Комуницирати у хришћанској служби

”Пођите зато и учините ученике од људи из свих народа“ (МАТЕЈ 28:19, NW).

1. Које опуномоћење, које је дао Христ, укључује потребу комуницирања?

 ИСУСОВО горе цитирано опуномоћење пружа нам изазов комуницирања с људима у нашој служби док идемо од куће до куће, вршимо накнадне посете и учествујемо у свим другим обележјима проповедања Краљевства. У то опуномоћење укључена је одговорност да обзнанимо истину о Јехови Богу, Исусу Христу и Месијанском Краљевству у ком Исус сада влада (Матеј 25:31-33).

2. Шта је потребно да бисмо делотворно комуницирали?

² Како можемо делотворно да комуницирамо? Као прво, морамо да верујемо у информацију коју јављамо. Другим речима, морамо имати јаку веру да је Јехова једини прави Бог, да је Библија заиста Божја реч и да је Божје Краљевство једина нада за човечанство. На тај начин ће оно што научавамо доћи из срца, а ми ћемо следити Павлов савет Тимотеју: ”Дај све од себе да се покажеш признат пред Богом, као радник који се нема чега стидети, који исправно управља речју истине“ (2. Тимотеју 2:15, NW).

Комуникација без речи

3-5. (а) Како можемо комуницирати без иједне речи? (б) Која искуства то потврђују?

³ Комуникација често укључује речи. Али, у ствари, ми комуницирамо с људима још и пре него што им нешто кажемо. Како? Својим понашањем и начином на који се одевамо и улепшавамо. Пре много  година један мисионар Библијске школе Гилеад Друштва Кула стражара путовао је прекоокеанским бродом на свој задатак у страну земљу. Након неколико дана на мору, један странац га је упитао зашто је он тако различит од свих других на палуби. Мисионар је само својом појавом и понашањем саопштио нешто значајно — да је био другачији и да је вредело прићи му. То је мисионару пружило дивну прилику да да̂ сведочанство.

⁴ Даље, сестра која је стајала на улици нудећи пролазницима библијску литературу пријатељски се насмешила жени која је пролазила поред ње. Та жена је почела да силази низ степенице према станици подземне железнице. Она се предомислила, вратила се к сестри и замолила за библијски студиј на дому. Шта је на њу оставило такав утисак? Иако јој није била понуђена библијска литература, прихватила је пријатељски осмех Сведокиње која је радила на улици.

⁵ Трећи пример: Група младих Сведока јела је у ресторану. Били су изненађени када је њиховом столу пришао непознати човек и платио им јело. Зашто је то учинио? Био је импресиониран њиховим понашањем. Без иједне речи упућене том непознатом човеку, ти млади хришћани саопштили су да су богобојазне особе. Заиста, нашим понашањем, појавом и наклоношћу, комуницирамо и пре него што нешто кажемо. (Упореди 1. Петрова 3:1, 2.)

Расправљање пресудно за комуникацију

6. Прикажи како је расправљање непроцењиво за комуникацију.

⁶ Да бисмо речима комуницирали с људима о доброј вести, морамо бити припремљени да с њима разумно расправљамо, а не да говоримо догматично. Увек изнова читамо како је Павле расправљао с онима којима је настојао да каже добру вест (Дела 17:2, 17; 18:19). Како можемо следити његов пример? Па, можда је погоршавајуће светско стање неке довело до сумње у постојање свемогућег Бога пуног љубави који брине за човечанство. Ипак, с њима можемо расправљати о томе како Бог има време за све (Проповедник 3:1-8). Тако у Галатима 4:4 стоји да је Бог, када је дошло од њега одређено време, послао свог Сина на Земљу. То је уследило хиљаде година након што је први пут обећао да ће то учинити. Исто тако, када дође његово одређено време, он ће учинити крај патњи и злу. Осим тога, Божја реч показује да Бог има снажне разлоге зашто је допустио да зло траје тако дуго. (Упореди Излазак 9:16.) Расправљајући у том смеру и поткрепљујући то расправљање поређењима и снажним библијским доказима, помоћи ћемо искреним особама да увиде да се преовладавање зла не може употребити као доказ да Јехова не постоји или да не брине (Римљанима 9:14-18).

7, 8. Како нам расправљање може помоћи да комуницирамо са ортодоксним Јеврејем?

⁷ Претпоставимо да ти станар, док идеш од куће до куће, каже: ”Ја сам Јевреј. Нисам заинтересован.“ Како можеш наставити разговор? Један брат је известио да је био успешан користећи следећи приступ: ’Сигуран сам да ћете се сложити са мном да је Мојсије био један од највећих пророка које је Бог употребио. А да ли сте знали да је он рекао оно што је записано у Деутероному 31:29: ”Јер ја знам да ћете се  после смрти моје покварити и заћи с пута које вам прописах, те ће вас најпосле задесити зло“? Мојсије је био истинити пророк, па је требало да се његове речи обистине у одређено време. Може ли бити да су се обистиниле када је Бог Јеврејима послао Месију и може ли бити да га они зато нису прихватили? То је било могуће. Ако је било тако и ако су починили грешку, постоји ли иједан разлог зашто бисмо ви и ја чинили исту грешку?‘

⁸ Присети се такође да су Јевреји много претрпели од стране тзв. хришћанства, посебно у овом веку. Зато ћеш можда рећи станару да ми нисмо имали учешћа у томе. На пример, можеш рећи: ’Јесте ли знали да су у време Хитлерове власти једина група која се супротстављала његовом бојкотовању Јевреја били Јеховини сведоци? Они су такође одбијали да поздрављају са ”Хајл Хитлер“ и да служе у његовој војсци.‘ a

9, 10. Како се може употребити расправљање да се помогне некоме ко верује у паклену ватру?

⁹ У настојању да комуницираш с неким ко верује у паклену ватру, можеш закључити да неко, да би се вечно мучио у паклу, мора да има бесмртну душу. Онај ко верује у паклену ватру одмах ће се сложити. Затим можеш споменути извештај о стварању Адама и Еве и љубазно га питати да ли је икад у том извештају запазио било какво спомињање такве бесмртне душе. Настављајући затим са својим расправљањем, можеш му скренути пажњу на Постање 2:7, где нам Библија каже да је Адам постао душа. А запазимо шта је Бог рекао за последицу Адамовог греха: ”Са знојем лица свога најешћеш се хлеба, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си ти прах и у прах ћеш се вратити“ (Постање 3:19). Дакле, Адам, душа, вратио се у прах.

¹⁰ Такође можеш скренути пажњу на то да Бог нигде у извештају из Постања не спомиње вечну патњу у пакленој ватри. Када је Бог упозорио Адама да не једе забрањени плод, он је рекао: ”Јер у који дан окусиш с њега умрећеш“ (Постање 2:17). Не спомиње се паклена ватра! Ако је за Адама стварна последица греха требало да буде вечно мучење, а не смрт, односно ’повратак у прах‘, зар не би било праведно да Бог то јасно разложи? Дакле, пажљиво и љубазно расправљање може искреном појединцу помоћи да увиди недоследности свог веровања. Немојмо никад превидети важност позивања на расправљање док другима преносимо истину Божје речи. (Упореди 2. Тимотеју 2:24-26; 1. Јованова 4:8, 16.)

Особине потребне за делотворно комуницирање

11-13. Које нам хришћанске особине могу помоћи да делотворно комуницирамо?

¹¹ Које особине морамо развијати како бисмо што делотворније саопштили истине о Краљевству? Па, шта нам говори Исусов пример? У Матеју 11:28-30 читамо његове речи: ”Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени и ја ћу вас окрепити. Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам ја благе нарави и понизан у срцу, и наћи ћете окрепу својим душама. Јер је мој јарам благ и терет је мој лак“ (NW). Овде налазимо један од кључних разлога Исусовог успеха у комуницирању. Он је био благе нарави и понизан у срцу. Људи праведног срца нашли су у њему окрепу. Апостол Павле је такође пружио диван пример, јер је, као што је рекао старешинама Ефеса, од првог дана како им је дошао робовао Господу ”са највећом понизношћу ума“ (Дела 20:19, NW).

¹² Ако увек испољавамо скромност и понизност ума, други ће утврдити да и ми представљамо окрепу, а за нас ће бити лакше да комуницирамо с њима. Сваки други став вероватно ће подићи ограду  између нас и оних с којима настојимо да комуницирамо. Заиста, ”у скромних је мудрост“ (Пословице 11:2, NW).

¹³ Да бисмо делотворно пружили информације, треба да будемо и стрпљиви и тактични. Апостол Павле је сигурно био тактичан када је сведочио филозофима који су се пред њим окупили на Марсовом брду. Изнео је добру вест на начин на који су они могли да разумеју (Дела 17:18, 22-31). Ако желимо успешно да комуницирамо са својим слушаоцима, морамо следити савет који је апостол Павле дао Колошанима када је рекао: ”Нека ваш разговор увек буде љубазан, никад незанимљив; промишљајте како најбоље да разговарате са сваком особом коју сретнете“ (Колошанима 4:6, The New English Bible). Наш говор увек треба бити угодан. Такав ће говор бити усмерен на отварање мисли наших слушалаца, док ће непромишљене примедбе проузроковати да постану неприхватљиви за доказе.

14. Како нам опуштени, разговорни приступ може помоћи да комуницирамо с другима?

¹⁴ Ми желимо да изгледамо опуштено у свако доба. То и нашим слушаоцима помаже да се лагодно осећају. То значи да нисмо превише горљиви да кажемо све што имамо. Уместо тога, опуштеним држањем и пријатељским питањима пружамо нашим слушаоцима прилику да се изјасне. Посебно је мудро охрабрити саговорника да и он говори када сведочимо неформално. Тако је један Сведок седео у авиону уз римокатоличког свештеника. Сведок је више од једног сата постављао свештенику тактична питања, тако да је свештеник одговарајући водио већину разговора. Али, када су се растали, свештеник је са собом понео неколико библијских публикација. Такав стрпљиви приступ помоћи ће нам да исказујемо још једну потребну особину, наиме, уживљавање.

15, 16. Како нам уживљавање помаже да комуницирамо?

¹⁵ Уживљавање значи да се, такорећи, ставимо у положај другога. Апостол Павле је у потпуности увиђао потребу уживљавања, што се може видети из онога што је написао Коринћанима: ”Јер и ако сам слободан према свакоме, свима себе учиних робом, да их више придобијем. С Јудејима био сам као Јудејин, да Јудеје придобијем; с онима који су под законом био сам као под законом (и ако нисам под законом), да придобијем оне који су под законом; с онима који су без закона био сам као без закона (и ако нисам Богу без закона, кад сам под законом Христовим), да придобијем оне који су без закона. Са слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год кога спасем“ (1. Коринћанима 9:19-22).

¹⁶ Да бисмо у том погледу опонашали апостола Павла, треба да будемо тактични, разборити и пажљиви. Уживљавање ће нам помоћи да својим слушаоцима пренесемо истину у складу са њиховим начином размишљања и осећања. Публикација Расправљање на темељу Писма пружа нам велику помоћ на том општем подручју. Увек је носи са собом у служби проповедања.

Љубав — помоћ у комуницирању

17. Од свих хришћанских особина, која је највреднија у делотворном пренашању истине, и како се она показује?

¹⁷ Скромност, понизност ума, стрпљивост и уживљавање пресудни су за делотворно пружање информација. Ипак, да бисмо били успешни у достизању срца других, изнад свега ће нам помоћи несебична љубав. Исус је осећао сажаљење према народу зато што су били ’клонули и сметени, као овце које немају пастира‘. Љубав је била оно што је навело Исуса да каже: ”Дођите к мени сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати“ (Матеј 9:36; 11:28). Ми волимо људе и зато такође желимо да их окрепимо и помогнемо им да дођу на пут живота. Ми носимо вест љубави. Говоримо је зато на  љубазан начин. Та се љубав јасно изражава самим пријатељским осмехом, доброхотношћу и љубазношћу, ведрином и срдачношћу.

18. Како можемо опонашати Павла, као што је он опонашао Учитеља?

¹⁸ Апостол Павле је у том погледу био диван опонашалац свог Учитеља, Исуса Христа. Зашто је био тако успешан у формирању једне скупштине за другом? Због своје ревности? Да. Али и због љубави коју је испољавао. Запази његове изразе наклоности према новој скупштини у Солуну: ”Али смо међу вама пуни благости. Као што дојилица негује децу своју, тако смо ми, у живој љубави према вама, хтели да вам дамо не само еванђеље Божје, него и живот свој, — толико сте нам омилели били.“ Опонашање Павла помоћи ће нам у нашим настојањима да комуницирамо (1. Солуњанима 2:7, 8).

19. Зашто не треба дозволити да нас равнодушно подручје обесхрабри?

¹⁹ Ако смо учинили све што смо могли да комуницирамо и нисмо постигли жељене резултате, треба ли да будемо обесхрабрени? Никако не. Истраживачи Библије (како су се Јеховини сведоци раније називали) обичавали су рећи да људи, да би прихватили истину, треба да имају три особине. Треба да буду поштени, понизни и духовно гладни. Не можемо очекивати да се неискрени људи, они који су непоштени, повољно одазову на истину; нити можемо очекивати да охоли или поносни појединци слушају добру вест. Даље, ако неко чак и има извесну меру поштења и понизности, вероватно неће прихватити истину ако није духовно гладан.

20. Зашто се у сваком случају може рећи да наши напори нису били узалудни?

²⁰ Несумњиво ће многима које сретнеш на свом подручју недостајати једна или више од те три особине. Пророк Јеремија је имао исто искуство (Јеремија 1:17-19; упореди Матеј 5:3). Ипак, наши напори никако нису узалудни. Зашто? Зато што објављујемо Јеховино име и Краљевство. Својим проповедањем и самом присутношћу на подручју, ми упозоравамо зле (Езекјел 33:33). И никад не заборавимо да својим саопштавањем истине другима и сами извлачимо корист (1. Тимотеју 4:16). Ми одржавамо своју веру јаком и своју наду у Краљевство светлом. Осим тога, одржавамо своју беспрекорност и тиме учествујемо у посвећењу имена Јехове Бога, радујући његово срце (Пословице 27:11).

21. Шта се може рећи у закључку?

²¹ Да закључимо: Комуницирање је делотворно пружање информација. Уметност комуницирања је пресудна, а када нема комуницирања настају болне последице. Видели смо да су Јехова Бог и Исус Христ најистакнутији комуникатори и да је Исус опуномоћио канал комуникације за наше време. Такође смо запазили да комуницирамо и својим одевањем и понашањем, шаљући другима поруке. Научили смо да расправљање игра важну улогу у нашем настојању да комуницирамо с људима и, да бисмо делотворно комуницирали, треба да будемо скромни и понизни, да показујемо уживљавање, да исказујемо стрпљивост и, изнад свега, да будемо подстакнути срцем пуним љубави. Ако развијамо те особине и следимо библијске примере, бићемо успешни хришћански комуникатори (Римљанима 12:8-11).

[Фуснота]

Како би одговорио?

◻ На који начин комуницирање започиње пре него што се нешто каже?

◻ Који су неки примери комуницирања делотворним расправљањем?

◻ Које су особине омогућиле Исус Христу и Павлу да делотворно комуницирају?

◻ Зашто не треба да будемо обесхрабрени ако се одмах не покажу резултати?

[Питања за разматрање]