исправно у очима његовог небеског Оца. Исус никада није одобравао зло; имао је снагу коју му је Бог доделио да јавно прекори лицемерне религиозне вође. У Матеју 23:13-26, више пута је поновио објаву: ”Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери!“ Исус је сваки пут пружио разлог за божанску осуду.

Доброхотност повезана с љубављу

10. Како Исусови ученици показују доброхотност и љубав према суверницима?

¹⁰ С обзиром на своје следбенике, Исус је рекао: ”По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:35, NW). А које је једно од обележја љубави која означава Исусове праве ученике? Павле је рекао: ”Љубав је дуготрпљива и доброхотна“ (1. Коринћанима 13:4, NW). Бити дуготрпљив и доброхотан значи да подносимо несавршености и пропусте других, као што то Јехова доброхотно чини (Псалам 103:10-14; Римљанима 2:4; 2. Петрова 3:9, 15). Хришћанска љубав и доброхотност показује се и онда када сувернике у неком другом делу Земље притисну тешкоће. Одазивајући се више него ’људском доброхотношћу‘, хришћани на другим местима показују братску љубав добровољно прилажући материјалне ствари како би помогли таквим обожаваоцима Јехове (Дела 28:2, NW).

11. Шта је, према Библији, љубазна доброхотност?

¹¹ Доброхотност је повезана с љубављу у изразу ”љубазна доброхотност“, који се често користи у Библији. То је доброхотност која произилази из лојалне љубави. Хебрејска именица преведена са ”љубазна доброхотност“ (хесед) укључује више од нежне обзирности. То је доброхотност која с љубављу приања уз некога док намера у повезаности с тим не буде остварена. Јеховина  љубазна доброхотност, или лојална љубав, испољава се на много начина. На пример, показана је у његовим делима избављења и заштите (Псалам 6:4; 40:11; 143:12).

12. У шта могу бити сигурне Јеховине слуге када моле за помоћ или избављење?

¹² Није чудо да Јеховина љубазна доброхотност привлачи људе к њему! (Јеремија 31:3). Када је Божјим верним слугама потребно избављење или помоћ, они знају да је његова љубазна доброхотност заиста лојална љубав, која их неће оставити на цедилу. Зато они могу да моле у вери, као што је то чинио псалмиста који је рекао: ”Што се мене тиче, поуздао сам се у твоју љубазну доброхотност; нека ми се срце радује у твом спасењу“ (Псалам 13:5, NW). Пошто је Божја љубав лојална, његове слуге се не уздају узалуд у његову љубазну доброхотност. Када моле за помоћ или избављење, имају следеће засигурање: ”Јехова неће напустити свој народ, нити ће оставити своје наслеђе“ (Псалам 94:14, NW).

Награде доброхотности

13, 14. Зашто доброхотна особа има лојалне пријатеље?

¹³ У опонашању Јехове, његове слуге ”настављају да поступају једни с другима са љубазном доброхотношћу и милосрђем“ (Захарија 7:9, NW; Ефешанима 5:1). ”Пожељна ствар у земаљског човека његова је доброхотност“, а онај ко показује ту особину жање богате награде (Пословице 19:22, NW). Које су неке од њих?

¹⁴ Доброхотност нас чини тактичним и тиме нам помаже да одржавамо добре односе с другима. Тактична особа говори и обавља ствари или поступа у тешким ситуацијама промишљено и неувредљиво. Док ”окрутна особа“ трпи прогонство, ”човек љубазне доброхотности поступа корисно са својом душом“ (Пословице 11:17, NW). Људи избегавају окрутну особу, али су привучени оној која према њима показује љубазну доброхотност. Зато доброхотни појединац има лојалне пријатеље (Пословице 18:24).

15. Који учинак може имати доброхотност у религиозно раздељеном дому?

¹⁵ Хришћанка која има брачног друга који није у вери може га привући Божјој  истини особином као што је доброхотност. Пре него што је чула за истину и обукла ”нову особу која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и лојалности“, можда је била недоброхотна, чак свадљива (Ефешанима 4:24, NW). Ако је њен супруг знао неке пословице, лако се могао сложити да је ’свадљивост женина прокишњавање‘ и да је ’боље у пустињи сам живети, него са женом свадљивом и гневном‘ (Пословице 19:13; 21:19). Али, сада чисто понашање хришћанске жене и њено дубоко поштовање, заједно са особинама као што је доброхотност, може помоћи да њен брачни друг буде придобијен за праву веру (1. Петрова 3:1, 2). Да, то може бити награда за њену доброхотност.

16. Коју корист можемо извући из доброхотности која нам је показана?

¹⁶ Доброхотност која нам је показана може бити од користи, чинећи нас самилоснијим и спремнијим да опраштамо. На пример, ако нам је потребна духовна помоћ и ако се с нама поступа доброхотно и благо, зар неће то да нас учини склонијим да с другима поступамо на исти начин? Дакле, доброхотно и благо поступање може да се очекује од духовно оспособљених мужева, јер је Павле писао: ”Браћо, ако који човек и учини какав криви корак пре него што је тога свестан, ви који имате духовне способности покушајте таквог човека да исправите у духу благости, пазећи сваки на себе, да и ти не будеш искушан“ (Галаћанима 6:1, NW). Именоване старешине говоре благо и доброхотно кад настоје да помогну суверницима који греше. Међутим, било да смо лично примили такву доброхотну помоћ или не, шта Бог очекује од свих оних који му служе? Сви хришћани су дужни да показују доброхотност према другима и треба да следе Павлов савет: ”Будите доброхотни једни према другима, брижно самилосни, драговољно опраштајући једни другима баш као што је и Бог преко Христа драговољно опростио вама“ (Ефешанима 4:32, NW). Наравно, ако нам је неко опростио или ако нам је на доброхотан начин било помогнуто да се извучемо из духовне потешкоће, то би требало повећати нашу способност опраштања, самилости и доброхотности.

Ценити Божју незаслужену доброхотност

17. Пошто смо од рођења грешници, за коју доброхотност би требало да будемо посебно захвални?

¹⁷ Пошто смо сви рођени као грешници осуђени на смрт, на једној доброхотности сви треба да будемо посебно захвални. То је незаслужена доброхотност Јехове Бога. Доброхотност којом би грешници били ослобођени осуде на смрт и проглашени праведни потпуно је незаслужена. Павле, који је у својих 14 божански надахнутих писама 90 пута споменуо Божју незаслужену доброхотност, рекао је хришћанима у старом Риму: ”Јер сви су сагрешили и не достижу Божју славу, а то је као бесплатни дар којим су они проглашени праведним по његовој незаслуженој доброхотности, кроз избављење откупом који је платио Христ Исус“ (Римљанима 3:23, 24, NW). Како би само требало да ценимо незаслужену доброхотност коју је показао Јехова Бог!

18, 19. Како можемо избећи да промашимо сврху Божје незаслужене доброхотности?

¹⁸ Ако бисмо били незахвални, могли би да промашимо сврху Божје незаслужене  доброхотности. С обзиром на то, Павле је рекао: ”Ми смо зато изасланици који заступају Христа, као да Бог усрдно моли преко нас. Као посланици Христа молимо: ’Помирите се с Богом.‘ Онога који није познавао грех учинио је грехом за нас, да бисмо помоћу њега могли да постанемо Божја праведност. Радећи заједно с њим, молимо и вас усрдно да не прихватите Божју незаслужену доброхотност и промашите њену сврху. Јер он каже [у Исаији 49:8, Септуагинта]: ’У повољно време чуо сам те, и у дан спасења помогао ти.‘ Гле! Сад је нарочито повољно време. Гле! Сад је дан спасења. Ни на који начин не дајемо никаквог повода за спотицање, да се нашој служби не би могло приговорити; него на сваки начин препоручујемо себе као Божје слуге“ (2. Коринћанима 5:20–6:4, NW). Шта је Павле тиме мислио?

¹⁹ Помазани хришћани су изасланици уместо Христа, а припадници великог мноштва су његови посланици. Они заједно подстичу људе да се помире с Богом како би постигли спасење. Павле није желео да било ко прихвати незаслужену доброхотност Јехове Бога кроз Исуса Христа и да промаши њену сврху. То би нам се могло догодити ако пропустимо да обављамо дело за које нас је та незаслужена доброхотност учинила прикладним. Имајући добар однос с Богом као они који су помирени с њим, нећемо узалуд примити његову незаслужену доброхотност ако испунимо своју ”службу помирења, наиме, да је Бог посредством Христа мирио са собом свет“ (2. Коринћанима 5:18, 19, NW). И ми ћемо према другима показивати највећу доброхотност помажући им да се помире с Богом.

20. Шта ћемо као следеће истраживати?

²⁰ Јеховине слуге користе своје време и средства у делима доброхотности када настоје духовно да помогну људима кроз хришћанску службу. Али, шта можемо да научимо из библијских примера практичне примене доброхотности? Истражимо као следеће неке од тих примера и размотримо и друге начине како да угодимо Јехови показивањем доброхотности.

Како би одговорио?

◻ Шта је доброхотност?

◻ Како можемо избећи да не подлегнемо погрешној доброхотности?

◻ Зашто Јеховин народ може да се поузда у његову љубазну доброхотност?

◻ Које су неке награде доброхотности?

◻ Којим делима нећемо промашити сврху Божје незаслужене доброхотности?

[Питања за разматрање]

[Слика на 13. страни]

Доброхотност чини хришћанске старешине стрпљивим, обзирним и самилосним

[Слика на 15. страни]

Доброхотност хришћанске жене може помоћи да њен брачни друг буде придобијен за праву веру

[Слика на 17. страни]

Према другима можемо показати највећу доброхотност тиме да им помажемо да се помире с Богом