Шта је кључ за право хришћанство?

ДАНАС више људи тврди да припада хришћанству него било којој другој религиозној групи на свету. Али, веровања тих назови хришћана су противречна, они нису уједињени и понекад чак убијају једни друге. Заиста, многи нису прави хришћани. Исус је рекао да ће му многи у наше време рећи ”Господе! Господе!“, другим речима, тврдити да су хришћани, али ће им он ипак рећи: ”Никада вас нисам знао, идите од мене ви који неправду чините!“ (Матеј 7:21, 23). Нико од нас се сигурно не жели наћи међу таквима! Како зато можемо знати јесмо ли прави хришћани?

Чињеница је да је потребно много тога да би неко био прави хришћанин. Прави хришћанин мора имати јаку веру, јер ”без вере није могуће Богу угодити“ (Јеврејима 11:6). Та јака вера мора бити повезана са исправним поступцима. Ученик Јаков је упозорио да је ”вера без дела мртва“ (Јаков 2:26). Осим тога, хришћанин мора признати ауторитет ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45-47, NW). Али, кључ за право хришћанство је нешто одвојено од ових ствари.

Шта је кључ? Апостол Павле је објаснио у свом првом писму Коринћанима: ”Када бих језицима људи и анђела говорио, а љубави не имао, био бих као меденица која звечи или цимбал који јечи. Кад бих имао и дар прорицања, и знање свих тајни, и цело познање, и кад бих имао и сву веру, да бих и горе могао да премештам, а љубави не имао, био бих ништа. И кад бих раздао све имање своје да сиромахе нахраним, и предао и тело своје да се сажеже, а љубави не имао, ништа ми све то не би помогло“ (1. Коринћанима 13:1-3).

Дакле, љубав је кључ за право хришћанство. Вера, дела и право друштво су битни, преко потребни. Али, без љубави се не може остварити њихова вредност. Зашто је тако?

У основи, због природе Бога кога обожавамо. Апостол Јован је описао Јехову, Бога правог хришћанства, следећим речима: ”Бог [је] љубав“ (1. Јованова 4:8). Јехова Бог има многе друге особине, као што су моћ, правда и мудрост. Али, пошто је он у првом реду Бог љубави, какве би особе он желео за своје обожаваоце? Без сумње, појединце који га опонашају и развијају љубав (Матеј 5:44, 45; 22:37-39).

Исправан потицај

Да, љубав наводи хришћане да буду слични Богу кога обожавају. То значи да су њихови потицаји слични Божјим потицајима. Који је потицај изнад свега навео Јехову Бога да пошаље Исуса на Земљу како би нам дао прилику да постигнемо вечни живот? Љубав. ”Јер је Бог толико волео свет да је свог јединорођеног Сина дао, да ни један који исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16, NW). Шта би нас, онда, требало подстицати у вршењу Божје воље? Поново, љубав. ”Јер љубав према Богу у томе је да заповести његове држимо“ (1. Јованова 5:3).

 Да ли је могуће служити Богу из погрешног потицаја? Да. Павле је споменуо неке који су у његово време служили из зависти и супарништва (Филипљанима 1:15-17). То се може догодити и нама. Овај свет је веома такмичарски настројен, а тај дух би могао утицати и на нас. Могли бисмо поносно мислити да смо бољи говорници или да смо у стању да оставимо више литературе од других. Могли бисмо упоређивати своје предности у служби с онима којима се радује неко други и постати уображени — или завидни. Неки старешина би могао бити љубоморан на свој положај ауторитета, чак до те мере да спречава способног млађег човека да духовно напредује. Жеља за материјалним добитком могла би нас навести да развијамо пријатељство с богатијим хришћанима, занемарујући сиромашније.

Те се ствари могу догодити због наше несавршености. Међутим, ако — као Јехова — учинимо љубав својим главним потицајем, савладаћемо такве склоности. Себичност, жеља да прославимо себе или уображени понос може потиснути љубав, тако да нам то ’ништа не би помогло‘ (Пословице 11:2; 1. Коринћанима 13:3).

Љубав у себичном свету

Исус је рекао да његови ученици неће бити ’део света‘ (Јован 17:14). Како можемо избећи да не будемо савладани утицајем света око нас? Љубав ће нам помоћи. На пример, данас људи ’више маре за сласти него за Бога‘ (2. Тимотеју 3:4). Јован нас је упозорио да не будемо такви. Рекао је: ”Не љубите свет, ни што је на свету. Ако ко љуби свет, нема љубави Очине у њему. Јер све што је на свету, путене жудње, жудње очију и бес живота, није од Оца, него је од овога света“ (1. Јованова 2:15, 16).

Ипак, није лако у потпуности одбацити ”путење жудње“ и ”жудње очију“. Те ствари су омиљене управо зато што су тако привлачне нашем телу. Осим тога, данас постоји много више различитих уживања него што је то било у Јованово време. Ако је зато жеља очију била проблем тада, данас је то далеко више.

Занимљиво је да многа данашња уживања која свет нуди нису погрешна сама по себи. Нема ништа погрешног у поседовању велике куће, лепог аутомобила, телевизије или стерео линије. Осим тога, не крши се ниједно библијско начело ако се предузимају дуга, занимљива путовања и проводе узбудљиви одмори. Шта је онда смисао Јовановог упозорења? С једне стране, ако нам те ствари постану преважне, оне у нама развијају дух себичности, материјализма и поноса. А настојање да се заради новац којим би се купиле могло би нас спречити у нашој служби Јехови. И уживање у тим стварима одузима време. Иако разумна мера опуштања доноси окрепу, наше време је ограничено, с обзиром на нашу обавезу да проучавамо Библију, састајемо се са сухришћанима због обожавања и проповедамо добру вест о Краљевству (Псалам 1:1-3; Матеј 24:14; 28:19, 20; Јеврејима 10:24, 25).

У овом материјалистичком веку, потребна је одлучност да би се ’Краљевство Божје ставило на прво место‘ и одупрло се ’коришћењу овога света у потпуности‘ (Матеј 6:33, NW; 1. Коринћанима 7:31, NW). Јака вера биће од помоћи. Али, посебно ће нас истинска љубав према Јехови и ближњима ојачати да се одупремо замкама које нас, иако нису погрешне саме по себи, могу спречити да ’потпуно извршимо своју службу‘ (2. Тимотеју 4:5, NW). Без такве љубави, наша би се служба лако могла претворити у тек површно настојање.

Љубав у скупштини

Исус је истакао важност љубави када је рекао: ”Ако имаднете љубави један према другоме, по томе ће сви упознати да сте моји ученици“ (Иван 13:35, St).  Зашто би старешине проводили много времена предводећи и помажући сухришћанима ако их ови не воле? Зашто би скупштина подносила слабости својих ближњих — укључујући старешине — ако не због љубави? Љубав подстиче хришћане да помажу једни другима у материјалном погледу када чују да су други у невољи (Дела 2:44, 45). За време прогонства, хришћани штите један другога и чак умиру један за другога. Зашто? Због љубави (Јован 15:30).

Понекад највећи докази љубави наступе у малим стварима. Једном старешини, који је већ под притиском због терета напорног рада, можда је пришао сухришћанин који поново износи приговор који старешини изгледа сасвим неважним. Треба ли старешина да се наљути? Уместо да дозволи да то постане узрок неслоге, он стрпљиво и љубазно поступа са својим братом. Они заједно разматрају ствар, а то јача њихово пријатељство (Матеј 5:23, 24; 18:15-17). Уместо да свако истраје на својим правима, сви треба да развијамо великодушност коју је препоручио Исус, спремни опростити својој браћи ”седамдесет пута седам пута“ (Матеј 18:21, 22). Дакле, хришћани улажу велике напоре да се обуку у љубав, ”јер је то савршена веза јединства“ (Колошанима 3:14, NW).

Повећати своју љубав једни према другима

Да, љубав је исправан потицај за служење Јехови. Љубав ће нас ојачати да наставимо да будемо одвојени од света и омогућиће да скупштина остане заиста хришћанска. Иако не умањује делотворност, она ће помоћи онима с ауторитетом да не постану заокупљени делотворношћу до те мере да забораве љубазност и благост у поступању с другима. Љубав помаже свима нама да ’слушамо своје старјешине и будемо им подложни‘ (Хебрејима 13:17, St).

Апостол Петар нас је подстакао да имамо ”жарку љубав“ једни према другима, јер ”љубав опрашта многе гријехе“ (1. Петрова 4:8, St). Како то можемо чинити? Човек је створен по Божјем обличју и зато има природну способност да воли. Али, облик љубави о коме овде говоримо укључује нешто више. У ствари, она је главни плод Божјег духа (Галатима 5:22). Дакле, да бисмо развијали љубав, морамо се изложити Божјем духу. Како? Проучавајући Библију, која је надахнута Јеховиним духом (2. Тимотеју 3:16). Молећи за Јеховин дух да бисмо изградили своју љубав према Јехови и према својој браћи. И дружењем с хришћанском скупштином, где његов дух слободно делује.

Такође је потребно да се преиспитамо како бисмо открили било које поступке или помисли које су без љубави. Упамти, љубав је особина срца, а ”срце је варљивије од свега и готово безнадно“ (Јеремија 17:9, NW). Упркос свој помоћи коју Јехова пружа, понекад ћемо поступити без љубави. Можда са непотребном оштрином говоримо сухришћанину, или се можда љутимо и бранимо нешто што је било речено. Дакле, учинићемо добро ако понављамо Давидову молитву: ”Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме и познај помисли моје, и види јесам ли на злу путу и изведи ме на пут вечни“ (Псалам 139:23, 24).

Као што Библија каже, ”љубав никад не престаје“ (1. Коринћанима 13:8, ДК). Ако волимо један другога, у време испита̂ никада нећемо бити мањкави. Љубав која постоји међу Божјим народом у великој мери доприноси духовном рају који данас постоји. Само они који жарко воле једни друге од срца пронаћи ће задовољство у животу у новом свету. Дакле, опонашај Јехову у испољавању такве љубави и тиме јачај везу јединства. Развијај љубав и поседуј кључ за право хришћанство.