Несреће — судбина или сплет околности?

ДОК ЈЕ Кристина, привлачна млада манекенка, прелазила прометну авенију Нове де Жујо у Сао Паулу у Бразилу, није видела аутобус који јој се приближавао. Возач је очајнички покушавао да заустави возило, али било је прекасно. Кристина је нашла смрт под точковима аутобуса.

 Ова трагична несрећа дошла је на прву страну бразилских новина O Estado de S. Paulo (29. јул 1990). Ипак, била је то само једна од 50 000 саобраћајних несрећа са смртним последицама које се сваке године догоде у Бразилу. И док хиљаде других бива осакаћено таквим несрећама, неки прођу без иједне огреботине. Зашто, дакле, ова млада девојка није преживела? Да ли је било одређено да тога дана она мора умрети?

Многи би се сложили да је тако. Они верују у судбину, верују да су важнији догађаји, као на пример време нечије смрти, унапред одређени. Из тог веровања произашле су и следеће изреке: ”Не можеш се борити против судбине“, ”Дошао му је смртни час“ или ”Шта буде, биће“. Има ли истине у популарним изрекама као што су ове? Да ли смо ми само пиони у рукама судбине?

Фатализам, или схватање да су сви догађаји унапред одређени, преовладавало је у античкој Грчкој и Риму. Чак и данас, та идеја је остала снажна у многим религијама. Ислам се, на пример, држи речи Курана: ”Све што је живо умире Алаховом вољом у часу смртном.“ Веровање у судбину је такође раширено у хришћанству, а потхрањује се доктрином о предодређености коју је научавао Џон Калвин. Тако је уобичајено чути како свештеници породицама које тугују говоре да је одређена несрећа била ”Божја воља“.

Међутим, становиште да су несреће производ судбине супроти се здравом разуму, искуству и логици. У првом реду, аутомобилске несреће тешко могу бити резултат божанске интервенције, јер темељна истрага обично открије савршено логичан узрок. Даље, статистика јасно показује да предузимање разумних мера предострожности — као што је везивање сигурносним појасом — увелико умањује вероватноћу смртне несреће. Могу ли било које мере предострожности заиста осујетити предодређену Божју вољу?

Међутим, веровање у судбину неповољно утиче на верника. Зар оно не охрабрује на вратоломне потезе, као што је непоштовање ограничења брзине и саобраћајних знакова или вожња под утицајем алкохола или дроге? Што је још озбиљније, фаталистичко веровање подстиче неке људе да у случају када несрећа захвати и њих, кривицу свале на Бога. Љути и беспомоћни, уверени да Бог не мари, могу чак изгубити веру. Одговарајуће су и речи песника Ралфа Валдоа Емерсона: ”Најгорчи трагични елемент живота је веровање у сурову судбину.“

Шта Библија каже о несрећама? Учи ли она заиста да су оне плодови судбине? Даље, шта она говори о нашим изгледима за спасење? Имамо ли по том питању уопште било какве изгледе?

[Истакнути текст на 4. страни]

”Најгорчи трагични елемент живота је веровање у сурову судбину.“ Ралф Валдо Емерсон