Пређи на садржај

Пређи на садржај

Како можемо узвратити Јехови?

Како можемо узвратити Јехови?

Како можемо узвратити Јехови?

ЈЕХОВА БОГ пружа најбољи пример давања. Он је обдарио људе ’животом и дисањем и свим‘ (Дела 17:25). Бог даје да сунце једнако излази над злим и праведним људима (Матеј 5:45). Јехова нам, заиста, ’даје с неба кишу и године родне, дајући нам обилно и хране и весеља за срца наша‘ (Дела 14:15-17). Заиста, ”сваки савршен поклон одозго је, долази од оца Светлости“! (Јаков 1:17).

Поред свих Божјих материјалних дарова, он шаље духовну светлост и истину (Псалам 43:3). Јеховине лојалне слуге богато су благословљене духовном храном којом их снабдева у право време преко ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45-47). Од Божјих духовних припрема можемо имати користи јер је омогућио грешним, смртним људима да се помире с њим. Како? Смрћу свог Сина, Исуса Христа, који је свој живот дао као откуп за многе (Матеј 20:28; Римљанима 5:8-12). Какав дар од Јехове, Бога пуног љубави! (Јован 3:16).

Можемо ли некако узвратити?

Вековима пре него што је била прибављена откупнина, један надахнути псалмиста је толико дубоко ценио милосрђе које је Бог уделио, избављење и његову помоћ да је рекао: ”Како ћу вратити Господу за сва добра што ми учини? Узећу пехар спасења, и призваћу име Господње; извршићу завете своје Господу пред свим народом његовим“ (Псалам 116:12-14).

Ако смо целим срцем предани Јехови, онда дозивамо његово име у вери и извршујемо обећања која смо му дали. Као Јеховини сведоци, можемо славити Бога на тај начин да увек добро говоримо о њему и објављујемо вест о његовом Краљевству (Псалам 145:1, 2, 10-13; Матеј 24:14). Али, ми не можемо обогатити Јехову, који је власник свих ствари, или му узвратити за сва доброчинства која нам је учинио (1. Летописа 29:14-17).

Када дајемо поклоне за унапређивање интереса Краљевства, не узвраћамо Јехови нити га обогаћујемо. Међутим, такво давање пружа нам прилике да испољимо своју љубав према Богу. Прилози који нису дати из себичних потицаја, или зато да би се то разгласило и да би добили похвалу, него из дарежљивости и за унапређивање правог обожавања, доносе даваоцу срећу и Јеховин благослов (Матеј 6:1-4; Дела 20:35). Редовним одвајањем нечега из свог материјалног поседа за подупирање правог обожавања и помагањем онима који то заслужују, особа може осигурати свој удео у таквом давању и задовољству које то доноси (1. Коринћанима 16:1, 2). Треба ли то чинити плаћањем десетка?

Да ли треба плаћати десетак?

Јехова је преко свог пророка Малахије рекао: ”Унесите у дом све десетке, да у дому моме буде хране, окушајте мене тако... нећу ли уставе небеске отворити, нећу ли ја на вас обилан благослов излити“ (Малахија 3:10). Други превод каже: ”Донесите све десетке у спреме“ (ДК).

Десетак је десети део нечега. То је 10 посто дато или плаћено као данак. Десетак се нарочито давао у религиозне сврхе. То значи давати десетину свог прихода за унапређивање обожавања.

Патријарх Аврахам (Аврам) је Мелхиседеку Салемском, краљу-свештенику, дао десетину од плена из победе над Кедорлаомером и његовим савезницима (Постање 14:18-20; Јеврејима 7:4-10). Касније се Јаков заветовао да да̂ десетину свог материјалног поседа Богу (Постање 28:20-22). У сваком случају, давање десетине је било добровољно, јер те ране Хебреје није ниједан закон обавезивао на плаћање десетака.

Десеци под Законом

Као Јеховин народ, Израелци су добили законе о десецима. Ти закони су јасно обухватали издвајање две десетине од годишњег прихода, иако неки научници мисле да је постојао само један годишњи десетак. Током сабатне године није се плаћао десетак, пошто се није очекивао никакав приход (Левитик 25:1-12). Десеци су се давали уз прве плодове приношене Богу (Излазак 23:19).

Једна десетина производа земље и воћака и очигледно од прираста стоке и оваца доносила се у храм и давала Левитима који нису добили земљу у наследство. Они су пак давали десетину онога што су примили за подупирање Ароновог свештенства. Очигледно је пре давања десетка жито било вршено и плод винове лозе и маслина претворен у вино и уље. Ако је Израелац желео дати новац уместо производа могао је то да учини под условом да је додао петину вредности (Левитик 27:30-33; Бројеви 18:21-30).

Чини се да се одвајао и други десетак. Обично га је породица давала када се народ окупљао на празнике. Али, шта ако је удаљеност до Јерусалима била превелика да би се тај десетак могао отпремити без већих потешкоћа? Тада су се жито, ново вино, уље и животиње претвориле у новац који се могао лако носити (Деутероном 12:4-18; 14:22-27). На крају сваке треће и шесте године седмогодишњег сабатног циклуса стављао се на страну десетак за Левите, странце, удовице и дечаке без оца (Деутероном 14:28, 29; 26:12).

Под Законом није била утврђена казна за затајивање десетка. Уместо тога, Јехова је ставио народ под строгу моралну обавезу давања десетака. Повремено су морали пред њим изјавити да је плаћен цели десетак (Деутероном 26:13-15). Све што је противзаконито задржано сматрало се као да је украдено Богу (Малахија 3:7-9).

Припрема плаћања десетка није била терет. У ствари, када су се Израелци придржавали тих закона више су напредовали. Десетак је унапређивао право обожавање без непотребног прекомерног наглашавања његовог материјалног подупирања. Дакле, припрема десетка била је за добро свих у Израелу. Али, да ли хришћани треба да плаћају десетак?

Морају ли хришћани плаћати десетак?

Неко време је плаћање десетка било уобичајено на подручју тзв. хришћанства. The Encyclopedia Americana пише: ”То је... постепено постало уобичајено у 6. веку. Црквени сабор у Toursu 567. и Други сабор у Maconu 585. заступали су плаћање десетка... Злоупотреба је постала уобичајена, нарочито када се право на сабирање десетка често давало или продавало лаицима. Почевши од папе Гргура VII, такво поступање је било проглашено за противзаконито. Многи лаици су тада своја права на сабирање десетка предали манастирима и капитлима. Реформација није укинула плаћање десетка и с тим се обичајем наставило у Римокатоличкој цркви и у протестантским земљама.“ Десетак је био укинут или постепено замењен у разним земљама, али неколико религија га убира и сада.

Дакле, да ли хришћани треба да плаћају десетак? Александар Круден (Alexander Cruden) каже у својој библијској конкорданци: ”Ни наш Спаситељ, ни његови апостоли нису ништа заповедили у вези десетка.“ Заиста, хришћанима није заповеђено плаћање десетка. Сам Бог је учинио крај Мојсијевом закону и његовим припремама за плаћање десетка, приковавши га на Исусов мученички стуб (Римљанима 6:14; Колошанима 2:13, 14). Зато, уместо да би се од њих захтевало давање одређеног износа за покривање скупштинских издатака, хришћани дају добровољне прилоге.

Исказуј част Јехови својим вредним стварима

Наравно, ако хришћанин добровољно жели дати десетину свог прихода за унапређивање правог обожавања, не би постојала никаква библијска примедба против таквих поклона. У писму уз свој поклон један петнаестогодишњак из Папуе Нове Гвинеје је написао: ”Када сам био мали, отац ми је говорио: ’Кад почнеш радити, мораш своје првине дати Јехови.‘ Сећам се речи из Пословица 3:1, 9, где се каже да морамо своје првине давати Јехови да бисмо му исказали част. Зато сам обећао да ћу то учинити и сада морам испунити своје обећање. Тако сам срећан што могу да вам пошаљем овај новац као помоћ за дело Краљевства.“ Библија не позива хришћане на давање таквих обећања. Великодушно давање је, међутим, лепи начин показивања живог занимања за унапређивање правог обожавања.

Неки хришћанин можда не жели да одреди границу поклањања за унапређење обожавања Јехове Бога. Ево примера: Током једног конгреса Јеховиних сведока разговарале су две старије сестре о поклонима који се могу дати за дело Краљевства. Што се тиче хране која се може добити на месту конгреса, питала је једна од сестара, која има 87 година, колико би храна могла коштати тако да може поклонити тај износ. Друга сестра, која има 90 година, рекла је: ’Дај баш толико колико мислиш да вреди — и још мало више.‘ Како диван став је показала та старија сестра!

Пошто је Јеховин народ све своје посветио њему, драговољно даје новчане поклоне и друге прилоге за подупирање правог обожавања. (Упореди 2. Коринћанима 8:12.) У ствари, хришћански начин давања пружа прилике за показивање дубоког цењења за обожавање Јехове. Такво давање није ограничено на десетак, или десетину, и могу постојати околности у којима је појединац подстакнут да да̂ више за унапређивање интереса Краљевства (Матеј 6:33).

Апостол Павле је рекао: ”Сваки нека приложи по вољи свога срца, а не са жалошћу или од невоље јер Бог љуби онога који радо даје“ (2. Коринћанима 9:7). Ако за подупирање правог обожавања дајеш радосно и великодушно, добро ћеш проћи, јер мудра пословица каже: ”Исказуј част Јехови својим вредним стварима и првинама свега свог приноса. Тада ће твоје житнице бити препуне и каце ће се твоје преливати новим вином“ (Пословице 3:9, 10NW).

Ми не можемо обогатити Највишега. Њему припада све злато и сребро, звери на хиљаду планина и безбројне драгоцене ствари (Псалам 50:10-12). Никада не можемо узвратити Богу за сва његова доброчинства према нама. Али, ми можемо показивати своје дубоко цењење за њега и за предност приношења свете службе њему на славу. А можемо бити сигурни да се богати благослови изливају на оне који великодушно дају за унапређивање чистог обожавања и исказују част Јехови, великодушном Богу пуном љубави (2. Коринћанима 9:11).

[Оквир на 29. страни]

КАКО НЕКИ ДОПРИНОСЕ ДЕЛУ КРАЉЕВСТВА

◻ ПРИЛОЗИ ЗА СВЕТСКО ДЕЛО: Многи предвиде у буџету или стављају на страну одређени износ који дају у кутију с натписом: ”Прилози за светско дело Краљевства (Матеј 24:14).“ Скупштине шаљу тај износ сваки месец најближој подружници.

◻ ДАРИВАЊЕ: Добровољни новчани поклони могу се слати директно подружници. Накит или друге вредности могу се такође поклањати. Уз ове прилоге треба послати кратко писмо у коме се изјављује да се ради о директном даривању.

◻ СПОРАЗУМ О УСЛОВНОМ ПОКЛАЊАЊУ: Новац се може дати подружници на чување до смрти дароваоца под условом да се у случају личне потребе врати дароваоцу.

◻ ОСИГУРАЊЕ: Подружница може бити именована као корисник полисе животног осигурања или пензијског осигурања. Подружницу треба обавестити о свим таквим уговорима.

◻ БАНКОВНИ РАЧУНИ: Банковни рачуни, депозитне потврде или лични пензионерски рачуни могу се уложити подружници као депоновано или наплативо у случају смрти, у сагласности с локалним захтевима банке. Подружницу обавестити о свим таквим уговорима.

◻ ВРЕДНОСНИ ПАПИРИ И ОБВЕЗНИЦЕ: Вредносни папири и обвезнице могу се поклонити подружници било као директни дар или уз споразум да се доходак стално плаћа дароваоцу.

◻ НЕКРЕТНИНЕ: Некретнине које се могу продати могу се поклонити подружници као директни дар или да остану доживотно власништво дароваоца који може наставити да живи у њима. Пре преношења некретнина подружници, треба ступити у везу с подружницом.

◻ ТЕСТАМЕНТИ И ЗАДУЖБИНЕ: Имовина или новац може се оставити у наследство подружници путем законски састављеног тестамента, или се подружница може именовати као корисник задужбине. Тестамент у корист религиозне организације може омогућити извесне порезне предности. Копију тестамента или задужбине треба послати подружници.

У вези даљњих информација с обзиром на те ствари пишите на Хришћанска верска заједница Јеховиних сведока, 41000 Загреб, Камауфова 11, или на најближу подружницу.