”Одбацимо од себе свако бреме“

”Тако сам тужна и обесхрабрена“, жалила се Марија. Осврћући се на терет хришћанских одговорности, та хришћанка је додала: ”Видим пријатеље који изгарају. И ја осећам умор и притисак. Молим вас да ми помогнете да разумем зашто је то тако.“

ОСЕЋАШ ли и ти да си под притиском, преуморан да се исправно бринеш за своје теократске одговорности? Изгледа ли понекад да је хришћанска служба тежак терет, неподношљиво оптерећење? Многи верни хришћани пролазе кроз раздобља обесхрабрења, јер смо непрестано окружени силама које могу умањити нашу радост. Данас је заиста изазов бити прави хришћанин. Зато неки можда повремено осећају да је хришћанска служба тежак терет.

Тражити узрок

Библија јасно каже да Јехова није пред нас поставио неразумне захтеве. Апостол Јован је рекао да ”заповести  његове [Божје] нису тешке“ (1. Јованова 5:3). Исус је на сличан начин рекао својим следбеницима: ”Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам ја благе нарави и понизан у срцу, и наћи ћете окрепу својим душама. Јер је мој јарам благ и терет је мој лак“ (Матеј 11:29, 30, NW). Јеховина воља заиста није да се осећамо преоптерећени у својој служби за њега.

Како, дакле, верни хришћанин може почети да сматра хришћанске одговорности тешким теретом? Вероватно су укључени многи фактори. Запазимо следеће речи апостола Павла: ”Одбацујмо свако бреме... и одважно трчимо у битку која нам је одређена“ (Јеврејима 12:1). Павлове речи указују да се хришћани понекад могу сами оптеретити непотребним теретом. То не мора укључивати озбиљне грехе. Али, хришћанин може учинити грешке у просуђивању које могу довести до тешких компликација у његовом животу, што му веома отежава да трчи трку која је постављена пред нас.

Уравнотежени став о материјалним стварима

Размотримо, на пример, питање световног запослења. Економско стање у многим земљама једноставно присиљава хришћанина да ради много сати. Ипак, људи се често запошљавају само зато да напредују или нагомилавају богатство. Преиспитивањем својих стварних потреба, неки хришћани су увидели да је мудро учинити прилагођавања у свом запослењу. То је био случај са Деби и њеним супругом, обоје Јеховини сведоци. Она каже: ”Наша финансијска ситуација се променила и више није било стварне потребе да и даље радим пуно радно време. Али, било је тешко престати.“ Убрзо је почела осећати притисак због презапослености. Она објашњава: ”Једини слободан дан за кућне послове била је субота. Често нисам осећала жељу да идем у службу проповедања. Зато сам се осећала лоше и савест ме је узнемиравала, али ипак сам волела свој посао! Коначно сам се морала суочити са стварношћу. Постојало је само једно решење. Напустила сам посао.“ Истина, таква велика прилагођавања можда не могу учинити сви. Међутим, пажљиво испитивање твог радног распореда можда открива потребу за одређеним променама.

Могу постојати и други начини да се ослободимо непотребног терета. Шта је са смањењем учесталости путовања из задовољства, спортских активности или других забава — укључујући време проведено у гледању телевизије? А чак и после постизања равнотеже на тим подручјима, можда су потребна стална прилагођавања како би се та равнотежа одржала.

Неопходна је разборитост

Разборитост у таквим стварима помоћи ће нам да се прилагодимо новим околностима чим се оне појаве. Тако можемо одржати позитивно становиште о својој служби (Ефесцима 5:15-17; Филипљанима 4:5).

Да ли ти је тешко да учиниш онолико колико и други у Божјој служби? И то може довести до даљњег немира и разочарења у твом животу. Иако те добри примери других сигурно могу охрабрити да учиниш више, разборитост ће ти помоћи да поставиш реалне циљеве у складу са својим околностима и способностима. Библија нам каже: ”Сваки нека испита своја дела и имаће разлог да се сам за себе хвали, а не за другога. Јер ће сваки своје бреме носити“ (Галатима 6:4, 5).

Локални обичаји и традиција такође могу повећати наше бреме. У Исусово време, људи су били исцрпљени од настојања да поступају према многим религиозним  правилима и традицијама које су поставили људи. Данас је Јеховин народ ослобођен кривих религиозних традиција. (Упореди Јован 8:32.) Ипак, хришћанин може постати неоправдано заокупљен локалним обичајима. На пример, понекад догађаји као што је свадба обилују многим компликованим обичајима. Такви обичаји не морају бити погрешни, а могу бити чак и привлачни и интересантни. Међутим, хришћанин можда нема времена или финансијских средстава да удовољи свему томе, а тежња да то оствари може довести до даљњег непотребног терета.

Размотримо шта се догодило када је Исус посетио жену по имену Марта. Уместо да извуче пуну корист из његове божанске мудрости, ’Марта беше много заузета послом‘. Она је била оптерећена многим детаљима (Лука 10:40). Али, Исус јој је доброхотно предложио да може поједноставити припремање јела, како би извукла корист из његовог поучавања (Лука 10:41, 42). То добро показује да ће ти добро просуђивање и разборитост помоћи да успоставиш исправну равнотежу у својој хришћанској служби (Јаков 3:17).

Потребно је добро просуђивање и када бираш пријатеље. Пословице 27:3 упозоравају: ”Тежак је камен и песак је тежак, али гнев је безумника тежи од обојега“. Твоји блиски познаници ће безусловно имати јак утицај на твоје размишљање. Дружење с онима који брзо проналазе грешку и критикују друге у скупштини може у теби посејати семе обесхрабрења и негативног размишљања (1. Коринћанима 15:33). Ако увидиш да је то проблем, неке мудре промене у твом друштву могу ти олакшати бреме.

Скромно ходати с Богом

У Михеју 6:8 налазимо питање које наводи на размишљање: ”Шта Јехова тражи за узврат од тебе осим... да скромно ходаш с Богом својим?“ (NW). Скромност је означена као свесност својих граница. Они који нису свесни својих ограничења могу се затрпати многим обавезама. То се догодило зрелим хришћанима, чак надгледницима, доводећи их до обесхрабрења, разочарења и губитка радости. Кенет, хришћански  старешина, признаје: ”Видео сам да упадам у депресију, па сам рекао: ’Нећу дозволити да ми се то догоди.‘ Зато сам ограничио неке обавезе и концентрисао се на оно што сам могао учинити.“

Чак је и понизни пророк Мојсије имао потешкоћа у препознавању својих граница. Зато му је Јетро, његов таст, морао помоћи да исправно размишља о прекомерном обиму посла који је покушавао сам да обавља. ”Шта то радиш с народом?“ питао је Јетро. ”Није добро што то радиш. Уморићеш се и ти и народ који је с тобом, јер је то преко снаге твоје и нећеш моћи сам да стигнеш. Избери из свега народа људе вредне... Ствари важније нека изнесу пред тебе, а о мањим стварима нек сами просуде. Олакшавај свој терет и нека га и они с тобом носе.“ Мојсије је одмах почео нешто од свог посла да преноси на друге, налазећи тиме олакшање од онога што је постало неподношљив терет (Излазак 18:13-26).

У једној другој прилици, Мојсије је рекао Јехови: ”Не могу ја сам цео овај народ да носим, јер је сувише тежак за мене.“ Поново је одговор био да пренесе посао на друге. То може бити решење и за тебе ако се осетиш затрпаним са превише обавеза (Бројеви 11:14-17).

Јехова нам помаже да носимо терет

Исус је рекао да је његов јарам благ и да је његово бреме лако, али не без тежине. Јарам за који нас је Исус позвао да га узмемо на себе није јарам беспослености. То је јарам потпуног предања Богу као ученици Исуса Христа. Према томе, одређена мера терета или притиска настаје због тога што смо прави хришћани (Матеј 16:24-26; 19:16-29; Лука 13:24). Пошто се светска ситуација погоршава, притисци ће се повећати. Међутим, ми имамо разлог за позитиван став, јер Исусов позив значи да други могу доћи под његов јарам с њим и да ће им он помоћи. a Дакле, све док следимо Исусово вођство, наш терет ће бити подношљив, јер ће нам он помагати.

Бог се брине за оне који га воле, и он чува срца и мисаоне снаге свих оних који у молитви свој терет стављају на њега (Псалам 55:22; Филипљанима 4:6, 7; 1. Петрова 5:6, 7). ”Благословљен нека је Јехова, који свакодневно носи терет за нас, истинити Бог нашега спасења“, рекао је псалмиста (Псалам 68:19, NW). Да, буди сигуран да ће Бог сваки дан и за тебе носити терет ако одбациш свако бреме и с истрајношћу трчиш трку која је постављена пред тебе.

[Фуснота]

[Слика на 24. страни]

Мудре старешине су спремне да повере другима неке задатке и деле терет