”Надгледник мора бити... који се самосавладава“

”Надгледник мора бити... који се самосавладава“ (ТИТУ 1:7, 8, ”NW“).

1, 2. Који је пример уздржавања пружио Вилијам Орански, и са каквим корисним резултатима?

 ИСТОРИЈА пружа један заиста значајан пример који укључује суздржавање осећања. Средином 16. века, млади холандски племић Вилијам Орански био је у лову са француским краљем Хенриком II. Краљ је Вилијаму открио план који су имали он и краљ Шпаније да избришу све протестанте из Француске и Холандије — у ствари, из целог тзв. хришћанства. Краљ Хенрик имао је утисак да је млади Вилијам ревни католик као он, па му је зато открио све детаље завере. Оно што је Вилијам чуо страшно га је ужаснуло, јер су многи његови најближи пријатељи били протестанти, али није показао своја осећања; уместо тога, показао је велико занимање за све појединости које му је краљ пружио.

² Међутим, чим је био у могућности, Вилијам је покренуо планове да осујети ту заверу, а то је коначно довело до ослобођења Холандије од шпанске католичке доминације. Само зато што је био у стању да покаже самосавладавање када је први пут чуо за заверу, постао је познат као ”Вилијам I Ћутљиви“. Он је био тако успешан да је речено: ”Он је био стварни утемељитељ независности и величине холандске републике.“

3. Ко извлачи корист када хришћанске старешине исказују самосавладавање?

³ Због своје суздржљивости, Вилијам I Ћутљиви донео је велику корист и себи и свом народу. Слично томе, плод светог духа, самосавладавање, треба данас да показују хришћанске старешине, или надгледници (Галатима 5:22, 23). Исказивањем те особине, они доносе корист и себи и скупштинама. С друге стране, ако пропусте да искажу самосавладавање, то може проузроковати непроцењиву штету.

Самосавладавање — захтев за старешине

4. Који савет апостола Павла наглашава потребу да старешине исказују самосавладавање?

⁴ Павле, и сам старешина, увидео је важност самосавладавања. Када је саветовао старешине које су му дошле из Ефеса, рекао им је: ”Пазите дакле на себе и на цело стадо.“ Између осталог, пазити на себе укључивало је потребу да исказују самосавладавање, да пазе на своје понашање. Пишући Тимотеју, Павле је указао на исту ствар, говорећи: ”Пази на себе и на науку.“ Тај савет је показао да је Павле био свестан људске склоности да неки више пажње посвећују проповедању него спровођењу у дело онога што проповедају. Према томе, он је пре свега нагласио потребу да пазе на себе (Дела 20:28; 1. Тимотеју 4:16).

5. На који начин се именују хришћанске старешине, и где су у Библији записани предуслови за њих?

⁵ Како су године пролазиле, библијска улога старешина постепено је постајала јаснија. Данас видимо да је бити старешина именовани положај. Старешине су именоване од Водећег тела Јеховиних сведока или његових директних представника. То тело, опет, представља ’верног и разборитог  роба‘ (Матеј 24:45-47, NW). Предуслове потребне да се постане хришћански надгледник, или старешина, навео је углавном апостол Павле у 1. Тимотеју 3:1-7 и Титу 1:5-9.

6, 7. Који одређени предуслови за старешине захтевају самосавладавање?

⁶ Павле у 1. Тимотеју 3:2, 3 наводи да надгледник мора бити умерен у навикама. То, као и потреба да старешина буде уредан, захтева исказивање самосавладавања. Човек који има предуслове за надгледника није ударач и није ратоборан. Ти предуслови такође захтевају да старешина буде онај који се самосавладава. Осим тога, да старешина не би био пијани свађалица који се предаје вину, он мора исказивати самосавладавање. (Види и фусноту за 1. Тимотеју 3:2, 3.)

⁷ Павле је у Титу 1:7, 8 посебно навео да надгледник мора бити онај који се самосавладава. Међутим, запазимо како много других захтева набројаних у тим стиховима укључује самосавладавање. На пример, надгледник мора бити без оптужбе, да, беспрекоран. Заиста, надгледник не може удовољити овим захтевима уколико не исказује самосавладавање.

У опхођењу с другима

8. Које особине, које треба да имају старешине када дају савет, подвлаче потребу за самосавладавањем?

⁸ И опет, надгледник мора бити стрпљив и дуготрпљив у опхођењу са суверницима, а то захтева самосавладавање. На пример, у Галатима 6:1 читамо: ”Браћо, ако који човек и учини какав криви корак пре него што је тога свестан, ви који имате духовне способности [углавном старешине] покушајте таквог човека исправити у духу благости, пазећи сваки на себе, да и ти не будеш искушан“ (NW). Показати дух благости захтева самосавладавање. Што се тога тиче, самосавладавање је укључено и у потребу да се пази на себе. На исти начин, када неко ко је у невољи позове старешину да му пружи помоћ, врло је важно самосавладавање. Без обзира какво мишљење има о том појединцу, старешина мора бити љубазан, стрпљив и пун разумевања. Уместо да пребрзо даје савет, старешина мора бити спреман да слуша и измами из појединца шта га заиста мучи.

9. Који савет старешине треба да имају у мислима при опхођењу са јако узбуђеном браћом?

⁹ Следећи савет из Јакова 1:19 одговарајући је посебно у опхођењу са јако узбуђеном особом: ”Знајте то, љубљена браћо  моја. Нека буде зато сваки човек готов да слуша, а спор да говори, и спор срдити се“. Да, посебно када се суочава са љутитим или узбуђеним реакцијама, старешина мора бити пажљив да не одговори на исти начин. Потребно је самосавладавање да се на емотивне оптужујуће речи не одговори емотивним оптужујућим речима, да се ’не враћа зло за зло‘ (Римљанима 12:17). Одговарање истом мером само погоршава ствари. Зато Божја реч поново пружа старешинама диван савет, подсећајући их да ”благ одговор утишава јарост“ (Пословице 15:1).

Самосавладавање на састанцима старешина и правним саслушањима

10, 11. Шта се догађало на састанцима старешина, што показује потребу за самосавладавањем у таквим приликама?

¹⁰ Још једно подручје на ком хришћански надгледници треба да буду пажљиви да исказују самосавладавање су састанци старешина. Говорити мирно у интересу истине и правде понекад захтева велико самосавладавање. Оно је потребно и да би се избегло настојање да се доминира расправом. Ако је старешина склон томе, други ће старешина показати доброхотност ако га саветује. (Упореди 3. Јованова 9.)

¹¹ И поново, на састанцима старешина, сувише озбиљан старешина може бити искушан да се узбуди, чак да подигне глас. Како само такви поступци показују недостатак самосавладавања! Они су у ствари штетни у двоструком погледу. С једне стране, у коликој мери особа губи самосавладавање у толикој мери ослабљује свој положај дозвољавајући осећањима да засене логику. С друге стране, у коликој мери се особа узбуди, она настоји да узбуди друге старешине или да им се чак супротстави. Осим тога, уколико старешине нису пажљиве, оштре разлике у мишљењу могу довести до поделе у њиховим редовима. То штети и њима и скупштини. (Упореди Дела 15:36-40.)

12. У суочавању са којим ситуацијама старешине морају бити пажљиви да исказују самосавладавање?

¹² Старешине треба да показују велико самосавладавање и да би избегли пристраност или злоупотребу свог положаја. Тако је лако попустити искушењу, дозволити да несавршено људско размишљање утиче на оно што неко каже или чини? Старешине су увек изнова пропуштале да поступе одлучно када је њихово дете или неки други рођак био оптужен за неисправно поступање. У таквим случајевима потребно је самосавладавање да се не дозволи родбинским везама да спрече праведно поступање (Деутероном 10:17).

13. Зашто је старешинама посебно потребно самосавладавање на правним саслушањима?

¹³ Још једна ситуација у којој је такође веома важно самосавладавање је правно саслушање. Старешине морају исказивати велико самосавладавање како на њих неоправдано не би утицала осећања. Они не би смели дозволити да их тако лако савладају нечије сузе. Старешина истовремено мора бити опрезан да не изгуби свој мир када се почну ређати оптужбе или га почну клеветати, као што може бити у случају када је суочен са отпадницима. Овде су врло прикладне Павлове речи: ”Господов роб се не треба упуштати у борбе, него треба бити обазрив према свима.“ Потребно је самосавладавање да се исказује благост под притиском. Павле наставља показивати да се ”Господов роб“ мора ”суздржавати у злу, с благошћу поучавати оне који су повољно наклоњени“. Показивати благост и уздржавати се у суочавању са противљењем захтева велико самосавладавање (2. Тимотеју 2:24, 25, NW).

Самосавладавање са супротним полом

14. Који изврстан савет треба да следе старешине у свом опхођењу са супротним полом?

¹⁴ Старешине морају бити јако будне да исказују самосавладавање у свом опхођењу са супротним полом. Старешини се не  препоручује да сам обавља пастирску посету код сестре. Старешина треба да буде у друштву другог старешине или слуге помоћника. Вероватно увиђајући тај проблем, Павле је саветовао старешини Тимотеју: ”Говори... старијим женама као матерама, младима као сестрама у потпуној чистоти“ (1. Тимотеју 5:1, 2). Неке старешине су виђене како стављају руке на сестру слично очинском гесту. Али, они могу заваравати сами себе, јер такав гест може бити подстакнут романтичним нагоном, уместо чистом хришћанском братском наклоношћу. (Упореди 1. Коринћанима 7:1.)

15. Како један случај истиче срамоту нанесену Јеховином имену зато што један старешина није исказао самосавладавање?

¹⁵ Како је само много штете нанесено истини зато што неке старешине нису исказале самосавладавање у опхођењу са сестрама у скупштини! Пре неколико година, један старешина је био искључен зато што је учинио прељубу са хришћанском сестром чији супруг није био Сведок. Исте вечери када је објављено искључење бившег старешине, ојађени супруг ступио је у Краљевску дворану са пушком и запуцао у двоје криваца. Ниједно није било убијено, а он је био одмах разоружан. Али, идућег дана главне новине на првој страни донеле су вест о ’пуцању у цркви‘. Какву је само срамоту скупштини и Јеховином имену донео недостатак самосавладавања тог старешине!

Самосавладавање на другим подручјима

16. Зашто старешине морају бити пажљиви да исказују самосавладавање када држе јавно предавање?

¹⁶ Самосавладавање је веома потребно и када старешина држи јавно предавање. Јавни говорник треба да буде узор поуздања и равнотеже. Неки покушавају да развеселе своје слушаоце многим духовитим примедбама које чине само зато да се присутни насмеју. То може показати попуштање искушењу да се угоди присутнима. Наравно, свако попуштање искушењу представља недостатак самосавладавања. Могло би се чак рећи да и прекорачење времена код изношења говора открива недостатак самосавладавања, као и недовољну припрему.

17, 18. Коју улогу игра самосавладавање када старешина уравнотежује своје различите одговорности?

¹⁷ Сваки старешина који се труди мора се суочити са изазовом да уравнотежи захтеве постављене пред његово време и снагу. Потребно је самосавладавање да се не иде у крајности. Неке старешине су толико биле усредсређене на захтеве у вези скупштине, да су занемариле своју породицу. Тако је једна сестра причала супрузи једног старешине о дивној пастирској посети коју је обавио код ње, а супруга старешине је узвикнула: ”Волела бих да и код мене понекад изврши пастирску посету!“ (1. Тимотеју 3:2, 4, 5).

¹⁸ Старешини такође треба самосавладавање да време које проводи у личном студију уравнотежи са временом које проводи у служби проповедања или пастирским посетама. С обзиром на варљивост човековог срца, старешини је врло лако да проведе више времена него што би требало у ономе што му је можда најугодније. Ако  воли књиге, лако би могао да проводи више времена у личном студију него што би требало. Ако му је служба од куће до куће донекле тешка, можда разлоге зашто је занемарује проналази у потреби обављања пастирских посета.

19. Коју обавезу, која подвлачи потребу за самосавладавањем, имају старешине?

¹⁹ Обавеза одржавања поверљивости такође захтева да старешина буде будан што се тиче показивања одлучног самосавладавања. Овде је одговарајући следећи савет: ”Немој другог да откриваш тајне“ (Пословице 25:9). Искуство показује да је то захтев који се можда највише крши међу старешинама. Ако старешина има мудру и љубазну супругу са којом добро комуницира, можда је склон да разговара или само спомене питање поверљиве природе. Али, то је неисправно и крајње немудро. Као прво, тиме се проиграва поверење. Духовна браћа и сестре долазе код старешина и поверавају им се јер су уверени да ће питање остати строго поверљиво. Саопштавати поверљиве ствари супрузи неисправно је, немудро и нељубазно и због тога што је оптерећује непотребним теретом (Пословице 10:19; 11:13).

20. Зашто је тако важно да старешине исказују самосавладавање?

²⁰ Без сумње, самосавладавање је толико важно, и то посебно за старешине! На темељу тога што су им поверене предности преузимања вођства међу Јеховиним народом, они имају већу одговорност. Пошто им је много дато, од њих ће се много и тражити (Лука 12:48; 16:10; упореди Јаков 3:1). Предност је и дужност старешина да пружају диван пример другима. Још више од тога, именоване старешине су у ситуацији да другима више помогну или више нашкоде, што често зависи од тога да ли показују самосавладавање или не. Није чудо што је Павле рекао: ”Надгледник мора бити... који се самосавладава.“

Сећаш ли се?

◻ Који библијски захтеви за старешине показују да морају исказивати самосавладавање?

◻ Зашто је старешинама потребно самосавладавање у опхођењу са суверницима?

◻ Како би требало исказивати самосавладавање на састанцима старешина?

◻ Који изазов представља потреба да старешине одржавају поверљивост?

[Питања за разматрање]

[Слика на 20. страни]

Показивање самосавладавања је веома важно на састанцима старешина

[Слика на 23. страни]

Хришћанске старешине морају исказивати самосавладавање и одржавати поверљивост