Узбудљиви извештај из Совјетског Савеза

Радостан врхунац после стотине година сведочења

”РЕГИСТРАЦИЈА повеље Управног центра верске организације ’Јеховиних сведока у СССР‘.“

То је превод првих речи документа на руском језику који је репродукован на овој страници. Заиста, ове речи представљају одговор на многе молитве. Документ је потписао и оверио печатом у Москви главни службеник Министарства правосуђа РСФСР (Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике). То значи да су Јеховини сведоци призната верска организација у СССР-у. Тако је дошло до прекретнице у њиховој стогодишњој историји у тој великој земљи.

Веома мали почетак

Стогодишња историја? Да. У савремено доба је први проповедник добре вести у тој земљи за кога се зна био Чарлс Тејз Расел, који је 1891. известио посету тој земљи. У издању Zion’s Watch Tower and Herald of Christ’s Presence из септембра 1891. он је опширно известио да је путовао у Кишињев у Русији, за време свог европског путовања. Тамо се састао са извесним Јосифом Рабиновичем, који је веровао у Христа и покушавао да проповеда јеврејским породицама у том подручју. Расел потанко извештава о свом сусрету са Рабиновичем и њиховим дубоким, занимљивим разговорима о Краљевству.

Добра вест се поново чула

Након Раселове посете, мало се чуло о сведочењу у земљи која је сада СССР, али то не значи да није било ништа учињено. Три скупштине из Совјетског Савеза су 1927. послале Друштву извештаје о својим састанцима за Спомен-свечаност. Али, изгледа да није било брзог напретка све до другог светског рата. Тај рат је довео до драматичних премештања многих људи у Европи. Једна непредвиђена последица тих померања била је велики продор проповедника Краљевства у Совјетски Савез.

На пример, издање Куле стражаре од 1. фебруара 1946. извештава: ”Више од хиљаду објавитеља који су раније проповедали на украјинском језику у источном делу Пољске сада су били премештени  у унутрашњост Русије... Осим тога, стотине браће која су живела у Бесарабији, некадашњем делу Румуније, сада су такође становници Русије и настављају са својим делом стварања ученика међу свим народима.“

Даље, за време другог светског рата многи грађани Совјетског Савеза подносили су патње у нацистичким концентрационим логорима. Код неких је то тешко искуство довело да неочекиваних благослова. Један извештај говори о извесном броју младих руских жена затворених у Равенсбруку. Тамо су среле Јеховине сведоке, одазвале се на истину и напредовале до крштења. Сличне ствари су се догодиле и у другим логорима. Када су после рата ти новокрштени Сведоци били ослобођени, са собом су у Совјетски Савез понели добру вест Краљевства. На тај је начин други светски рат довео до наглог пораста броја објавитеља Краљевства на подручју Совјетског Савеза. Године 1946. било је процењено да тамо делује 1 600 објавитеља.

Проповедање у затвору

Затвори су наставили да играју главну улогу у ширењу добре вести у Совјетском Савезу. Власти су после рата погрешно сматрале Сведоке претњом, тако да су многи били затворени. Али, то није зауставило њихово проповедање. Како је и могло, када су истински веровали да је вест о Божјем Краљевству најбоља вест за човечанство? Зато је за многе од њих затвор постао њихово подручје, а бројни затвореници који су их чули одазвали су се. Извештај из 1957. каже: ”Од свих за које се зна да су данас у истини у Русији, дошло се до закључка да је 40% њих прихватило истину у затвору и логорима.“

Да ли су Сведоци били обесхрабрени том сталном претњом затварања? Никако! Извештај из 1964. каже: ”У тим логорима има сведока Јехове који се ту налазе по други или трећи пут, јер нису престали да проповедају вест након што су били отпуштени.“ Други су, наставља извештај, били криминалци који су били осуђени на затвор или логор и који су случајно срели Сведоке док су били тамо. Прихватили су истину и напредовали до крштења пре свог отпуштања.

Попуштање притиска

Власти су средином 1960-их прихватиле попустљивији став према Сведоцима. Очигледно су схватиле да Јеховин народ ни у ком случају није претња јавном закону и реду. Иако активности тих понизних хришћана још увек нису биле озакоњене, били су мање изложени затварању и претресањима својих домова, тако да су били захвални што је притисак  попустио. Њихова главна жеља била је да наставе да живе својим хришћанским животом и да делују на тих, благ и мирољубив начин, колико је то зависило од њих (Римљанима 12:17-19; 1. Тимотеју 2:1, 2).

Сви они који су били изгнани у Сибир на дуго време били су ослобођени 1966. и било им је дозвољено да оду у које год желе место у земљи. Многи су се вратили кући после дугог одсуства, али неки су одлучили да остану на том плодном подручју. А нису сви они који су се вратили одлучили да остану код куће. Једна сестра, која је као млада девојка са својом породицом била протерана у Сибир, вратила се у западну Русију са својим родитељима. Али је остала само кратко време. Толико је волела понизан, гостољубив народ Сибира да је напустила своју породицу и вратила се на исток како би наставила да проповеда тим пријемљивим људима.

Карактеристично искуство из тог времена укључује брата који се преселио из једног града у други. Након неког времена пронашао је још два Сведока. Њих троје се молило за помоћ и ускоро су ступили у везу са младом женом која је припадала Грчкој православној цркви. Она је брзо прихватила истину и одвела браћу до још две заинтересоване особе — своје мајке и млађе сестре. Извештај закључује: ”Данас је са том браћом повезано четрдесет људи, од којих је тридесет чуло за истину у последњих шест месеци.“

Међутим, Јеховине сведоке је у њиховој активности ометало помањкање законског признавања. Састанци су одржавани опрезно. Проповедање је обављано пажљиво. Још увек је било могуће затварање, а отворено сведочење од куће до куће било је немогуће. Међутим, упркос томе ти верни совјетски хришћани наставили су верно да служе свом Богу и да буду добри грађани своје земље (Лука 20:25). Изражавајући њихово гледиште, један од њих је писао: ”Величанствена је предност подносити све испите и остати веран Јехови Богу, славити Бога целог свог живота како би се од Јехове добио вечни живот кроз Исуса Христа.“ Како су дивни примери истрајности и верности били ти совјетски Сведоци!

 Коначно легализација!

У земљама повезаним са Совјетским Савезом ствари су се почеле мењати 1988. Почела је да преовладава клима веће слободе, а земље које су ограничавале активности Јеховиних сведока почеле су да прихватају нове смерове политике. Пољска, Мађарска, Румунија и друге земље доделиле су тим искреним хришћанима законско признање, дозвољавајући им да делују отворено и без страха од хапшења. Како су само биле срећне три последње године у Источној Европи! Како су браћа у тим земљама прихватила предност своје новостечене слободе за ширење мирољубиве вести о Краљевству! А како су се само Јеховини сведоци у осталом свету радовали с њима!

Совјетски Сведоци су већ искористили своју проширену слободу. Хиљаде њих — неки чак са пацифичке обале Азије — присуствовали су значајном догађају који је означио почетак новог раздобља, конгресима у Пољској 1989. и поново 1990, када је у Варшави било присутно 17 454 Сведока из Совјетског Савеза. Какве су само успомене понели са собом! Већина њих је до тада вршила обожавање само са шачицом сухришћана. Сада су били у мноштву десетина хиљада!

Вратили су се у Совјетски Савез који је постајао све попустљивији. Сведоци широм света су посматрали и питали се: Када ће Јеховини сведоци бити легализовани у Совјетском Савезу? Па, то се догодило 1991 — тачно стотину година после посете Чарлса Тејза Расела! ”Управни центар верске организације Јеховиних сведока у СССР-у“ је 27. марта 1991. био укњижен у документ који је у Москви потписао министар правосуђа РСФСР. Каква врста слободе је додељена Сведоцима?

Законска повеља новорегистрованог тела укључује следећу објаву: ”Сврха Верске организације је да обавља религиозно дело објављивања имена Јехове Бога и његових припрема учињених с љубављу за човечанство кроз своје небеско Краљевство под Исусом Христом.“

Како ће то бити учињено? Начини који су набројени укључују јавно проповедање и посећивање домова људи; поучавање о библијским истинама оних који су спремни да слушају; вођење с таквима бесплатних библијских студија уз помоћ публикација за проучавање Библије; и припреме за превођење, увоз, објављивање, штампање и растурање Библија.

Документ такође даје кратак приказ организације Сведока под Водећим телом, укључујући скупштине са старешинствима, Председавајући одбор [подружнице] од седам чланова за ту земљу и покрајинске и обласне надгледнике.

Заиста, Јеховини сведоци у Совјетском савезу сада могу да делују слободно и отворено, као што то чине у многим другим земљама. Замисли радост петорице од седам чланова Председавајућег одбора и петорице дугогодишњих скупштинских старешина који су имали предност да потпишу историјски документ и виде да је потврђен печатом управника Одељења за регистрацију јавних и религиозних заједница! Одговарајуће томе, били су присутни и Милтон Хеншел и Теодор Џерес из Водећег тела Јеховиних сведока, како би били очевици тог изузетног догађаја. Од група које је признала РСФСР, Јеховини сведоци су први примили свој службени документ о регистрацији. Каква награда за ту верну руску браћу после тако много година стрпљиве истрајности!

Јеховини сведоци у другим земљама захвални су совјетским властима које су доделиле ту легализацију. Посебно су целим срцем захвални Јехови за нову слободу своје совјетске браће. Они се радују са другим Сведоцима у СССР и другим источноевропским земљама који данас могу да служе Јехови Богу много отвореније. Нека их Јехова богато благослови док у потпуности користе ту слободу у слављењу његовог светог имена.

[Слика на 9. страни]

Кремљ у Москви

[Слика на 10. страни]

Руски делегати на конгресу 1990. ван Совјетског Савеза