”Обуцимо се у оружје светла“

”Ноћ је поодмакла. Дан је близу. Свуцимо дакле са себе дјела таме, а обуцимо се у оружје свјетла!“ (РИМЉАНИМА 13:12, Ст).

1, 2. Како се већина Јевреја из првог века одазвала на ”Светлост истиниту“, и то упркос којим предностима?

 ИСУС ХРИСТ је ”истинита светлост, која обасјава свакога човека“ (Јован 1:9). Он је као Месија 29. н. е. дошао нацији коју је Бог изабрао да буду Његови сведоци и која је, бар именом, била посвећена Јехови (Исаија 43:10). Многи Израелци су очекивали Месију, а многи од њих су знали нека пророчанства по којима би га препознали. Осим тога, Исус је проповедао у свим деловима Палестине, чинећи знакове пред очима многих људи. Мноштва која су се стицала њему била  су задивљена оним што су чула и видела (Матеј 4:23-25; 7:28, 29; 9:32-36; Јован 7:31).

² Ипак, на крају је већина Јевреја одбацила Исуса. У Јовановом еванђељу стоји: ”К својима дође, али га његови не примише“ (Иван 1:11, Ст). Зашто се то догодило? Одговор на ово питање помоћи ће нам да избегнемо понављање њихове грешке и да ’свучемо дела таме и обучемо се у оружје светла‘, избегавајући тиме неповољну пресуду сличну оној коју је претрпео Израел првог века (Римљанима 13:12; Лука 19:43, 44).

Противљење религиозних власти

3. На који су се начин јеврејске религиозне вође показале као ’слепе вође‘?

³ У Израелу су религиозне вође предњачиле у одбацивању светла. Упркос томе што су били учитељи ’упућени у Закон‘, они су људима наметнули законски систем правила који се често противио Божјем закону (Лука 11:45, 46, NW). Тиме су ’укинули реч Божју предањима својим‘ (Марко 7:13; Матеј 23:16, 23, 24). Они су били ’слепе вође‘, скривајући светло да не сија (Матеј 15:14).

4, 5. (а) Како су фарисеји реаговали када су многи Јевреји почели да се питају да ли је Исус Месија? (б) Који лош став срца се разоткрио код фарисеја?

⁴ Једном приликом када су се многи Израелци питали да није Исус можда Христ, узнемирени фарисеји су послали службенике да га ухвате. Они су се вратили празних руку, говорећи: ”Никада нико није тако говорио.“ Непромењиви фарисеји су питали службенике: ”Зар сте и ви заведени? Зар ико од владара и фарисеја у њега верује? Али то мноштво које не познаје закон проклет је народ.“ Никодим, члан санхедрина, протествовао је да је незаконито судити човеку пре него што се саслуша. Фарисеји су се злобно окренули њему и рекли: ”Зар си и ти из Галилеје? Истражи и види да из Галилеје неће бити подигнут ниједан пророк“ (Јован 7:46-52, NW).

⁵ Зашто су религиозне вође нације посвећене Богу поступале на такав начин? Зато што су развили лоше стање срца (Матеј 12:34). Њихово презриво гледиште према обичним људима разоткрило је њихову охолост. Њихова тврдња да ’нико од владара и фарисеја у њега не верује‘ значила је охолу претпоставку да је Месија прави само ако га они признају. Осим тога, били су непоштени, покушавајући да омаловаже Исуса зато што долази из Галилеје, иако би једноставно истраживање открило да је у ствари рођен у Бетлехему, прореченом месту рођења Месије (Михеј 5:2; Матеј 2:1).

6, 7. (а) Како су религиозне вође реаговале на ускрсење Лазара? (б) Шта је Исус рекао како би разоткрио љубав према тами религиозних вођа?

⁶ Непомирљиво противљење светлу тих религиозних вођа било је уверљиво показано када је Исус ускрснуо Лазара. Богобојазној особи би такво дело било доказ да је Исус имао Јеховину подршку. Међутим, религиозне вође су могле да виде само могућу претњу свом повлашћеном положају. Они су рекли: ”Шта да радимо, јер овај човек чини многе знакове? Ако га тако пустимо, сви ће поверовати у њега, па ће доћи Римљани и одузети нам и наше место и наш народ“ (Јован 11:44, 47, 48, NW). Зато су се окупили како би се посаветовали да убију и Исуса и Лазара, надајући се да ће на тај начин можда угасити светло (Јован 11:53, 54; 12:9, 10).

⁷ Дакле, те религиозне вође Божје нације су због охолости, поноса, интелектуалног  непоштења и неодољивог користољубља биле одвојене од светла. При крају своје службе, Исус је разоткрио њихову кривицу, говорећи: ”Јао вама књижевници и фарисзеји, лицемери! Јер затварате краљевство небеско пред људима; ви сами не улазите, а онима који су на путу до њега не дозвољавате да уђу“ (Матеј 23:13, NW).

Себичност и понос

8. Који догађаји у Назарету су разоткрили лош став срца неких тамошњих људи?

⁸ Јеврејски народ првог века је због лошег става свог срца уопште био одраз својих религиозних вођа у одбацивању светла. На пример, Исус је једном приликом био позван да говори у синагоги у Назарету. Он је прочитао и објаснио неколико стихова из Исаије, а окупљени су га у почетку пажљиво слушали. Међутим, када је повукао историјска поређења која су разоткрила њихову себичност и помањакање вере, они су се разбеснели и покушали да га убију (Лука 4:16-30). Понос их је, између осталих лоших особина, спречио да се исправно одазову на светло.

9. Како су били разоткривени погрешни потицаји велике групе Галилејаца?

⁹ У једној другој прилици, Исус је чудом нахранио велико мноштво поред Галилејског мора. Сведоци тог чуда су рекли: ”Ово је сасвим сигурно пророк који је требало да дође на свет“ (Јован 6:10-14, NW). Када је Исус чамцем отишао на друго место, мноштво га је пратило. Међутим, Исус је знао да потицај многих није била љубав према светлу. Он им је рекао: ”Не тражите ме зато што сте видели знакове, него зато што сте јели од хлебова и наситили се“ (Јован 6:26, NW). Ускоро се показало да је био у праву када се велики број оних који су га следили вратио свету (Јован 6:66). Себични став: ’Шта ја могу из тога извући?‘ спречио је деловање светла.

10. Како је већина пагана реаговала на светло?

¹⁰ Након Исусове смрти и ускрсења, Јевреји који су веровали наставили су да носе светло другим Јеврејима, али се мало њих одазвало. Зато су апостол Павле и други, служећи као ”светлост народима“, проширили добру вест на друге земље (Дела 13:44-47). Многи не-Јевреји су се одазвали, али је одазив уопште био онакав каквим га је описао Павле: ”А ми проповедамо Христа разапета... [вест која је] паганцима лудост“ (1. Коринћанима 1:22, 23). Већина не-Јевреја је одбацила светло јер је била заслепљена паганским празноверјем или световним филозофијама (Дела 14:8-13; 17:32; 19:23-28).

’Позвани из таме‘

11, 12. Ко се одазвао на светло у првом веку, а ко се одазива данас?

¹¹ Упркос општем помањкању одазива, многи са исправно наклоњеним срцем у првом веку били су ’позвани из таме у Божје чудесно светло‘ (1. Петрова 2:9, NW). О њима је апостол Јован писао: ”Свима који су га [Исуса] примили дао је власт да постану деца Божја, јер су исказивали веру у његово име“ (Јован 1:12, NW). Од Пентекоста 33. н. е. наовамо, ти љубитељи светла били су крштени светим духом, постајући синови Божји са надом да владају с Исусом у његовом небеском Краљевству.

¹² У наше време били су прикупљени последњи од тих помазаних синова Божјих, а испуњавајући Данијелово пророчанство, они ’сјаје попут светлости пространства... доводећи многе к правди‘ (Данијел 12:3, NW). Они су дозволили да њихово светло сија до те мере да је више од четири милиона  ’других оваца‘ било привучено истини, радујући се праведном положају пред Богом (Јован 10:16). Они, надаље, одражавају светло широм света, тако да данас то светло сија као никад пре. Као ни у првом веку, ни у нашим данима ’тама није обузела [светло]‘ (Јован 1:5).

’Код Бога нема таме‘

13. Које нам упозорење пружа апостол Јован?

¹³ Међутим, никад не треба да заборавимо упозорење апостола Јована да је ”Бог светлост, и да таме у њему нема. Ако речемо да имамо заједницу са њим, а у тами ходимо, лажемо и не поступамо по истини“ (1. Јованова 1:5, 6). Сасвим је могуће да хришћани учине исту грешку коју су учинили Јевреји и да, иако би именом били сведоци за Бога, доносе дела таме.

14, 15. Каква су се дела таме испољавала у хришћанској скупштини првог века, и шта учимо из тога?

¹⁴ То се заиста догодило у првом веку. Можемо читати о озбиљним раздорима у Коринту (1. Коринћанима 1:10-17). Апостол Јован је морао да упозори помазане хришћане да не мрзе један другога, а Јаков је морао саветовати неке да не повлађују богатима на штету сиромашних (Јаков 2:2-4; 1. Јованова 2:9, 10; 3. Јованова 11, 12). Даље, када је Исус испитао седам скупштина у Малој Азији, као што је наведено у књизи Откривења, известио је продирање дела таме, укључујући отпад, идолопоклонство, неморал и материјализам (Откривење 2:4, 14, 15, 20-23; 3:1, 15-17). У тим раним данима хришћанске скупштине, многи су на тај начин напустили светло, неки су били искључени, а други су једноставно одлутали ”ван у таму“ (Матеј 25:30, NW; Филипљанима 3:18; Јеврејима 2:1; 2. Јованова 8-11).

¹⁵ Сви ти извештаји из првог века показују разне начине на које се тама Сатаниног света може неопажено увући у размишљање појединих хришћана или чак целих скупштина. Треба да  будемо будни како нам се тако нешто никад не би догодило. Како можемо бити будни?

Нова личност

16. Који здрав савет је Павле дао Ефешанима?

¹⁶ Павле је подстицао Ефешане да више не буду ’мислима у тами, отуђени од живота који припада Богу‘. Да не би склизнули натраг у таму, требало је да развијају ставове срца који припадају светлу. Павле је рекао: ”Треба да одложите стару личност која одговара вашем пређашњем начину владања и која се квари по својим преварним жељама; али... треба да се обновите у снази која покреће ваш ум, и треба да обучете нову личност која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и лојалности“ (Ефешанима 4:18, 22-24, NW).

17. Како данас можемо избећи да не склизнемо натраг у таму?

¹⁷ Павле овде саветује, да тако кажемо, радикални хируршки захват — одстрањивање онога што је пре било део нас, наше старе личности, и дозвољавање развоја потпуно новог духа који би ’покретао наш ум‘. Он то није говорио новозаинтересованим, већ крштеним хришћанима. Промена наше личности не престаје крштењем. То је непрестани процес. Ако престанемо да развијамо нову личност, вероватно ће избити на површину наша стара личност, са својим поносом, охолошћу и себичношћу (Постање 8:21; Римљанима 7:21-25). То може довести до повратка дела̂ таме.

”Твојом светлошћу ми светлост видимо“

18, 19. Како Исус и Павле описују начин распознавања ’деце светла‘?

¹⁸ Не заборавимо да наше постизање вечног живота зависи од нашег примања повољне пресуде од Бога. Та пресуда се темељи на томе колико волимо светло. Након указивања на ову последњу чињеницу, Исус је рекао: ”Ко чини подле ствари мрзи светло и не долази на светло, да његова дела не буду покарана. Али ко врши оно што је истинито, долази на светло, да би се његова дела показала, јер су извршена у складу са Богом“ (Јован 3:19-21, NW).

¹⁹ Павле је поткрепио ту мисао када је писао Ефешанима: ”Као деца светлости  живите! Јер је плод духовни у свакој доброти и правди и истини“ (Ефесцима 5:8, 9). Зато наша дела показују да ли смо деца светла или таме. Али, исправна дела могу долазити само из доброг срца. Због тога морамо пазити на своје срце, бити свесни потребе да наставимо да обнављамо своју личност, бити пажљиви с обзиром на дух који покреће наш ум (Пословице 4:23).

20, 21. (а) Са којим се посебним изазовом суочавају деца рођена у хришћанским породицама? (б) Са којим се изазовом суочавају сва деца хришћанских родитеља?

²⁰ То се у неким случајевима показало као прави изазов за децу преданих Сведока Јехове. Зашто? Па, с једне стране, таква деца се радују дивном благослову. Познавање истине од најранијег детињства у ствари значи да особа никад не треба из прве руке да искуси шта значи бити у тами Сатаниног света (2. Тимотеју 3:14, 15). С друге стране, нека деца у тој ситуацији схвате истину као нешто само по себи разумљиво и никада не науче да истински воле светло. То је био случај са већином Јевреја првог века. Они су одрастали у нацији посвећеној Јехови и до неке мере су имали спознање истине. Али она није била у њиховим срцима (Матеј 15:8, 9).

²¹ Хришћански родитељи су пред Богом одговорни да своју децу подижу у светлу (Деутероном 6:4-9; Ефесцима 6:4). Ипак, коначно дете само мора да заволи светло више него таму. Оно треба да учини светло истине делом самог себе. Како одраста, нека обележја Сатаниног света могу изгледати привлачно. Безбрижан или неодговоран начин живота његових вршњака може изгледати узбудљиво. Скептичност која се учи у школи може бити заводљива. Али дете никада не би требало да заборави да изван светла ’мрак покрива земљу‘ (Исаија 60:2). Дугорочно гледано, овај тамом покривени свет нема ништа добро да понуди (1. Јованова 2:15-17).

22. Како Јехова данас благосиља оне који долазе на светло, и како ће их благословити у будућности?

²² Краљ Давид је писао: ”Јер у теби [Јехова] извор је живота, и ми светлост преко твоје светлости видимо. Рашири милост своју на оне који те знају“ (Псалам 36:9, 10). Они који воле светло упознају Јехову, а то за њих може значити живот (Јован 17:3). Јехова их у својој љубазној доброхотности подупире сада, а када избије велика невоља, он ће их кроз њу превести у нови свет. И ми то можемо доживети ако сада одбацимо таму Сатаниног света. У новом свету ће човечанство у Рају бити обновљено до савршеног живота (Откривење 21:3-5). Они који тада приме повољну пресуду имаће изглед на уживање у Јеховином светлу за све време које ће доћи. Какав славан изглед! И какав снажан разлог да се сада ’свуку дела таме, а обуче оружје светла‘! (Римљанима 13:12).

Да ли си упамтио?

◻ Зашто је већина Јевреја Исусовог времена одбацила светло?

◻ До које мере је светло сијало у наше време?

◻ Која упозорења у вези себичности и поноса пружају примери из првог века?

◻ Шта је неопходно ако желимо да останемо у светлу?

◻ Који благослови чекају љубитеље светла?

[Питања за разматрање]

[Слика на 14. страни]

Већина Јевреја Исусовог времена није се одазвала на светло

[Слике на 17. страни]

Током деценија су биле коришћене различите методе како би светло светлело у стварању ученика

[Слика на 18. страни]

”Треба да одложите стару личност... и треба да обучете нову личност“