Да ли је освета неисправна?

На ауто-путу у Сједињеним Америчким Државама, један аутомобил је био спор да скрене у страну и пропусти други аутомобил. Возач другог аутомобила осветио се тако што је запуцао на возило које га је разљутило, убивши недужног путника.

Једна тинејџерка је своје место у школској игри морала да препусти другој девојци. Осветила јој се тако што је њеном младићу рекла да се девојка састаје с младићем из друге школе. Тиме је нарушила везу девојке и тог младића.

МНОГИ људи сматрају да је оправдано то што се освећују када мисле да је према њима учињена неправда. На овај или онај начин, они следе гесло: ”Не гневи се, једноставно се освети.“ Данас је љубав према ближњему спала на ниске гране, а дух освете је у порасту (Матеј 24:12).

Ипак, како ти гледаш на освету? Ако верујеш Библији, можда сматраш да је освета у основи неисправна. Али, када живимо у једном безбожном свету, можда мислиш да је опраштање, супротност осветољубивости, често нереално. Како би ти реаговао да си преварен или нападнут? Да ли постајеш осветољубив ако те неко занемарује или увредљиво говори другима о теби? Јеси ли осветљив или опрашташ?

Осветољубиви став је штетан

Наравно, постоје различити степени увреде. Али, већина људи који желе да се освете другима није била нападнута или злочиначки угрожена. ”Увреде“ наведене на почетку овог чланка биле су прилично безначајне, иако су у мислима оних који су одлучили да се освете попримиле велику важност.

Библија каже да не бисмо смели развијати осветљиви став. Пословице 24:29 саветују: ”Не реци: Као он мени, тако ћу ја њему.“ Зашто не? У првом реду, такав став је емоционално и физички разарајућ. Осветољубиве мисли одузимају душевни мир и спречавају здраво размишљање. Запази следећи новински извештај: ”Двојица фармера су, пуцајући са својих камионета, убили један другога на паркингу, чиме је завршена 40-годишња свађа која је почела још док су  били деца.“ Замислимо како је размишљање тих људи целог њиховог живота било затровано нагризајућим, осветљивим духом! (Пословице 14:29, 30).

Још један разлог зашто не развијати осветљиви дух је да се они који греше — чак и озбиљни преступници — могу променити. На пример, апостол Павле је једном ’одобравао убиство‘ ученика Стефана и ’дисао грожњом и убиством против ученика Господњих‘. Али, он се променио. Много година касније, апостол Петар — чији је живот Павле раније угрожавао — назвао га је ”љубљени наш брат Павле“ (Дела 8:1; 9:1; 2. Петрова 3:15). Хришћани су могли покушати да се освете Павлу, посебно када је он, слеп, чекао у Дамаску (Дела 9:3-15). Каква би то само трагична грешка била!

Зато је Павле могао исправно да саветује у Римљанима 12:20: ”Ако је дакле гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га.“ Зашто? Зато што, ако се освећујемо непријатељу, чинимо га безосећајним, а непријатељство између нас постаје трајно. Али, ако чинимо добро ономе ко нас вређа или нам наноси бол, можемо ублажити његов став и бившег непријатеља учинити пријатељем.

Препознавање наших слабости такође нам помаже у савладавању горчине која води у жељу за осветом. Псалмиста је питао: ”Ако би на преступе гледао, о Јах, о Јехова, ко може опстати?“ (Псалам 130:3, New World Translation). Сви смо ми повредили или увредили друге. Зар нисмо били задовољни када нису покушавали да нам се освете? Зар не треба онда и ми да поступамо са сличном суздржљивошћу? Исус је саветовао: ”Све што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима“ (Матеј 7:12).

Истина, Библија каже: ”Мрзите на зло“ (Псалам 97:10; Амос 5:15). Али, она нам не каже да мрзимо онога који чини зло. У ствари, Исус нам је заповедио: ”Љубите непријатеље своје и молите се за оне који вас гоне“ (Матеј 5:44). Ако враћамо увреду за увреду, опонашамо дух преступника. Древна пословица каже: ”Не говори: Вратићу ја зло. Уздај се у Господа [Јехову], који ће те избавити“ (Пословице 20:22). Какав мудар став! Колико је само боље да се покажемо као победници одолевајући искушењу да опонашамо преступника (Јован 16:33; Римљанима 12:17, 21).

Казна — од кога?

Наравно, неки поступци су озбиљнији од личних увреда или наношења боли. Шта ако смо жртва злочина? Природно је да сматрамо да у име правде нешто треба да се учини. Али, шта? У неким заједницама није било необично лично се побринути за ствари и осветити се. Али, такве су заједнице често нестале, поткопане крвавим сукобима. Данас ни Божји закони ни, у већини случајева, људски закони не дозвољавају појединцима да се лично освећују за злочине, и то из доброг разлога. Такво лично насиље ствара само још више насиља.

Да ли, онда, жртва злочина треба да мирује и пасивно да прихвати злостављање? Не безусловно. Када смо ми или  наша имовина изложени насиљу, ту су власти којима се можемо обратити. Можда можете позвати полицију. Ако сте на послу, пођите до надзорника. У школи можете тражити да разговарате са директором. То је један од разлога због чега они постоје — да одржавају правду. Библија нам каже да владини службеници ’служе Богу да казне онога који зло чини‘ (Римљанима 13:4). Правда захтева да влада исказује своју власт, заустављајући преступ и кажњавајући преступнике.

Истина, понекад је потребно много времена да би се извршила правда. Један писац уморан од света рекао је: ”Правда је као воз који скоро увек касни.“ Заиста, понекад воз уопште не дође. Они који чине неправду могу бити тако моћни да власти не могу да их контролишу. Ипак, самосавладавање је мудар начин поступања. ”Сву страственост [гњев, St] своју излива безумник, али је мудар човек зауздава (Пословице 29:11).

Освета — од кога?

Суздржавање од освете на тај ће нам начин користити, а ми можемо мирно чекати, знајући да, ако треба бити одмерена правда, Бог ће то учинити у право време. Јехова је свестан да несметано преступање води у неправедност (Проповедник 8:11). Он неће дозволити окорелим злим људима да заувек муче човечанство. Због тога нам је апостол Павле саветовао: ”Не освећујте се за себе, вољени, већ дајте места гневу; јер је написано: ’Освета је моја; ја ћу платити, каже Јехова‘“ (Римљанима 12:19, NW). Заиста, Библија говори о дану освете од стране Створитеља. Шта ће значити тај дан освете? И ко ће бити на мети Божје освете? То ћемо размотрити у следећем чланку.

[Оквир на 4. страни]

Да би могао контролисати осветољубива осећања, упамти:

□ Бог је заинтересован за правду

□ гајење осветољубивог става је штетно

□ љубазност често смањује проблеме с другима

□ многи наши преступи били су опроштени

□ они који греше могу се променити

□ побеђујемо свет одолевајући његовим путевима