Истрајност која побеђује

”Истрајност вам је потребна да бисте, након што извршите вољу Божју, примили испуњење обећања“ (ХЕБРЕЈИМА 10:36, ”NW“).

1. Зашто је истрајност од пресудне важности за свакога ко данас служи Јехови Богу?

 САВ овај свет лежи у власти једног бунтовног бога. Невидљиви владар тог света, Сатана Ђаво, сва своја настојања усредсредио је на супротстављање Јехови и борбу против оправдања Јеховиног универзалног суверенитета преко Месијанског Краљевства. Тиме свако ко се преда Богу и заузме Његову страну у спорном питању о суверенитету неизбежно долази под стални притисак овога света (Јован 15:18-20; 1. Јованова 5:19). Дакле, сви ми морамо напрегнути све снаге да бисмо истрајали док овај свет не нестане у потпуном поразу у Хармагедону. Да бисмо били међу Божјим победницима који побеђују свет својом вером и беспрекорношћу, морамо тврдо истрајати све до краја (1. Јованова 5:4). Како то можемо учинити?

2, 3. На који су начин Јехова Бог и Исус Христ највећи примери истрајности?

² У првом реду, да бисмо били охрабрени, можемо гледати на два изузетна примера истрајности. Који су то примери? Један је Исус Христ, ”прворођени у целом створењу“, који је верно истрајао  у Божјој служби још откако је створен у непознато време у прошлости. У својој постојаности у верној служби Богу, Исус је постао пример за сва разумна створења која су створена после њега на небу и на Земљи (Колошанима 1:15, 16). Међутим, највећи пример истрајности је Јехова Бог, који је дуго подносио побуну против свог универзалног суверенитета и који ће је и даље подносити, све док не предузме акцију да у потпуности реши питање суверености.

³ Јехова је на узоран начин истрајао у стварима у којима се ради о његовом достојанству и најдубљим личним осећањима. Он се суздржао упркос великом провоцирању и стрпео се да не предузме акцију против оних који му се ругају — укључујући Сатану Ђавола. Захвални смо за Божју истрајност и за његово милосрђе. Без тога, не бисмо се радовали ни најкраћем постојању. Заиста, Јехова Бог се истиче својом неупоредивом истрајношћу.

4, 5. (а) Како Павлово поређење о лончару показује Божју истрајност и његово милосрђе? (б) Како ће се показати да Божје милосрђе није било узалудно?

⁴ Апостол Павле указује и на истрајност и на Божје милосрђе када каже: ”Или зар лончар нема власти над глином, да од једне гуке начини један суд за част а други за просту употребу? И шта да се каже ако је Бог, хотећи да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднео с великом трпељивошћу судове гнева приправљене за погибао, и ако је хтео да покаже богатство славе своје на судима милосрђа које унапред приправи за славу? Тако нас он дозва не само из Јудеја, него и из паганаца“ (Римљанима 9:21-24).

⁵ Као што показују ове речи, у садашњем раздобљу истрајности, Јехова наставља са својом славном намером и показује милосрђе на одређеним људским посудама. Он припрема те посуде за вечну славу и тиме осујећује зле намере свог великог противника, Сатане Ђавола, и свих Сатаниних присталица. Није се читаво човечанство показало као посуде гнева, заслужујући уништење. То добро говори о стрпљивој истрајности Свемогућег Бога. Његово милосрђе неће бити узалудно. Оно ће довести до (1) славне породице Краљевства на небу под Јеховиним вољеним Сином, Исусом Христом, и (2) обновљене и усавршене породице људских створења на рајској Земљи, од којих ће сви бити наследници вечног живота.

Истрајати до краја

6. (а) Зашто хришћани не могу избећи испит истрајности? (б) Шта грчка реч за ”истрајност“ обично означава?

⁶ Када имамо тако дивну наду пред собом, Исусове окрепљујуће речи треба непрестано да одзвањају у нашим ушима, наиме: ”Али који истраје до краја, тај ће бити блажен“ (Матеј 24:13). Важно је имати добар почетак на путу хришћанског ученика. Али, оно што се коначно рачуна је колико смо истрајни, колико добро завршавамо пут. Апостол Павле је то нагласио када је рекао: ”Истрајност вам је потребна да бисте, након што извршите вољу Божју, примили испуњење обећања“ (Хебрејима 10:36, NW). Грчка реч овде преведена са ”истрајност“ је хипомоне. Она обично означава храбру, постојану или стрпљиву истрајност која не губи наду упркос препрекама, прогонствима, кушњама и искушењима. Ако желимо постићи коначно спасење, морамо се подврћи испиту истрајности као неопходној припреми за то спасење.

7. Коју обману морамо избегавати, и чији пример ће нам помоћи да истрајемо?

⁷ Не треба да се заваравамо самозадовољавајућим мишљењем да можемо брзо положити испит. Да би спорна питања о универзалној суверености и  људској беспрекорности могла да буду коначно решена, Јехова се није штедео. Он је подносио неугодне ствари, иако их је могао одмах избрисати. Исус Христ је такође био пример истрајности (1. Петрова 2:21; упореди Римљанима 15:3-5). С тим светлим примерима пред собом, и ми смо сигурно спремни да истрајемо све до краја (Јеврејима 12:2, 3).

Потребни предуслов

8. Коју је особину, коју сви треба да имамо, показао апостол Павле?

⁸ Ни један слуга Божји, од најранијег времена, није био ослобођен потребе да истрајношћу докаже своју беспрекорност. Било је потребно да веома истакнути појединци у библијској историји који су остали верни до смрти и који су стекли предуслове за вечни живот на небу докажу своју постојаност. На пример, бивши фарисеј, Савле из Тарса, рекао је Коринћанима: ”Ни у чему нисам мањи од ’тих великих апостола‘, ако и нисам ништа. Знаци мог апостолства појавише се међу вама у сваком трпљењу, у знамењима, у крепостима и чудесима“ (2. Коринћанима 12:11, 12). Упркос напорном раду, Павле је тако високо ценио своју службу да је много поднео и искрено је настојао да се служби не нанесе никакав приговор (2. Коринћанима 6:3, 4, 9).

9. (а) Како је помазани остатак показао истрајност, и са којим резултатом? (б) Шта нам служи као подстицај да верно истрајемо у божанској служби?

⁹ У новије време, помазани хришћани који су служили Богу пре првог светског рата знали су да ће 1914. означити крај времена̂ незнабожаца, а многи од њих очекивали су да ће у тој значајној години примити своју небеску награду. Али, то се није догодило. Као што чињенице сада показују, додате су им деценије. За време неочекиваног наставка њиховог земаљског живота, рука Јехове Бога подвргла их је оплемењивању (Захарија 13:9; Малахија 3:2, 3). Даљња истрајност допринела је њиховом побољшању. Као слуге Јехове, они су се радовали што су означени као народ за његово име (Исаија 43:10-12; Дела 15:14). Данас, након што су били преведени кроз два светска рата и бројне мање сукобе, они су одушевљени тиме што им у ширењу добре вести помаже растуће велико мноштво других оваца, које данас броји више од четири милиона. Духовни рај коме се радују проширио се широм Земље, чак до најудаљенијих морских острва. То повлашћено поступање с нама, које све више и више ценимо са сваким новим даном свог живота, служило је као подстицај да се верно истраје у божанској служби док Јеховина воља и намера не буду у потпуности извршене.

10. Шта нам је редовно потребно, како не би било никаквих попуштања с наше стране?

¹⁰ Пошто наша награда зависи од наше постојаности, потребан нам је непрестани подстицај у вези те животоважне ствари (1. Коринћанима 15:58; Колошанима 1:23). Да међу Јеховиним народом не би било попуштања, потребно нам је редовно охрабрење да се држимо истине и драгоцене предности ширења истине, баш као што је то био случај са новоформираним скупштинама у првом веку, које су биле охрабрене поновним посетама Павла и Барнабе (Дела 14:21, 22). Будимо чврсто одлучни да, као што се изразио апостол Јован, истина остане у нама и да ’буде с нама до века‘ (2. Јованова 2).

Чекати са непоколебљивом истрајношћу

11. Шта је изгледа Божје правило за његове слуге, и како је то приказано у случају Јосифа?

¹¹ Потребно је време да би се испит у коме учествујемо завршио (Јаков 1:2-4). Чекати! Чекати! Чекати! изгледа да је  било Божје правило са његовим слугама старог доба када су се налазили на испиту у вези своје одлучности да истрају у вери. Али, чекање се за те верне слуге на крају увек показало као награђујуће. Јосиф је, на пример, морао да чека 13 година као роб и затвореник, али то искуство је оплеменило његову личност (Псалам 105:17-19).

12, 13. (а) Како је Аврахам био пример верне истрајности? (б) На који су начин Аврахамова вера и истрајност постављени као пример за нас?

¹² Аврахам је имао већ 75 година када га је Бог позвао из Ура Калдејског да пође у Обећану земљу. Имао је око 125 година када је примио заклетвом потврђену гаранцију Божјег обећања — што се догодило одмах након што је Аврахам показао снагу своје вере идући тако далеко да жртвује свог вољеног сина Исака, заустављен тек онда када му је Јеховин анђео задржао руку и спречио жртву (Постање 22:1-18). За Аврахама је педесет година представљало дуг период у коме је као гост чекао у непознатој земљи, али он је издржао још 50 година док није умро у старости од 175 година. Све време Аврахам је био верни сведок и пророк Јехове Бога (Псалам 105:9-15).

¹³ Аврахамова вера и истрајност истакнути су као пример за све Божје слуге који желе да приме обећане благослове кроз Исуса Христа, Аврахамово Семе (Јеврејима 11:8-10, 17-19). С обзиром на њега, у Јеврејима 6:11-15 (NW) читамо: ”Желимо да сваки од вас покаже исту марљивост да бисте имали потпуно засигурање наде све до краја, да не постанете лењи, него будите опонашаоци оних који вером и стрпљењем наслеђују обећања. Јер, када је Бог давао своје обећање Аврахаму, како се није могао никим већим заклети, заклео се самим собом, рекавши: ’Засигурно ћу те благосиљајући благословити и умножавајући умножити.‘ И тако, након што је Аврахам показао стрпљење, примио је ово обећање“ (NW).

14. Зашто не треба мислити да је испит истрајности бескрајан и да је награда само обмана?

¹⁴ Помазани остатак је проживео већ 77 година од краја времена̂ незнабожаца 1914, када су неки од њих очекивали величање праве хришћанске скупштине на небу. Колико још дуго остатак мора чекати, ми то не знамо. Треба ли зато да се поколебамо и мислимо да је чекање бескрајно и да је награда варљиво трчање за ветром? Не! То никада не би оправдало Божју сувереност или донело част његовом имену. Он не би био оправдан пред светом када нам додели победу и с тим повезани вечни живот. Без обзира на дужину времена, остатак је, заједно са верним, овцама сличним судруговима, одлучан да чека на Јехову да он предузме акцију у своје време. Показујући такву примерну истрајност, они следе Аврахамов начин поступања (Римљанима 8:23-25).

15. (а) Шта је наша девиза, и кроз која нас је искуства Бог победнички подржао? (б) Које је Павлово охрабрење одговарајуће и за наше време?

 ¹⁵ Зато је девиза још увек: непоколебљива истрајност у вршењу Божје воље (Римљанима 2:6, 7). У прошлости он нас је подржао у тешким невољама, укључујући затварање и концентрационе логоре, и победнички нас је провео са славом за своје име и намеру. a У времену које још преостаје да се доврши наш испит, Јехова ће наставити да чини то исто. Павлово охрабрење одговарајуће је и за наше време: ”Јер вам је потребна постојана стрпљивост и истрајност, да бисте могли обавити и у потпуности извршити Божју вољу, и тако примити и остварити и потпуно се радовати ономе што је обећано“ (Хебрејима 10:36, Amplified Bible; Римљанима 8:37).

16. Зашто не треба на своје предање Јехови гледати на ограничени начин или условно?

¹⁶ Према томе, све док Јехова има дело које можемо обављати усред овог злог света, ми желимо, следећи Исусов пример, учествовати у том делу док оно не буде завршено (Јован 17:4). Наше предање Јехови није било под условом да ћемо му служити само кратко време и да ће тада доћи Хармагедон. Наше предање је вечно. Божје дело за нас неће се завршити битком од Храмагедона. Међутим, тек након што обавимо дело које се треба извршити пре Хармагедона видећемо величанствене ствари које ће доћи после тог великог рата. Дакле, осим срећне предности да можемо наставити да вршимо његово дело, бићемо награђени дуго очекиваним благословима које је он обећао (Римљанима 8:32).

Љубав према Богу помаже нам да истрајемо

17, 18. (а) Шта ће нам у време невоље помоћи да истрајемо уз Божје одобравање? (б) Шта ће нам помоћи да постигнемо победу, и шта не кажемо о времену које је преостало?

¹⁷ Можда се у тешким тренуцима питамо: ’Како можемо и даље бити истрајни?‘ Који је одговор? Ако волимо Бога свим својим срцем, мислима, душом и снагом. ”Љубав је дуготрпљива и доброхотна, љубав није љубоморна, не хвалише се, не надима се. Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не затаји“ (1. Коринћанима 13:4, 7, 8, NW). Ако нисмо истрајни из љубави према Богу, наша истрајност нема никакву вредност. Али, ако издржимо у тешкоћама због своје оданости Јехови, тада наша истрајност продубљује нашу љубав према њему. Љубав према Богу, свом Оцу, омогућила је Исусу да истраје (Јован 14:30, 31; Јеврејима 12:2). Ако је наш прави потицај љубав према Богу, нашем Оцу, постоји ли нешто што не можемо поднети?

 ¹⁸ Наша непоколебљива љубав према Јехови Богу омогућује нам да наставимо да побеђујемо свет у овом најкритичнијем времену искушавања. А Јехова ће, кроз Исуса Христа, наставити да нам пружа помоћ која нам је потребна, без обзира колико је овом старом систему ствари још дозвољено да постоји (1. Петрова 5:10). Наравно, ми се не бавимо предвиђањима колико је још времена преостало, и не одређујемо никакав одређени датум. То препуштамо Великом Контролору времена, Јехови Богу (Псалам 31:15).

19, 20. (а) Како треба да гледамо на сваки дан у коме истрајемо? (б) Који неразумни поступак желимо избегавати, и зашто?

¹⁹ Међутим, нараштај за који је проречено да ће бити сведок и да ће доживети ’свршетак система ствари‘ данас је поодмакао у годинама (Матеј 24:3, 32-35, NW). Немојмо зато никада заборавити да је сваки дан у коме истрајемо један дан мање у ком Сатана и његови демони оскврњују свемир самим својим постојањем и један дан ближе времену када Јехова више неће подносити постојање ’посуда које су себе учиниле прикладним за пропаст‘ (Римљанима 9:22, St). Ускоро, када Јеховина дуготрпљивост дође свом крају, он ће искалити свој гнев на безбожне људе и жене. Тиме ће он показати своје божанско неодобравање њиховог начина поступања, иако им је дозволио да живе све ово време.

²⁰ Било би крајње неразумно с наше стране да престанемо с напорима пуним љубави да добијемо славну награду која је постављена пред нас кроз Исуса Христа. Уместо тога, одлучни смо да и даље истрајемо као верни Сведоци за Јехову у овом најпресуднијем времену када ће се Јехова оправдати као Универзални Суверен.

[Фуснота]

Како би одговорио?

◻ Зашто не можемо избећи да наша истрајност буде испитана?

◻ Коју обману желимо избећи?

◻ Шта је потребно како бисмо избегли свако попуштање с наше стране?

◻ Шта је наша девиза?

◻ Шта ће нам помоћи да истрајемо у време невоље?

[Питања за разматрање]

[Слика на 11. страни]

Божји народ, као ови Сведоци из Порт оф Спејна у Тринидаду, увек је био спреман да чека на Јехову