Последњи суд
Последњи суд
”КАД умреш, твоја ће се душа сама мучити; то ће за њу бити пакао: али ће се у судњем дану твоје тело сјединити с твојом душом, и тада ћеш имати двоструки пакао, јер ће се твоја душа знојити капима крви, а твоје ће тело бити прожето болима.“
ОВАКО је Ц. Х. Сперџен (C. H. Spurgeon), свештеник из 19. века, описао став свештенства о судњем дану и мукама проклетих. Слично ужасавајуће веровање имао је и италијански уметник Микеланђело, што је видљиво из његове слике ”Последњи суд“ (чији се један део налази репродукован на горњој слици), која се налази на зиду Сикстинске капеле у Риму. The New Encyclopædia Britannica о тој слици износи: ”Христ је у Суду пре бог који грми него спаситељ хришћана, више заокупљен проклињањем људске расе него дочекивањем благословљених на небу.“
Доктрина хришћанства
Судњи дан и паклена ватра су током прошлих векова били омиљене теме проповеди. Свештеници као Ц. Х. Сперџен су са својих проповедаоница уз сликовит опис грмели о страшним мукама које очекују грешнике. Данас се ретко може чути таква врста проповеди. Али, паклена ватра и последњи суд су још увек службене науке многих цркава.
Већина религија хришћанства се више или мање слаже са римокатоличким учењем да Божји суд долази у два степена. У првом реду, ту је ”појединачни суд“. Када нека особа умре, њеној наводно бесмртној души одмах се суди и предаје се вечности у паклу или на небу. a Затим, по завршетку времена, следи последњи, или свеопшти суд, када тела мртвих ускрсавају и сједињују се са својим бесмртним душама.
У том судњем дану, душе које су на небу тамо и остају, и поново се сједињују с телима која су учињена нераспадљивим. Они који се муче у паклу, у паклу и остају, где се њихове душе такође сједињују с ускрснулим, нераспадљивим телима. Према некима, то је разлог да њихове патње постају још јаче. Они који су још живи као људи на Земљи, не умиру. Они су суђени док су још на животу и ”телом и душом“ иду право на небо или у пакао.
Могућност трпљења неизрецивих мука у пакленој ватри учинила је читав предмет коначног суда у рукама Исуса Христа нечим о чему је застрашујуће и да се размишља. С обзиром на све ово, да ли би се изненадио када би сазнао да је Божји суд у ствари често узрок радости и да ће његов Судњи дан бити једно од најсрећнијих раздобља у читавој људској историји? Како је то могуће?
[Фуснота]
a Римокатолици такође верују у трећу могућност: привремену казну у чистилишту пред коначан улазак на небо.
[Извор слике на 3. страни]
Random/Sipa Icono