Добра вест достиже сеоска подручја јужне Африке

БЕСНА светина, полиција, сузавац. Последњих година у јужноафричким градовима и местима беснели су овакви сукоби. Ни дивна сеоска подручја — где живи више од 40 посто становништва — нису избегла разорно деловање политичког насиља. Међутим, у свему томе Јеховини сведоци су наставили да објављују ’добру вест мира‘ (Ефесцима 6:15, NW).

Сведоци већ годинама спроводе годишњу тромесечну проповедничку акцију посебно усмерену на сеоско становништво. На пример, у тој акцији је 1990. узело учешће више од 12 000 објавитеља Краљевства из 334 скупштине. Свакако, требало је пребродити многе препреке да би се достигли ти распршени сеоски становници југа Африке.

Између осталог, Сведоци се морају суочити са великом разноликошћу култура и језика. А каква је то само мешавина! На пример, ту су фармери који говоре енглески и африканс, као и Педи, Сото, Тонган, Цвана, Венда, Коса и Зулу. Свака група има своју засебну културу и језик. Ту су и велике удаљености и неравни путеви. Све то захтева самопожртвовани дух и много времена и новца. Ипак, Јехова је богато благословио њихове напоре. Дозволите нам да вам испричамо нешто о тешкоћама и успесима тог јединственог обележја проповедничког дела. (Упореди Малахија 3:10.)

”Недељна“ школа у Зулуланду

У самом центру полутропског Зулуланда лежи дубока долина реке Умвоти. Са литица се могу видети мноштва сламнатих Зулу урођеничких колиба (сеоских кућа) које се протежу у даљини. Једне недеље 1984, два објавитеља Краљевства дошла су у долину кривудавим, прашњавим путем. Тамо је тако  вруће и влажно да је то подручје названо Куа-Сатане (Сатанино место) — очигледна алузија на криву науку о пакленој ватри коју подржава Ђаво!

Сва у зноју, браћа су пришла жени по имену Дорис, која је водила час у недељној школи. Након што је чула вест Краљевства, Дорис је одмах позвала браћу да одрже говор њеној групи од око 40 младих. Какав је био резултат? Браћа су се вратила следеће недеље са 70 примерака публикације Моја књига библијских прича за употребу у локалној школи. За неколико седмица, атмосфера у недељној школи се променила, тако да је то сада била група за проучавање Библије. Уместо црквених песама, певане су Краљевске мелодије на афрички начин, са прекрасном природном хармонијом. Ускоро је група нарасла на више од 60 особа. Један брат је узвикнуо: ”Какво је само побуђујуће искуство било учествовати у претварању те недељне школе у место правог обожавања!“

У прашњавој степи

Због уплитања цркве у политички немир, многи бели фармери опрезни су или чак сумњичави у вези свакога ко им прилази с библијском вешћу. Запазимо овај извештај групе из Јоханесбурга која је путовала око 640 километара да проповеда добру вест у том делу Трансвала.

”Путујемо већ скоро четири сата северно преко таласасте степе. Плес фатаморгане на равном путу трепери на афричком сунцу. Изненада, асфалтни пут прелази у прашњави пут, избраздан и пун рупа. Коначно нас песковити пут доводи до фарме.

’Добро јутро, Мениер [Господине]‘, кажемо поздрављајући крупног фармера.

’Јутро‘, чујемо груби одговор. ’Могу ли вам помоћи?‘

Након што смо се представили, објашњавамо разлог наше посете. Тешко да можемо ишта рећи док он виче: ’Мој домини [свештеник] упозорио ме је на вас! Сви сте ви комунисти и антихристи. Сместа се губите са моје фарме пре него што...!‘

Фармерово држање указује да сваког тренутка може планути. Немајући великог избора, одлучујемо да се опростимо и ’отресемо прах са својих ногу‘ (Матеј 10:14). Имамо доста прашине да то учинимо и дословно.

Реакција је иста и на следећој фарми. Тада схватамо да је локалну телефонску линију обилато користио свештеник холандске реформаторске цркве који је упозоравао ’своје стадо‘ на предстојећу ’опасност‘ у суседству. На крају смо срели фармера који, иако незаинтересован, каже: ’Да, можете говорити мојим радницима.‘

Управо то смо чекали. Сакупљене уз стабла акације, налазе се десетак скромних колиба од иловаче. Наслућујемо радознале очи које вире из колиба док слажемо уредне хрпе литературе на хаубу нашег аутомобила. Једна хрпа Библија, једна хрпа књига Ти можеш заувек да живиш у Рају на Земљи, хрпа књига Моја књига библијских прича и различите брошуре употпуњују понуду. Један дечак из тог места трчи да обавести сељаке о нашем доласку. Ускоро је око аутомобила окупљено мноштво од око 30 особа како би чули вест.

Емитована им је унапред снимљена проповед на цвана језику. Како су само ти људи срећни што чују на свом језику добру вест о Божјем Краљевству и наду у Рај! Чује се много узбудљивог чаврљања када су им понуђене публикације. Ускоро једва стижемо да изађемо на крај са захтевима. Један старији човек је хтео да купи чак и касетофон. Дубоко смо дирнути док присутни на многе ситне начине изражавају цењење за добру вест — стидљивим осмехом, тапшањем, пријазним ’Хвала вам‘.

 Деца спонтано формирају неправилан ред и певају традиционалну опроштајну песму. Изненада прашњави, избраздани путеви и понекад негативни одговори постају безначајни. Сваки напор тако се исплатио!“

Поглавица издаје објаву!

Једна скупштина из Соуета била је одређена да проповеда у племенском подручју близу источног града Пит Ритифа. Тамошњи обичај налаже да посетилац прво каже индуни (поглавици) тог подручја чиме се бави. Браћа су удовољила тој припреми. Како су били изненађени када их је поглавица срдачно поздравио и чак им понудио смештај у својој кући! Даље, користећи свој службени печат, написао је препоруку за објавитеље да је носе од врата до врата. Она је гласила: ”Ово су проповедници Божјег Краљевства. Уведите их у своју кућу и послушајте их.“

Одазив је био тако диван да су Сведоци уредили да се одржи јавно предавање у дворишту поглавичине куће тог недељног поподнева. ”Дворана“ под ведрим небом била је сасвим попуњена, а састанак је започео и завршио песмом и молитвом. Објавитељи су се радовали сличним искуствима са онима који су били повољно наклоњени и у другим сеоским подручјима.

Једна таква особа био је Натаниел, у малом селу Питседисулејанг, у сушом погођеном пределу Бофутацване. Он је радио на развоју заједнице и био је укључен у програм поучавања локалних становника како да успешно гаје плодове. Маштао је о претварању те неплодне земље у рај. Али, када је чуо да ће ускоро наступити свеопшти Рај, његове су очи засијале. Он је марљиво записао сваки библијски стих који су му објавитељи показали. Натаниел је брзо ступио у везу са најближом скупштином, удаљеном око 30 километара.

Радосно помагати многим тражииоцима истине

”Јехова нам је показао да сиромаштво не спречава духовно гладну особу да упозна истину“, каже Моника, пионирка, односно пуновремени објавитељ Краљевства. Она је била део групе пионира која је проповедала од фарме до фарме на отвореним равницама Слободне Државе Оринџ у средишњем делу земље. Како су се пионири осећали трошећи се на преношењу добре вести тим људима? ”Може ли ико проценити вредност онога што смо доживели?“ одговарају они. Заиста, пионири су били добро духовно награђени за своје напоре.

Чак и то што не зна да чита не спречава духовно гладну особу да упозна библијску истину. Добро илустровану брошуру Радуј се заувек животу на Земљи! посебно су добро примили они који су неписмени или који знају да читају веома мало. И млади и стари су одушевљени сликама у боји које приказују Рај. Један пуновремени радник који помаже при штампању таквог материјала приметио је: ”Ова брошура помаже људима да виде Рај као стварност и повећава њихово природно поштовање и страхопоштовање према Библији.“

Из тог истог разлога је и публикација Моја књига библијских прича била изузетно прихваћена. У удаљеном племенском подручју Лебоуа, две наше духовне сестре су биле изненађене када су пронашле старог, делимично слепог човека и његову жену који су имали примерак те књиге на сепеди језику. Тај пар користио је ту књигу као приручник у поучавању деце из тог места. У ствари, књига је тако добро проучавана и потцртавана да се распадала. Како су радосни били када су добили нови примерак!

Зато праве хришћанске публикације испуњавају велику потребу у помагању онима који гладују за истином. Занимљиво  је да велики део читавог штампаног материјала на многим локалним језицима југа Африке издаје Друштво Кула стражара. Само у 1990, у сеоским подручјима Јужне Африке било је распачано 113 529 књига, брошура и часописа које је издало Друштво.

Плод труда

Да ли су та дивна искуства и распачавање литературе донели трајни плод у сеоским подручјима Јужне Африке? Сасвим сигурно јесу. Од 1989, биле су формиране четири скупштине и девет издвојених група као директна последица проповедања добре вести у сеоским подручјима Јужне Африке. Повремени специјални пионири и општи пионири предводили су у већини тог посла.

Сећаш ли се Дорис и њене недељне школе у удаљеној долини Зулуланда? Данас је она предани, крштени Сведок Јехове. Осим тога, тамо наставља духовно напредовати растућа група од девет објавитеља Краљевства. Многи нови присуствују састанцима који се одржавају у Дорисиној кући, а седам особа с којима је водила библијске студије крстило се на обласном конгресу одржаном у Дурбану у децембру 1990.

Такав плод је срдачан подстицај за објавитеље Краљевства у Јужној Африци. Они узимају к срцу Павлове речи: ”Док прилику имамо, да чинимо добро свакоме“ (Галатима 6:10). Да, Јеховине слуге одлучне су да достигну искрене људе, укључујући оне који живе у сеоским подручјима тог ’најудаљенијег дела земље‘ (Дела 1:8, NW).

[Мапе/Слике на 24. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Лебоуа

ТРАНСВАЛ

Соуето

Пит Ритиф

Бофутацвана

СЛОБОДНА ДРЖАВА ОРИНЏ