Питања читалаца

◼ Шта је било ”добро“ које апостол Павле није могао да чини, као што је споменуто у Римљанима 7:19?

У суштини, Павле је писао о својој немоћи да испуни све добре ствари у оквиру Мојсијевог закона. То је, због несавршености и грешности, било немогуће за Павла и за све друге, укључујући и нас. Али, није потребно да очајавамо. Христова жртва отворила је пут за Божје опроштење и добар однос с Њим.

У Римљанима 7:19 стоји: ”Јер не чиним добро што хоћу него зло што нећу чиним“. Контекст показује да је Павле говорио о ’добру‘ у смислу који је предвиђао Закон. У 7. стиху је рекао: ”Је ли закон грех? То никако! Него ја греха не познах осим кроз закон. Јер не бих познао жудњу да закон не каза: Не зажуди“. Да, Закон је јасно показивао да, су сви људи били грешни пошто га нису могли потпуно одржати.

Павле је наставио споменувши да је и он ’некада без закона живео‘. Када је то било? Па, када је био у Аврахамовим бедрима пре него што је Јехова дао Закон (Римљанима 7:9; упореди Јеврејима 7:9, 10). Иако је Аврахам био насавршен, Закон још није био дат, тако да није био подсећан на свој грех кроз неуспели покушај да одржи његове бројне заповести. Значи ли то да је Закон, када је једном био дат и када је истакао људску несавршеност, проузроковао лоше последице? Не. Павле наставља: ”Закон је дакле свет и заповест света, праведна и добра“ (Римљанима 7:12).

Запази да Павле описује Закон као ”свет“ и ’добар‘. У следећим стиховима, он објашњава да ’што је добро‘ — Закон — јасно показује да је он грешник и због греха заслужује смрт. Павле је написао: ”Јер не чиним добро што хоћу него зло што нећу чиним. А кад чиним оно што нећу, већ то не чиним ја, него грех који пребива у мени“ (Римљанима 7:13-20).

У овом контексту, дакле, Павле није говорио о доброти уопште, или само добрим делима. (Упореди Дела 9:36; Римљанима 13:3.) Он је нарочито мислио на ствари које је чинио (или није чинио), а које су у складу са Божјим добрим Законом. Пре тога био је реван у јеврејској религији и — у поређењу са другима — био је ”без мане“. Иако је чак и у свом уму био савестан роб добром Закону, он још увек није живео у потпуном складу са њим (Филипљанима 3:4-6). Закон је одражавао Божја савршена мерила, показујући апостолу да је у свом телу још увек био роб грешног закона и тако осуђен на смрт. Међутим, Павле је могао бити захвалан да га је Христова жртва прогласила праведним — ослободивши га закона греха и последица у складу с њим, смртне осуде (Римљанима 7:25).

Хришћани данас нису под Мојсијевим законом, јер је он прибијен на мученички стуб (Римљанима 7:4-6; Колошанима 2:14). Ипак, добро чинимо ако признамо да он није био тегобна збирка закона коју можемо лако заборавити. Закон је у основи био добар. Тако ми имамо разлог да читамо библијске књиге које садрже Закон и учимо шта се захтевало од Израела. Јеховини сведоци широм земље управо то и чине, држећи се свог седмичног читања Библије.

Док читамо Закон, треба да размишљамо о начелима која наглашавају његове различите одредбе и о користима које је стекао Божји народ када се трудио да следи те добре заповести. Ми такође треба да увидимо да, пошто смо несавршени, нисмо у могућности да потпуно следимо добро које учимо у Божјој речи. Али док се боримо против закона греха, можемо се радовати изгледу да будемо спашени кроз примену Христове жртве за нас.