Поља су бела за жетву у Бразилу

”ПОДИГНИТЕ своје очи и погледајте поља, како су бела за жетву. Жетелац већ прима плату и сакупља плод за вечни живот“ (Јован 4:35, 36, NW). Ове пророчанске речи Исуса Христа могу данас да се примени на удаљена места простране јужноамеричке земље, Бразила.

Јеховини сведоци у Бразилу се већ неколико година радују дивном порасту. Априла 1991. највећи број од 308 973 жетелаца Краљевства водио је 401 574 библијских студија у дому. На сећању на смрт Исуса, оног који је започео дело жетве, 30. марта 1991. било је окупљено укупно 897 739 особа.

Упркос таквим дивним резултатима, део поља још увек чека да буде пожњевен. Више од пет милиона људи живи у подручјима Бразила где су Јеховини сведоци обавили врло мало или нимало проповедничког дела. Шта је учињено како би се жетва проширила на та подручја?

Пионири учествују у жетви

Подружница Друштва Кула стражара у Бразилу је у протеклом шестомесечном раздобљу послала пуновремене објавитеље Краљевства — 100 привремених специјалних и 97 општих пионира — у 97 градова, од којих се већина налази у насељенијем источном делу земље. Објавитељи Краљевства из разних скупштина су такође на краће време добровољно деловали у тим подручјима. Упркос препрекама које је требало да савладају, резултати су били задовољавајући.

На пример, у Сао Жоао да Понту, у држави Минас Жераис, пионири су посетили верског учитеља локалне школе. Након што је чуо вест, наручио је 50 примерака књиге Учини своју младост успешном за часове веронауке. Други учитељ је рекао пионирима који су одлазили: ”Не треба да одлазите, јер овде обављате тако дивно дело. Ви сте једини који можете дати јасно објашњење Библије.“

 Нису сви били задовољни тим дивним делом. Размотримо, на пример, писмо објављено у локалним новинама (Diário de Montes Claros) са насловом на првој страни ”Свештеник оптужен за изазивање насиља и дискриминације“. У писму је стајало: ”У цркви [свештеник] има обичај да жигоше особе које следе друге секте или религије, иако локално свештенство не пружа верницима одговарајуће католичко и хришћанско вођство на темељу Еванђеља. Он је на миси речима напао слуге Јеховиних сведока који су у граду, премда они не поступају лоше с католицима.“ Писац чланка (теолог) није показао такво непријатељско држање, већ је посетио библијско предавање које је одржао пионир, и довео и друге заинтересоване особе. Сви су се они радовали састанку.

Четири брата су авионом отпутовала из Форталезе на острво Фернандо де Нороња, 400 километара од копна. У последњих 15 година 1 500 становника острва није добило добро сведочанство. Браћа су за десет дана оставила 50 књига и 245 часописа и брошура и започела 15 библијских студија у дому. Дванаест особа је присуствовало Спомен-свечаности на Исусову смрт, која је падала у време њихове посете. Пионири се надају да ће дело на том острву ускоро уз Јеховину помоћ бити чврсто утемељено. Нека браћа су размотрила могућност пресељења на острво.

Утицај свештенства делује на жетву

Група објавитеља из скупштине Арпоадор у Рио де Жанеиру добровољно се понудила да проведе две седмице проповедајући у многим градовима у држави Минас Жераис, удаљеној око 200 километара. На своју радост, открили су да је већина мештана гостољубива и пријазна. Мушкарци су имали обичај да подижу шешире сваки пут када би био споменут Бог или његово име, Јехова. Међутим, због таквог њиховог поштовања Бога, свештенство је могло лако да утиче на њих.

Свештеник је у једном граду саветовао људе да не слушају Јеховине сведоке или посећују састанке које су планирали да одрже. Организовао је посебну мису у исто време кад је требало одржати састанак и преко  звучника ван цркве гласно преносио мису. Међутим, упркос свим његовим настојањима, 29 мештана је присутвовало састанку, поред осталих посетилаца.

Суседни град био је сасвим различит! Ту је свештеник рекао људима да послушају Сведоке када их ови посете. Резултат је био да је првом састанку присуствовало 168 особа. Касније им је свештеник рекао да обрате пажњу како Јеховини сведоци одржавају Спомен-свечаност јер, као што је рекао, ”они то раде исправно“. Током две седмице дела проповедања Краљевства у том подручју, подељено је 1 014 књига и 1 052 часописа и брошура.

Стални напори су донели благослове

Месец дана касније 34 објавитеља Краљевства су се вратила да се побрину за библијске студије започете приликом прве посете. Хришћански старешина који је преузео вођство писао је: ”Било је дирљиво видети заинтересоване људе који су нас поздравили захвалама и сузама радости у очима.“ Једна сестра се присећа да је њој и другим Сведоцима у ресторану пришла једна жена, ”преклињући нас, са сузама у очима, да дођемо и проучавамо с њом“. Друга госпођа је проучавала три пута у седмици док су Сведоци били тамо. Сваки пут је припремила своју тему и чекала на студиј. Госпођа је рекла да је почела да се моли истинитом Богу, Јехови. ”Одувек сам у свом срцу чекала на то“, додала је.

Касније су две пионирке биле одређене да брину о заинтересованима на том подручју. Као што је то био случај у првом веку н. е., ”они који су били исправно наклоњени вечном животу постали су верници“ (Дела 13:48, NW). И као Самарићанка којој је Исус сведочио на Јаковљевом бунару, почели су другима да говоре о ономе што су научили (Јован 4:5-30). Данас уз те две пионирке служи 6 других особа, а недељним састанцима просечно присуствује 20 људи.

Одушевљени успехом тог посебног дела, 29 објавитеља из скупштине Арпоадор отишло је да проповеда у град Мутум, удаљен око 500 километара. ”Пријем је био заиста изузетан“, рекао је старешина који је водио групу. ”Већина људи је слушала с таквом пажњом и занимањем да је успостављено 170 библијских студија и мислим да ће већина од њих и даље наставити.“ Сваки објавитељ је у две седмице проповедао просечно 90 сати и оставио готово 1 100 примерака литературе. Јавним предавањима која су одржала браћа присуствовала је укупно 181 особа.

Скупштина је неколико месеци касније у центру Мутума изнајмила дивну кућу за Краљевску дворану и пионирски дом. Први извештај који су две пионирке додељене том граду послале Друштву делимично гласи: ”Потребно нам је још пионира, јер је већ успостављено јако много студија.  Чак и уз помоћ браће из Рио де Жанеира који долазе једном месечно, посао је огроман. Девет од десет станара с којима смо разговарали замолили су нас да се вратимо. Потребна нам је помоћ и да водимо састанке.“ Сада им се придружио још један пионир.

Промене у животу

Било је веома охрабрујуће видети како се истина утемељује и доноси узорне плодове. Једна заинтересована особа је писала: ”Стицање спознања Библије је најбоља ствар која ми се икада догодила. Мој се живот променио на боље и више не морам да узимам седативе... Нека вас Јехова награди за све што сте учинили за мене.“

Друга жена је навела: ”Заиста се дивим како је Јехова отворио моје очи. Иако сам ове седмице изгубила баку, сада имам наду да ћу је опет видети. Надам се да ћу се крстити, али најпре се желим добро припремити за то. Нека вас Јехова благослови што сте дошли овде да нам покажете уски пут који води у вечни живот.“ А друга жена је рекла: ”Желим да знате да сам престала да пушим пре месец дана. Веома сам задовољна часописом који сте ми послали. У њему се налазе многе добре ствари које су ми помогле да то учиним.“ Заиста, жетва пружа добре разлоге за радовање.

Међутим, ти благослови нису дошли без напрезања. На пример, када су једна госпођа и њена кћерка почеле да проучавају, локални свештеник их је упозорио да ће их, ако буду ишле на састанке Сведока, искључити из цркве. Занемаривши ту претњу, оне су долазиле на састанке. Бивши пријатељи су их избегавали, неки су их оптужили да су полуделе, јер се ”тај Јехова“ не појављује у католичкој Библији. Пошто госпођа није била у могућности да пронађе Јеховино име у својој католичкој Библији, позвала је суседе да је посете за време њеног проучавања с пионирима. Једна жена је дошла са својим католичким паулинским преводом Библије. Када је прочитала Божје име у фусноти за Излазак 6:3, прихватила је библијски студиј у свом дому.

У потпуности учествовати у жетви

Како је служење у ретко обрађиваном подручју утицало на саме раднике? Један објавитељ Краљевства је рекао: ”Ова активност је послужила јачању наше вере и нашег односа с Јеховом и помогла нам је да преиспитамо своје приоритете.“ Други објавитељ је навео: ”Ово 14-дневно раздобље повећало је моју љубав према браћи, која служе као једна породица са једним циљем: тражити даљње понизне особе. Повећала се моја љубав и према онима који прихватају нашу вест, често са сузама у очима, показујући стварну жеђ за истином. А изнад свега, осетио сам Јеховину љубав у томе што нам је пружио предност да му служимо.“

Један старешина који је учествовао у проповедању на ретко обрађиваном подручју истакао је разлику између живота у тој средини и у великим градовима. Он је рекао: ”Не могу а да не помислим како би живот многе браће могао бити обогаћен пресељењем у унутрашњост. Овде практично не постоји насиље. Живот у малим и у мало већим градовима не само да нам омогућава да излазимо на крај уз мање приходе, него и да се више дружимо са браћом и да више времена посветимо духовним активностима. Може ли више пензионисане браће, младих без породичних обавеза, или браће којима њихов посао дозвољава да се преселе, прихватити ову јединствену предност и донети радост себи, Јехови и својим ближњима?“

Овај извештај о ретко обрађиваном подручју у Бразилу показује да су поља бела за жетву. Рад на том пољу је у само две године довео до стварања 191 нове скупштине и издвојене групе. Остаје још много тога да се уради, али Јехова ће сигурно наставити да излива свој благослов док све више објавитеља Краљевства узима учешћа у плодној жетви. Можеш ли и ти имати већег учешћа у томе?

[Слика/Мапа на 25. страни]

Срећни Сведоци из Рио де Жанеира учествују у жетви

[Мапа]

(За комплетан текст, види публикацију)

БРАЗИЛ

[Слика на 26. страни]

Сведочење на селу у Минас Жераису