Задатак супруга

”¡Ropa, zapato, casa, y comida!“ Ово су речи старе шпанске песме која наводи четири темељне ствари које се очекују да супруг осигура за своју породицу: одећу, обућу, кров над главом и храну. А већина одговорних супруга достојанствено настоји да преузме тај терет.

Међутим, ако имаш породицу, да ли бринеш за много важније духовне потребе своје породице? Или и ти, као многи други мушкарци, мислиш да вођење бриге о верским стварима заиста није мушки посао? У неким културама од супруга̂ се чак није ни очекивало да одвоје време за поучавање деце о Богу и Библији.

Реч Божја налаже нарочито супругу одговорност да усади у своју породицу љубав према Богу и дубоко цењење за божанска мерила. На пример, у Ефешанима 6:4 (NW), Библија подстиче хришћанске супруге као што следи: ”Ви очеви, не раздражујте своју децу, него их васпитавајте стегом и Јеховиним усмеравањем мишљења“.

Иако упознати са овим речима, неки можда потпуно не увиђају да је овај стих из Библије нарочито усмерен оцу, супругу у кући. На пример, у шпанском и португалском говору појединци могу разумети да су речи из Ефесцима 6:4 упућене и оцу и мајци. У овим језицима су реч ”очеви“ и реч ”родитељи“ исте. Међутим, у 1. стиху 6. поглавља Ефесцима апостол Павле је споменуо и оца и мајку користећи грчку реч goneúsin, од речи goneús, што значи ”родитељ“. Али у четвртом стиху употребљена је грчка реч pateres, што значи ”очеви“. Да, у Ефесцима 6:4 Павле је упутио своје речи директно супругу у породици.

Наравно, ако у породици нема супруга који преузима вођство, онда жена мора да преузме ту одговорност. Уз Јеховину помоћ многе мајке успешно васпитавају своју децу у стези и Јеховиним усмеравањем мишљења. Међутим, када је присутан хришћански супруг, он треба да преузме вођство. Ако он занемарује ту одговорност, онда је осталим члановима породице много теже да задрже добар програм духовне прехране. А такав супруг је одговоран Јехови за своје занемаривање.

Како Бог гледа на то очигледно је из библијских предуслова постављених за старешине и слуге помоћнике у хришћанској скупштини. Библија наводи да онај који је одабран за такво место треба да буде онај ”који добро управља својим домом и има послушну децу са свом озбиљношћу. (Ако неко заиста не зна да управља својим домом, како ће се бринути за Божју скупштину?)“ (1. Тимотеју 3:4, 5, 12, NW; Титу 1:6).

Отац мора драговољно да жртвује ужитке и личну удобност ради духовне добробити своје деце. Понекад мора да ограничи време одређено за друге активности тако да може редовно у разумној мери довољно времена да проведе са својом децом (Деутероном 6:6, 7). Али, он неће препустити другима овај од Бога му поверени задатак. Његова љубав и занимање за своју децу ићи ће и даље од снабдевања одеће, обуће, крова над главом и хране.

Прави изазов је васпитавати децу ”стегом и Јеховиним усмеравањем мишљења“. Зато је то главна одговорност супруга.  Када хришћански отац добро обавља свој задатак, онда може на своју богобојазну децу гледати као на благослов од Јехове. Он може рећи као псалмиста ”Какве су стреле у руци јакога, такви су синови младости. Срећан је човек крепак који је њима напунио тоболац“ (Псалам 127:4, 5, NW).