Да ли је религија заиста потребна?

ДА ЛИ ти је религија важна? Јеси ли можда члан неке религиозне групе или цркве? Ако јеси, онда имаш много тога заједничког с људима који су живели 1844. Те године је немачки филозоф Карл Маркс написао: ”Религија... је опијум за народ.“ Тада је скоро свако ишао у цркву, а религија је имала јак утицај у скоро сваком слоју друштва. Данас се то драстично променило, и религија у животу стотина милиона људи игра сасвим малу или никакву улогу. Ако идеш у цркву, вероватно припадаш мањини у твом друштву.

Који је узрок те промене? Као прво, Карл Маркс је развио антирелигиозну филозофију која је постала врло утицајна. Маркс је религију очигледно сматрао препреком за напредак људи. Тврдио је да потребе човечанства најбоље може задовољити материјализам, филозофија која за Бога или традиционалну религију не оставља места. Ово га је довело до следеће тврдње: ”Први услов за људску срећу је укидање религије.“

Марксову филозофију материјализма још више су развили немачки социјалиста Фридрих Енгелс и руски комунистички вођа Владимир Лењин. Она је постала позната под именом марксизам-лењинизам. Све до недавно, преко трећине човечанства живело је под политичким режимима који су у већој или мањој мери следили ту атеистичку филозофију. Многи мушкарци и жене и данас живе тако.

Пораст секуларизма

Међутим, ширење комунистичке филозофије није била једина ствар која је ослабила утицај религије на човечанство. Одређену улогу одиграо је и развој на подручју науке. На пример, популарност теорије еволуције многе људе је навела на сумњу  у постојање Створитеља. Били су ту и други фактори.

Encyclopædia Britannica спомиње ”откриће научних објашњења за појаве које су се раније приписивале натприродним узроцима“ и ”елиминацију утицаја организоване религије из сфера активности као што су медицина, образовање и уметност“. Збивања као што су ова довела су до пораста секуларизма. Шта је секуларизам? Он се дефинише као ”начин живота... који се заснива на претпоставци да религију и религиозна размишљања треба игнорисати и одлучно их одбацити“. Секуларизам је утицајан и у комунистичким и некомунистичким земљама.

Али, секуларизам и марксизам-лењинизам нису били сами у ослабљивању утицаја религије. Кривицу сносе и цркве такозваног хришћанства. Зашто? Јер су вековима злоупотребљавале свој ауторитет. Такође су научавале доктрине које имају темељ у небиблијским традицијама и људским филозофијама а не у Библији. Тако су многи из њихових стада били духовно превише ослабљени да би могли издржати налет секуларизма.

Даље, саме цркве су се у великој мери коначно предале секуларизму. У 19. веку, религиозни научници такозваног хришћанства наступили су с једним обликом више критике који је многима разорио поверење у Библију као надахнуту Божју реч. Цркве, укључујући и Римокатоличку, прихватиле су теорију еволуције. Да, оне су и даље тврдиле да верују у стварање. Али, оставиле су могућност да се развило тело човека, док је Бог створио само душу. Током 1960-их протестантизам је дошао с теологијом која је заступала ”смрт Бога“. Много је протестантских свештеника оправдавало материјалистички начин живота. Они су одобравали предбрачни секс, па чак и хомосексуалност. Неки католички теолози су развили теологију ослобођења, мешајући католицизам с револуционарним марксизмом.

Повлачење секуларизма

Тако је секуларизам преовладао, а нарочито током 1960-их и надаље све до средине 1970-их. Затим су се ствари опет промениле. Изгледало је да се религија опет враћа, иако највећим делом не и главне цркве. Током 1970-их и 1980-их цео свет је био сведок ницања нових религиозних група.

 Зашто то поновно оживљавање религије? Француски социолог Жил Кепел (Gilles Kepel) је рекао да ”секуларно образовани лаици... тврде да их је секуларна култура довела до краја слепе улице и да, говорећи о свом ослобођењу од Бога, људи жању оно што су својим поносом и таштином посејали: делинквенцију, разводе, сиду, злоупотребу дроге [и] самоубиства“.

Један нови свежи моменат у повлачењу секуларизације настао је недавним очигледним колапсом марксизма-лењинизма. За многе људе је та атеистичка филозофија постала права религија. Замисли онда збуњеност оних који су у њу положили своју веру! Извештај из Москве у Washington Postu цитирао је једног бившег директора више школе комунистичке партије, који је рекао: ”Једна земља не живи само на својој економији и институцијама, него и на својој митологији и оснивачима. Разорна је ствар за било које друштво откриће да њихови највећи митови нису били темељени на истини већ на пропаганди и фантазији. Ето, то је оно кроз шта ми сада пролазимо у случају Лењина и револуције.“

Говорећи и о комунистичком и капиталистичком свету, француски социолог и филозоф Едгар Марен (Edgar Marin) је признао: ”Не само да смо видели колапс бриљантне будућности обећаване пролетеријату, него смо видели и колапс аутоматског и природног напретка секуларног друштва, у коме је требало да се наука, размишљање и демократија развијају аутоматски... Сада није засигуран никакав напредак. Будућност којој смо се надали, пропала је.“ Такво осећање празнине имају многи који су своју веру положили у напоре човека да без Бога створи бољи свет.

Обновљено занимање за религију

Овај светски осећај отрежњења је узрок што одређени број искрених појединаца увиђа потребу за духовном страном свог живота. Они увиђају потребу за религијом. Али, они нису задовољни са главним црквама, а неки такође сумњају у нове религије — укључујући култове оздрављења, каризматске групе, езотеричне секте, па чак и групе обожавалаца Сатане. И религиозни фанатизам такође подиже своју ружну главу. Да, религија се враћа у свој разноврсности. Али, да ли је такав повратак религији добра ствар за човечанство? Заиста, одговара ли стварно икоја религија духовним потребама човечанства?

[Слика на 3. страни]

”Религија је уздах потлачених створења, осећање безосећајног света и душа бездушног стања. Она је опијум за народ“

[Извор]

Фотографија: New York Times, Берлин — 33225115

Musée d’Historie Contemporaine — BDIC (Universités de Paris)

[Слика на 4. страни]

Карл Маркс и Владимир Лењин су религију видели као препреку према напретку човечанства

[Извор]

Musée d’Historie Contemporaine — BDIC (Universités de Paris)

[Слика на 5. страни]

Марксистичко-лењинистичка идеологија била је узрок великих нада у срцима милиона људи

[Извор]

Musée d’Historie Contemporaine — BDIC (Universités de Paris)

 [Извор слике на 2. страни]

Фотографија на насловној страни: Garo Nalbandian