Истрајно трчати трку

”Истрајно трчимо трку која је постављена пред нас“ (ХЕБРЕЈИМА 12:1, ”NW“).

1. (а) Шта је постављено пред нас када се предамо Јехови Богу? (б) За какву трку хришћанин мора да се припреми?

 КАДА смо се предали Јехови кроз Исуса Христа, Бог је пред нас поставио, сликовито говорећи, једну трку. На крају трке биће додељена награда свима онима који је успешно заврше. Каква награда? Вечни живот! Да би добио ту величанствену награду, хришћански тркач треба да буде припремљен, не само за кратки, брзи спринт, већ за трчање на дуге стазе. Зато ће му бити потребна истрајност.  Он ће морати да издржи како тежак напор саме трке, тако и препреке које се појављују за време трке.

2, 3. (а) Шта ће нам помоћи да до краја трчимо хришћанску трку? (б) Како је радост помогла Исусу да истрајно трчи трку?

² Шта ће нам помоћи да такву трку трчимо до краја? Па, шта је помогло Исусу да истраје док је био човек на Земљи? Он је извлачио унутарњу снагу из особине радости. У Хебрејима 12:1-3 стоји: ”Зато, дакле, пошто око себе имамо толики облак сведока, одбацимо такође сваки терет и грех који лако приања уз нас, и истрајно трчимо трку која је постављена пред нас, док пажљиво гледамо на Главног Посредника и Усавршиоца наше вере, Исуса. Због радости која је постављена пред њега претрпео је мученички стуб, презревши срамоту и сео је здесна Божјем престољу. Да, добро промотрите онога који је поднео такве противне речи од грешника, на штету њихових властитих интереса, да се не уморите и да вам душе не малаксају“ (NW).

³ Све време своје земаљске службе, Исус је био у стању да трчи трку због Јеховине радости. (Упореди Нехемија 8:10.) Његова радост му је помогла да поднесе чак и срамотну смрт на мученичком стубу, након чега је доживео неописиву радост када је био подигнут из мртвих и када је узашао с десне стране свом Оцу, одакле гледа Божје дело све до његовог завршетка. Својом истрајношћу као човек на Божјој страни, он је задржао право на вечни живот. Да, као што стоји у Луки 21:19: ”Својом ћете истрајношћу задобити своје душе“ (NW).

4. Какав је пример Исус пружио својим сутркачима, и шта треба да задржимо у мислима?

⁴ Исус Христ је пружио најбољи пример за своје сутркаче, а његов пример нам засигурава да и ми можемо бити победници (1. Петрова 2:21). Оно што Исус тражи од нас ми можемо учинити. Као што је он истрајао, и ми то можемо. И док настављамо постојано да га опонашамо, своје мисли морамо задржати на разлозима због којих треба да будемо радосни (Јован 15:11, 20, 21). Радост ће нас ојачати да истрајемо у трци у Јеховиној служби док не добијемо славну награду вечног живота (Колошанима 1:10, 11).

5. Како можемо бити радосни и ојачани за трку која је пред нама?

⁵ Да би нам помогао да истрајемо у трци, Јехова пружа снагу која је изнад обичне. Када смо прогоњени, јача нас та снага, као и спознање тога зашто имамо предност да пролазимо кроз прогонство (2. Коринћанима 4:7-9). Свако искушење због исказивања части Божјем имену и подржавања његовог суверенитета разлог је за радост коју нам нико не може одузети (Јован 16:22). То објашњава зашто су се апостоли, након што су по наређењу јеврејског синедријума били претучени због сведочења за дивне ствари које је Јехова Бог учинио у повезаности са Исусом, радовали ”што су били достојни примити увреде за име Исусово“ (Дела 5:41, 42). Њихова радост није настала због самог прогонства, већ због дубоког унутрашњег задовољства као последице сазнања да су угодили Јехови и Исусу.

6, 7. Зашто хришћански тркач може узвикивати од радости чак и када има невоље, и са каквим исходом?

⁶ Још једна подржавајућа снага у нашем животу је нада коју је Бог поставио пред нас. Као што се Павле изразио: ”Оправдани дакле вером, имамо мир с Богом по Господу нашему Исусу Христу, коме дугујемо што смо вером добили приступ у ту милост у којој чврсто стојимо, а хвалимо се надањем славе синова Божјих. И не само то,  него се хвалимо и невољама, знајући да невоља даје постојаност, а постојаност искуство, а искуство надање. И то надање није варљиво“ (Римљанима 5:1-5).

⁷ Невоље саме по себи не представљају радост, али радост представљају мирољубиви плодови које оне доносе. Ти плодови су истрајност, прокушаност, нада и испуњење те наде. Наша истрајност водиће нас до примања божанског признања. Када имамо Божје признање, с поверењем можемо очекивати испуњење обећања која је он изрекао. Та нада одржава нас на исправном путу и храбри нас у невољи док се нада не испуни (2. Коринћанима 4:16-18).

Срећни су они који истрају!

8. Зашто ово раздобље чекања није за нас изгубљено време?

⁸ Док чекамо божански одређено време за доделу награда тркачима, доживљавамо промене. То су духовна побољшања у нама која су последица успешног суочавања са искушењима, а та побољшања нам доносе велику наклоност код Бога. Она показују шта смо и пружају нам прилику да искажемо исте дивне особине које су имали верни појединци старог доба, које је на посебан начин испољио наш Узор, Исус Христ. Ученик Јаков је рекао: ”Сматрајте све то радошћу, браћо моја, када се сусретнете са различитим кушњама, јер ипак знате да испитани квалитет ваше вере развија истрајност. А истрајност нека доврши своје дело, да будете потпуни и здрави у сваком погледу, и да вам ништа не недостаје“ (Јаков 1:2-4, NW). Да, можемо очекивати да ћемо имати различита искушења, али она ће нам помоћи код развијања исправних особина. Тиме доказујемо да ћемо остати у тој трци док не добијемо награду, без обзира на какве препреке наилазимо.

9, 10. (а) Зашто су они који поднесу кушње срећни, и како треба да се суочавамо са кушњама? (б) Ко су били срећни појединци старог времена, и како можемо бити убројани међу њих?

⁹ Зато није чудо што је Јаков рекао: ”Срећан је човек који претрпи кушњу, јер након што се прокушао, примиће круну живота, коју је Јехова обећао онима који га постојано воле”! (Јаков 1:12, NW). Увек се храбро суочавајмо са искушењима, опремљени божанским особинама које ће нас ојачати да их савладамо (2. Петрова 1:5-8).

¹⁰ Сетимо се да Божји начин поступања с нама није ништа ново или необично.  Верно ’мноштво сведока‘ старог времена искусило је исто поступање када је доказивало своју постојаност према Богу (Јеврејима 12:1). Божје признавање тих слугу записано је у његовој Речи, и ми све њих сматрамо срећним због тога што су истрајали у искушењу. Јаков каже: ”Браћо, узмите као узор подношења зла и исказивања стрпљивости пророке, који су говорили у Јеховино име. Гле! Срећнима проглашавамо оне који су истрајали. Чули сте за Јовову истрајност и видели сте исход који је Јехова дао, да је Јехова веома благ у наклоности и да је милосрдан“ (Јаков 5:10, 11, NW). Било је проречено да ће се у овим критичним последњим данима на светској позорници појавити неки који ће служити Јехови са беспрекорношћу, баш као што су то чинили пророци у давним вековима. Зар нисмо срећни што смо они који тако поступају? (Данијел 12:3; Откривење 7:9).

Подршка Јеховине охрабрујуће Речи

11. Како нам Божја реч може помоћи да истрајемо, и зашто не треба да будемо као каменито место из Исусовог поређења?

¹¹ Павле је указао на још једну помоћ у истрајности када је рекао да се ”кроз стрпљиву истрајност, и кроз охрабрење из Писма, можемо чврсто држати своје наде“ (Римљанима 15:4, The Twentieth Century New Testament). Заиста, Божја реч мора бити дубоко усађена у нас како би нас навела на исправан одговор у сваком тренутку. Немамо никакве користи ако смо као каменито место описано у Исусовом поређењу о сејачу: ”Други опет примају семе на каменита места, кад они чују реч, одмах је с радошћу примају, али немају корена у себи, него су непостојани, и чим дође каква невоља или прогонство због речи, одмах се спотакну“ (Марко 4:16, 17). У таквима истина Божје речи не пушта дубоки корен; дакле, у време невоље они нису у стању да се ослоне на њу као на прави извор снаге и наде.

12. У вези чега не треба да се заваравамо када прихватимо добру вест?

¹² Свако ко прихвата добру вест Краљевства не треба да се заварава с обзиром на оно што ће уследити. Он полази путем живота на коме ће на себе навући невољу или прогонство (2. Тимотеју 3:12). Али, он треба да сматра ’сваком радошћу‘ што има предност да поднесе различите кушње због чврстог држања Божје речи и због тога што другима говори о њој (Јаков 1:2, 3).

13. Како и зашто се Павле радовао због хришћана у Солуну?

¹³ Становници Солуна у првом веку покренули су побуну због Павловог проповедања. Када је Павле отишао за Берију, ти противници су га пратили како би изазвали даљње невоље. Верним појединцима који су остали иза њега у Солуну, прогоњени апостол је писао: ”Дужни смо свагда захваљивати Богу за вас, браћо, као што је то и право, јер вера ваша много напредује, и множи се љубав свакога од вас међу вама. Зато се ми сами хвалимо вама у црквама Божјим с постојаности ваше и вере ваше усред гоњења и невоља које подносите. То је знак праведнога суда Божјега, да будете признати да сте достојни краљевства Божјега, за које и трпите“ (2. Солуњанима 1:3-5). Премда су трпели од руку непријатеља, солунски хришћани расли су бројчано и у све већој сличности Христу. Како је то било могуће? Јер су извлачили снагу из Јеховине охрабрујуће Речи. Слушали су Господове заповести и истрајно су трчали трку (2. Солуњанима 2:13-17).

 Због спасења других

14. (а) Из којих разлога радосно истрајемо у служби упркос потешкоћама? (б) За шта молимо, и зашто?

¹⁴ Ми верно и без приговарања подносимо тешкоће и прогонства првенствено због Божјег оправдања. Али, постоји још један несебични разлог зашто се миримо са таквим стварима: да бисмо вест Краљевства могли пренети другима, како би за Божје Краљевство било створено више објавитеља који би давали ’јавну изјаву за спасење‘ (Римљанима 10:10, NW). Они који делују у Божјој служби треба да се моле да Господар жетве благослови њихов посао тако да изведе више објавитеља Краљевства (Матеј 9:38). Павле је писао Тимотеју: ”Оно што си од мене чуо пред многим сведоцима, повери поузданим људима који ће бити способни и друге поучити! Дели са мном тегобе као добар војник Христа Исуса!“ (2. Тимотеју 2:2, 3).

15. Зашто се морамо понашати као војници и учесници ’у такмичењу‘?

¹⁵ Војник напушта невојнички цивилни начин живота који нема толика ограничења. Исто тако, ни ми се не смемо заплитати пословима оних који нису у Господовој војсци и који су, у ствари, на супротној страни. Тако је Павле даље писао Тимотеју: ”Јер се никакав војник не осврће на послове живота ако хоће да је по вољи ономе који га је у војску узео; и рвач не добија венац ако се правилно не рве“ (2. Тимотеју 2:4, 5). У настојању да постигну победу у трци за ’венцем живота‘, тркачи морају да показују самосавладавање и избегавају непотребне терете и замке. На тај начин могу се усредсредити на доношење добре вести спасења другима (Јаков 1:12; упореди 1. Коринћанима 9:24, 25).

16. Шта не може бити заустављено, и за чију корист истрајемо?

¹⁶ Због тога што волимо Бога и овцама сличне појединце које тражимо, спремно пристајемо на много тога да бисмо достигли друге са добром вешћу спасења. Непријатељи нас могу спречавати у проповедању Божје речи. Али, Божја реч не може бити заустављена, а говорење другима о њој у вези спасења не може бити спутано. Павле је описао Тимотеју зашто је био тако спреман да поднесе кушњу: ”Опомињи се Господа Исуса Христа, потомка од семена Давидова, ускрсла из мртвих по еванђељу моме, за које трпим до самих окова као злочинац. Али реч Божја није окована. Зато трпим све избраних ради, да и они добију спасење у Исусу Христу са славом вечном“ (2. Тимотеју 2:8-10). Данас имамо у мислима не само мали  остатак оних које чека небеско Краљевство, већ и велико мноштво других оваца Врсног Пастира, Исуса Христа, велико мноштво које добија земаљски Рај под Христовим Краљевством (Откривење 7:9-17).

17. Зашто не треба да напустимо трку, и шта су последице ако истрајемо у трци до краја?

¹⁷ Ако се лако предајемо, нећемо помоћи ни себи ни било коме другоме да добије спасење. Истрајношћу у хришћанској трци, без обзира на препреке на које наилазимо, непрестано очекујемо награду и можемо директно помоћи другима да добију спасење, истовремено бивајући изразити пример снаге за друге. Ма каква да је наша нада, небеска или земаљска, Павлов став ’трчања према циљу да се постигне награда‘ диван је за опонашање (Филипљанима 3:14, 15, St).

Постојано наставити трку

18. Од чега зависи добијање награде, али шта морамо да избегавамо како бисмо издржали до краја?

¹⁸ Победничко завршавање хришћанског пута на оправдање Јехове и добијање награде коју чува за нас зависи од тога да ли ћемо постојано наставити да трчимо целу трку. Зато не можемо издржати до краја ако се оптерећујемо стварима које не служе праведним разлозима. Чак и када смо се ослободили таквих ствари, захтеви су још увек толики да траже онолико снаге колико можемо сакупити. Зато Павле саветује: ”Одбацимо такође сваки терет и грех који лако приања уз нас, и истрајно трчимо трку која је постављена пред нас“ (Хебрејима 12:1, NW). Као Исус, не треба превише да наглашавамо патње које морамо поднети, већ треба да их сматрамо малом ценом за радосну награду. (Упореди Римљанима 8:18.)

19. (а) Какво поуздање је Павле изразио при крају свог живота? (б) Док се приближавамо крају трке истрајности, какво поуздање треба да имамо с обзиром на обећану награду?

¹⁹ При крају свог живота, Павле је био у стању да каже: ”Добар сам рат ратовао, свршио сам трку, веру сам одржао. Мени је већ припремљен венац правде“ (2. Тимотеју 4:7, 8). Налазимо се у трци истрајности како бисмо добили награду вечног живота. Ако престанемо да будемо истрајни само зато што је трка нешто дужа него што смо то очекивали када смо је започели, посустаћемо када будемо близу примања обећане награде. У то можемо бити сигурни. Али, нема сумње, награда нас чека.

20. Шта треба да буде наша одлука док не достигнемо крај трке?

²⁰ Нека се зато наше очи не уморе у посматрању када ће започети велика невоља и донети уништење најпре Вавилону Великом, а затим остатку Ђаволове организације (2. Петрова 3:11, 12). С ибзиром на све изразите знакове око нас, гледајмо напред у вери. Засучимо рукаве у својој снажној истрајности и храбро наставимо трку коју је Јехова поставио пред нас, све док не дођемо до краја и док не добијемо радосну награду, на Јеховино оправдање кроз Исуса Христа.

Како би одговорио?

◻ За какву се трку хришћанин мора припремити?

◻ Зашто је у трчању трке радост тако важна?

◻ Из којих главних разлога истрајемо у служби упркос потешкоћама?

◻ Зашто не треба да напустимо трку коју је Бог поставио пред нас?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Као на трчању дуге трке, хришћани морају да истрају

[Слика на 17. страни]

У тежњи за ’круном живота‘, тркачи морају да показују самосавладавање