Обуците се у благост!

”Обуците се, дакле, као изабраници Божји, свети и љубљени, у нежну наклоност саосећања, доброхотност, понизност ума, благост и дуготрпљивост“ (КОЛОШАНИМА 3:12, NW).

1-3. Шта је апостол Павле рекао у Колошанима 3:12-14 о благости и другим божанским особинама?

 ЈЕХОВА пружа свом народу најбољу симболичну одећу. У ствари, сви који желе његову наклоност морају бити обучени у одећу која има снажна влакна благости. Та особина је угодна, јер смањује напетост у тешким ситуацијама. Она је такође заштита, јер сузбија свађу.

² Апостол Павле је подстакао помазане сухришћане: ”Обуците се, дакле, као изабраници Божји, свети и љубљени, у нежну наклоност саосећања, доброхотност, понизност ума, благост и дуготрпљивост“ (Колошанима 3:12, NW). Глаголски облик грчке речи преведене са ”обуците се“ означава акцију која се предузима с осећањем хитности. Помазаници, који су били изабрани, свети и које је Бог волео, нису одлагали да се обуку у особине као што је благост.

³ Павле је додао: ”Наставите да подносите један другога и да опраштате један другоме искрено ако ко има разлог тужбе  против другога. Баш као што је Јехова искрено опростио вама, тако чините и ви. А изнад свега тога обуците се у љубав, јер је то савршена веза јединства“ (Колошанима 3:13, 14, NW). Љубав, благост и друге божанске особине омогућују Јеховиним сведоцима да ”заједно у јединству станују“ (Псалам 133:1-3, NW).

Потребни су пастири благе нарави

4. Од којих се особина састоји симболична одећа коју носе прави хришћани?

⁴ Прави хришћани настоје ’усмртити оно што је у њиховом телу земаљско: блудност, нечистоћу, пожуду, зле жеље и лакомство‘ и раде на уклањању сваке старе одеће која је сачињена од гнева, злоће, увредљивог говора и срамотних речи (Колошанима 3:5-11, St). Они скидају ”стару личност“ (дословно ”старог човека“) и облаче ”нову личност“ (или, ”новог човека“), прикладну одећу (Ефесцима 4:22-24, Kingdom Interlinear). Њихова нова одећа, саткана од самилости, доброхотности, понизности мисли, благости и дуготрпљивости, помаже им да решавају проблеме и воде богобојазан живот (Матеј 5:9; 18:33; Лука 6:36; Филипљанима 4:2, 3).

5. Шта је то у деловању хришћанске скупштине што проузрокује у нама такву радост што смо део ње?

⁵ Људи који се у овом свету сматрају успешним често су безобзирни, чак окрутни (Пословице 29:22). Како се само Јеховин народ освежавајуће разликује! Хришћанска скупштина не делује на начин на који неки људи воде послове — на делотворан али груб начин који људе може учинити несрећним. Уместо тога, радост је бити део скупштине. Један од разлога је тај што је благост нарави ознака мудрости коју испољавају хришћани уопште, а посебно мужеви који су оспособљени да поучавају сувернике. Да, радост долази из поуке и савета које пружају именоване старешине који поучавају ”с благошћу која је властита мудрости“ (Јаков 3:13, St).

6. Зашто хришћанске старешине морају бити благе нарави?

⁶ Дух, или преовладавајући став Божјег народа захтева да они којима је поверено надгледање у скупштини буду благе нарави, разумни и увиђавни (1. Тимотеју 3:1-3). Јеховине слуге су као питоме овце, а не својеглави јарци, тврдоглаве мазге или прождрљиви вукови (Псалам 32:9; Лука 10:3). Пошто су као овце, с њима се треба поступати благо и обзирно (Дела 20:28, 29). Да, Бог од старешина очекује да према његовим овцама буду благи, љубазни, пуни љубави и стрпљиви (Езекијел 34:17-24).

7. Како старешине треба да поуче друге или да помогну духовно болеснима?

⁷ Као ”Господов роб“, старешина ”треба бити обазрив према свима, способан да учи, да се суздржава у злу, с благошћу да поучава оне који нису повољно наклоњени; јер им Бог можда може дати покајање које води до тачног спознања истине“ (2. Тимотеју 2:24, 25, NW). Хришћански пастири треба да покажу нежну обзирност када покушавају да помогну духовно болеснима, јер овце припадају Богу. Старешине не смеју поступати с њима као што би то чинио најамник, већ треба да буду благе нарави, као Врсни Пастир, Исус Христ (Јован 10:11-13).

8. Шта се догодило Мојсију који је био благе нарави, и зашто?

⁸ Можда је неком старешини понекад тешко да подржава благи дух. ”Мојсије је био веома скроман човјек, најскромнији човјек на земљи“ (Бројеви 12:3, St). Ипак, када је Израелцима код Кадеса понестало воде, они су се препирали с Мојсијем и окривили га да их је из Египта одвео у неплодну пустош. Упркос свему што је Мојсије скромно поднео, он је говорио брзоплето, грубо. Он и Арон стали су пред народ и усмерили пажњу на себе, а Мојсије је рекао: ”Слушајте, бунтовници!  Хоћемо ли вам из ове стене извести воду?“ Затим је Мојсије двапут ударио по стени својим штапом, а Бог је учинио да ”изиђе обилна вода“ за народ и њихове животиње. Јехова није био задовољан, јер Мојсије и Арон нису посветили Њега, па Мојсије није имао предност да уведе Израелце у Обећану земљу (Бројеви 20:1-13; Деутероном 32:50-52; Псалам 106:32, 33).

9. Како може бити искушана благост старешине?

⁹ И благост хришћанског старешине може бити искушана на различите начине. На пример, Павле је упозорио Тимотеја да би се могао појавити неко ко је ”надут“ и ко ”има болест залудних препирања и празних речи“. Павле је додао: ”Од којих излазе зависти, свађе, клевете, злобна подозрења, залудне распре људи који имају ум изопачен и немају истине.“ Надгледник Тимотеј није требало да поступа грубо, већ је требало да ’бежи од тога‘ и ’иде за правдом, побожности, вером, љубави, трпљењем, благости‘ (1. Тимотеју 6:4, 5, 11).

10. На шта је Тит требало да подсети скупштине?

¹⁰ Иако старешине треба да буду благи, они морају бити одлучни за оно што је исправно. Тит је био такав, подсећајући оне који су били повезани са скупштинама у Крети да ”никоме не наносе увреде, да се не свађају, да буду сусретљиви и сасвим благи према свим људима“ (Титу 3:1, 2, St). Показујући зашто хришћани треба да буду благе нарави према свима, Тит је требало да укаже како је Јехова био обзиран и пун љубави. Бог није спасао вернике због неких праведних дела које су учинили, већ због своје милости кроз Исуса Христа. Јеховина благост и стрпљивост значе спасење и за нас. Зато  и данашње старешине, као Тит, треба да подсећају скупштине да буду у подложности Богу, опонашајући Га кроз благо поступање с другима (Титу 3:3-7; 2. Петрова 3:9, 15).

Благост води мудрог саветника

11. Како, према Галатима 6:1, 2, треба дати савет?

¹¹ Шта ако је симболична овца погрешила? Павле је рекао: ”Браћо, ако који човек и учини какав погрешан корак пре него што је тога свестан, ви који имате духовне способности покушајте таквог човека да исправите у духу благости, пазећи сваки на себе, да и ти не будеш искушан. Носите бремена један другога, и тиме испуните закон Христов“ (Галаћанима 6:1, 2, NW). Савет је делотворнији ако је дат у духу благости. Чак и ако старешине покушавају да саветују срдиту особу, они треба да испољавају самосавладавање, свесни да ”мио језик може и кости да ломи“ (Пословице 25:15). Неко чија је личност чврста као кост може бити омекшан благом изјавом, а његова тврдоћа може бити сломљена.

12. Како благи дух помаже саветнику?

¹² Јехова је Поучавалац благе нарави, а његов благи начин поучавања у скупштини је ефикасан. То је посебно случај када старешине нађу за потребно да саветују оне којима је потребна духовна помоћ. Ученик Јаков је писао: ”Ко је мудар и разуман међу вама? Нека узорним поступањем покаже своја дела с благошћу, која припада мудрости.“ Благост произилази из поштовања и захвалности за ”мудрост одозго“, повезану са скромним признавањем својих ограничења. Благ и понизан дух штити саветника од давања штетних примедби и грешака, а његов савет чини лакше прихватљивим (Јаков 3:13, 17, NW).

13. Како ’благост која припада мудрости‘ утиче на начин давања савета?

¹³ ’Благост која припада мудрости‘ штити саветника да не буде непромишљено нетактичан или груб. Ипак, обзир због пријатељства или нечијег признања не би смео да подстакне старешину да каже нешто с намером да угађа, уместо да благо изнесе директан савет темељен на Божјој речи (Пословице 24:24-26; 28:23). Савет који је Амнон примио од свог рођака задовољио је његову жељу, али га је стајао живота (2. Самуелова 13:1-19, 28, 29). Зато данашње старешине не смеју разводњавати библијска начела како би ублажили нечију савест, јер то може угрозити живот те особе. Као Павле, старешине се не смеју устручавати да другима кажу ”цели савет Божји“ (Дела 20:26, 27, NW; 2. Тимотеју 4:1-4). Зрели хришћански саветник показује божански страх и пружа исправан савет са благошћу која припада мудрости.

14. Зашто старешина треба да буде опрезан да не доноси одлуке које други треба да доносе сами?

¹⁴ Благост повезана с небеском мудрошћу сачуваће старешину од неугодних примедби. Он такође треба да схвати да није мудро и прикладно да доноси одлуку коју друга особа треба да донесе сама. Старешина ће бити одговоран за последице ако је донео одлуке за друге и делиће кривицу за било који лош исход. Старешина може указати на оно што каже Библија, али ако по том питању нема библијског закона, појединац мора на темељу свог просуђивања и савести сам да одлучи шта ће учинити а шта неће. Као што је Павле рекао: ”Јер ће сваки своје бреме носити“ (Галатима 6:5; Римљанима 14:12). Међутим, старешина може помоћи ономе који тражи савет тако да поставља питања која му помажу да размишља о библијским стиховима који су наведени за ситуације у којима је одлука препуштена његовом избору.

15. Шта би требало учинити ако старешина не зна одговор на постављено питање?

 ¹⁵ Ако старешина не зна одговор на питање, он не треба да одговара само зато да задржи поштовање. Благост која припада мудрости чуваће га од нагађања и можда давања погрешног одговора који касније може довести до невоље. Постоји ”време кад се ћути и време кад се говори“ (Проповедник 3:7; упореди Пословице 21:23). Старешина треба да ’говори‘ само онда када зна одговор на питање или када је довољно проучавао да може дати исправан одговор. Мудро је сумњива питања оставити без одговора (Пословице 12:8; 17:27; 1. Тимотеју 1:3-7; 2. Тимотеју 2:14).

Вредност мноштва саветника

16, 17. Зашто је за старешине одговарајуће да се саветују једни с другима?

¹⁶ Молитва и студиј ће помоћи старешинама да одговарају на питања и решавају тешке проблеме, али треба упамтити да се ’намере остварују где је много саветника‘ (Пословице 15:22, NW). Саветовање с другим старешинама доводи до удруживања мудрости (Пословице 13:20). Немају све старешине исто искуство или библијско спознање. Дакле, благост која припада мудрости треба да подстакне мање искусне старешине да се саветују са старешинама који имају веће спознање и више искуства, посебно када треба решити озбиљну ствар.

¹⁷ Када су старешине изабране да реше озбиљну ствар, они још увек могу поверљиво тражити помоћ. Да би му помогли у суђењу Израелцима, Мојсије је изабрао ”људе способне, богобојазне и поуздане, који мрзе мито“. Иако су били старешине, они нису имали толико спознање и искуство као Мојсије. Зато су ’теже случајеве износили Мојсију, а све мање сами решавали‘ (Излазак 18:13-27, St). Према томе, старешине које данас решавају тешки случај могу, ако је то потребно, исправно тражити помоћ од искусних надгледника, иако коначну одлуку доносе сами.

18. Који су пресудни чиниоци у решавању правних случајева, који засигуравају исправне одлуке?

 ¹⁸ Јеврејска Мишна каже да је број оних који су у Израелу чинили сеоске судове варирао зависно од тежине случаја. Постоји стварна вредност у мноштву саветника, иако сами бројеви не гарантују исправност, јер и велики број људи може погрешити (Излазак 23:2). Пресудни чиниоци који засигуравају да ће бити донете исправне одлуке су Библија и Божји дух. Мудрост и благост ће подстаћи хришћане да се подложе тим чиниоцима.

Сведочити с благошћу

19. Како благост помаже Јеховином народу да сведочи другима?

¹⁹ Благост помаже Јеховиним слугама и у сведочењу људима различитих нарави (1. Коринћанима 9:22, 23). Пошто је поучавао с благошћу, понизне особе нису се бојале Исуса, као што је био случај са окрутним религиозним вођама (Матеј 9:36). Наравно, његов благи начин привукао је ”овце“, а не зле ”јарце“ (Матеј 25:31-46; Јован 3:16-21). Иако је Исус користио снажне изразе у суочавању с јарцима сличним лицемерима, Јеховини сведоци морају бити благи када данас објављују Божје судске поруке, зато што немају исти увид и ауторитет који је имао Исус (Матеј 23:13-16). Пошто чују вест Краљевства проповедану с благошћу, ’они који су исправно наклоњени вечном животу постају верници‘, као што су то учиниле овцама сличне особе које су чуле Исуса (Дела 13:48, NW).

20. Како онај који проучава Библију може извући корист када је поучаван с благошћу?

²⁰ Постигнути су добри резултати сведочењем и поучавањем других с благошћу и обраћањем таквима на темељу логике, библијских начела и истине. ”Држите светим у својим срцима Христа као Господа“, писао је Петар, ”увек спремни на одбрану пред сваким ко вас пита за разлог наде која је у вама, али то чините с благошћу и дубоким поштовањем“ (1. Петрова 3:15, NW). Интересент који је поучаван на благ начин може се концентрисати на градиво, уместо да је збуњен или чак спотакнут грубим, свадљивим начином. Као Павле, слуге који поучавају с благошћу могу рећи: ”Ни на који начин не дајемо никаквог повода за спотицање, да се нашој служби не би могло приговорити“ (2. Коринћанима 6:3, NW). Чак се и противници понекад повољно одазову онима који поучавају с благошћу.

Од свих се тражи благост

21, 22. Од које је користи благост за цели Јеховин народ?

²¹ Хришћани не треба да се обуку у благост само зато да би оставили утисак на оне који су ван Јеховине организације. Та особина је веома важна и у односима међу Божјим народом (Колошанима 3:12-14; 1. Петрова 4:8). Када старешине и слуге помоћници благе нарави хармонично сарађују, тиме се духовно изграђује скупштина. Испољавање благости и других божанских особина важно је за свакога у Јеховином народу, јер је за све ”закон један“ (Излазак 12:49; Левитик 24:22).

²² Благост доприноси миру и срећи Божјег народа. Према томе, она треба да буде део тканине особина које чине одећу коју хришћани носе код куће, у скупштини и другде. Да, све Јеховине слуге треба да се обуку у благост.

Како би одговорио

◻ Зашто хришћанске старешине морају бити благе нарави?

◻ Како благост води мудрог саветника?

◻ Која је вредност мноштва саветника?

◻ Зашто је корисно сведочити с благошћу?

[Питања за разматрање]

[Слика на 17. страни]

Јеховин народ је сличан овцама и са њим треба поступати с благошћу

[Извор]

Garo Nalbandian

[Слика на 19. страни]

Благост омогућује Јеховином народу да сведочи људима различитих нарави