Да ли се поштовање реликвија допада Богу?

КРВ ”Сан Ђенара“, за коју се говори да тече обично три пута годишње, једна је од многих реликвија. То је такође и Плашт из Торина, у коме је наводно било умотано тело Исуса Христа. Међу реликвијама повезаним с Исусом наводно је и његов дечји креветић (у великој базилици у Риму), његова словарица, и више од хиљаду ексера за које се тврди да су били употребљени приликом његовог погубљења! Реликвије такође укључују и неколико глава Јована Крститеља, а у разним местима у Европи за четири тела се тврди да су ”Света Лучија“.

Међу градовима посебно познатим по реликвијама налази се Трир у Немачкој, где се чува једна од многих ”светих туника“ — бешавних доњих хаљина које је носио Исус Христ. У самом Ватикану се у посебној архиви чува преко хиљаду реликвија. Дословно хиљаде реликвија чувају се у цркви ”Свете Урзуле“ у Келну, у Немачкој. Попис би се могао наставити све даље и даље. Па, у самој Италији постоји 2 468 такозваних светих места с црквеним реликвијама!

Верује се да поштовање реликвија, као и поштовање ”светаца“, потиче од четвртог века наше ере. Из верских, економских, па чак и политичких разлога, број реликвија је постепено растао кроз векове, да би данас досегао хиљаде. Други концил у Ватикану је поново потврдио да ”према својој традицији, Црква поштује свеце и њихове аутентичне реликвије и њихове ликове“ (Constitution ”Sacrosanctum Concilium“ sulla sacra Liturgia у I Documenti del Concilio Vaticano II, 1980, Edizioni Paoline). ”Познате реликвије, као и оне које су предмет поштовања великог броја људи“, споменуте су у Codex Iuris Canonici (Кодекс канонског закона), који је 1983. промулгирао Јован Павле II (Канон 1190). Англиканци и припадници православних цркава такође поштују реликвије.

Уз толико много ексера којима је Христ наводно био прибијен на стуб и постојећих глава Јована Крститеља, очигледно је да су верске реликвије често лажне. На пример, одређивање старости методом радиоактивног угљеника показало је да је плашт из Торина превара. Интересантно, за време ватрене дебате која се о плашту водила 1988, добро познати посматрач Ватикана, Марко Тозати, је питао: ”Ако би се научна анализа коришћена на плашту применила и на остале предмете популарног поштовања, каква би била пресуда?“

Јасно је да ниједна разборита особа не би желела поштовати лажну реликвију. Али, да ли је то једини фактор који треба узети у обзир?

Шта каже Библија?

У Библији не стоји да је Божји изабрани народ, стари Израел, за време ропства у Египту поштовао верске реликвије. Истина, патријарх Јаков је умро у Египту па су његови остаци били пренесени у земљу Канаан да би били покопани ’у пећини на њиви Макпелској‘. Његов син Јосиф такође је умро у Египту, а и његове кости су коначно донешене и сахрањене у Канаан (Постање 49:29-33; 50:1-14, 22-26; Излазак 13:19). Међутим, Писмо ни на који начин не указује да су Израелци поштовали остатке Јакова и Јосифа као реликвије.

 Размотримо, такође, шта се догодило у случају пророка Мојсија. Под Божјим вођством, он је четрдесет година водио Израелце. Затим, у старости од 120 година, попео се на брдо Небо, видео Обећану земљу, и умро. Арханђео Михаило се са Ђаволом препирао за Мојсијево тело, и Сатана је био осујећен у својим покушајима да га узме и помоћу њега ухвати Израелце у замку поштовања реликвија (Јуда 9). Иако је разумно да су жалили због Мојсијеве смрти, они никада нису поштовали његове остатке. У ствари, Бог је тако нешто учинио немогућим јер је Мојсије био покопан у необележени гроб на људима непознатом месту (Деутероном 34:1-8).

Неки заступници поштовања реликвија наводе 2. Краљевима 13:21, где стоји: ”И кад неки људи сахрањиваху неког човека, гле угледаше једну од тих чета, и бацише човека у гроб Елисејев. Човек се дотаче костију Елисејевих, оживи и уста на своје ноге“. То је било чудо с беживотним костима једног од Божјих пророка. Али, Елисеј је у време тог чуда био мртав и ’није био ничег свестан‘ (Проповедник 9:5, 10, New World Translation). Због тога се и то ускрсење мора приписати чудотворној моћи Јехове Бога, који је спроводи у дело уз помоћ свог светог духа или делотворне силе. Такође је вредно запазити да Писмо не говори да су Елисејеве кости икада биле поштоване.

Неки у тзв. хришћанству заступају поштовање реликвија због онога што је записано у Делима апостола 19:11, 12, где читамо: ”И Бог чињаше велика чудеса рукама Павловим, тако да су и рубље и убрусе који беху додирнули тело његово носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих“. Запазимо да је Бог био тај који је та изванредна дела чинио преко Павла. Сам апостол није таква дела чинио независно, и није никада ни од ког човека прихватио поштовање (Дела 14:8-18).

Супротно библијским учењима

У ствари, поштовање реликвија у супротности је с неколико библијских учења. На пример, преко потребан чинилац у том поштовању је веровање у бесмртност људске душе. Милиони побожних чланова цркви верују да душе свих канонизираних и поштованих ”светаца“ живе на небу. Ови се искрени људи моле таквим ”свецима“, тражећи њихову заштиту и да се за њих заузму код Бога. У ствари, према једном црквеном делу, католици реликвијама придају ”моћ посредовања свеца код Бога“.

 Према Библији, међутим, људска душа није бесмртна. Људи у себи не поседују душе које не умиру и које су после смрти способне да живе ван тела. Писмо уместо тога говори: ”Господ, Бог, створи човека од праха земаљскога и дуну му у нос дах живота; и човек поста живо биће [душа жива]“ (Постање 2:7). Уместо учења да људи имају бесмртне душе, Библија говори: ”Душа која згреши она ће умрети“ (Езекјел 18:4). Ово важи за све људе — укључујући и оне који су касније били канонизовани као ”свеци“ — јер смо од првог човека, Адама, сви наследили грех и смрт (Римљанима 5:12).

Поштовање ”светаца“ треба избегавати, јер они нису никада били овлашћени да за било кога посредују код Бога. Јехова Бог је одредио да то може само његов син, Исус Христ. Апостол Павле је рекао да је Исус ”умро — још боље: који је ускрснуо — који је с десне стране Богу и који посредује за нас“ (Римљанима 8:34, Ст; упореди Јован 14:6, 14).

Следећи разлог за избегавање поштовања ”светаца“ и верских реликвија повезаних с њима лежи у ономе што Библија каже о идолопоклонству. Једна од десет заповести које су биле дате Израелцима гласи: ”Нећеш градити себи кипа резана нити слике од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље. Нећеш им се клањати нити им служити; јер сам ја, Господ, Бог твој, Бог љубоморан“ (Излазак 20:4, 5). Вековима касније, апостол Павле је рекао сухришћанима: ”Зато, љубљена браћо моја, бегајте од идолопоклонства“ (1. Коринћанима 10:14). Слично је писао и апостол Јован: ”Дечице, чувајте се од идола!“ (1. Јованова 5:21).

Дакле, поштовање канонизованих ”светаца“ и верских реликвија не налази подршку у Библији. Али, неки људи прижељкују присуство нечег што се сматра светим и што се може видети или додирнути и наводно има и спасавајућу моћ. Заиста, многи реликвије сматрају видљивом кариком у ланцу између неба и Земље. Размисли тренутак о томе.

Гледањем или додиривањем верских реликвија не поступа се у складу с Исусовим речима о обожавању које жели Бог. Исус је рекао: ”Али иде време и већ је настало, кад ће се прави побожници молити Оцу у духу и истини, јер то су побожници које Отац хоће. Бог је Дух, и који му се моле, — у духу и истини треба да се моле“ (Јован 4:23, 24). Јехова Бог је ”Дух“, невидљив за људске очи. Обожавати га ”у духу“ значи да је наша света служба Богу подстакнута срцем пуним љубави и вере (Матеј 22:37-40; Галатима 2:16). Ми не можемо Бога обожавати ’у истини‘ ако поштујемо реликвије, него само ако одбацимо религијске лажи, упознавајући његову вољу како је записана у Библији и вршећи је.

Није зато изненађујуће што научник Џејмс Бентли (Јамес Бентлеу) признаје како ’стари Хебреји нису поштовали реликвије‘. Он такође каже да се у току четири века између Стефанове смрти и ексхумације његовог тела које је извршио Луцијан, став хришћана према реликвијама у потпуности променио. До петог века наше ере, међутим, отпало хришћанство је већ престало да се држи јасне библијске науке о идолопоклонству, стању мртвих и улози Исуса Христа као јединог који ”моли за нас“ (Римљанима 8:34; Проповедник 9:5; Јован 11:11-14).

Ако желимо да наше обожавање буде Богу допадљиво, морамо бити сигурни да није повезано ни са каквим обликом идолопоклонства. Да би било прихватљиво, наше обожавање мора бити упућено Створитељу, Јехови Богу, а не некој реликвији или створењу (Римљанима 1:24, 25; Откривење 19:10). Такође морамо стећи тачно спознање Библије и изградити јаку веру (Римљанима 10:17; Јеврејима 11:6). И ако ходамо путем правог обожавања, поступаћемо у складу с обилним библијским доказима да се поштовање реликвија не допада Богу.

[Слика на 5. страни]

Елисејеве кости нису се поштовале, иако су биле повезане са ускрсењем