Пређи на садржај

Пређи на садржај

”Ипак се креће!“

”Ипак се креће!“

”Ипак се креће!“

”БИБЛИЈА учи како ићи на небо, а не како се небеса покрећу“, рекао је италијански научник и проналазач из 16. века Галилео Галилеј. Веровања као што је ово довела су га у сукоб са католичком црквом, која му је претила мучењем и затвором. Око 350 година касније, црква је испитала своје поступање према Галилеју. Оно што се догодило у Галилејевим данима било је названо ”конфронтацијом између емпиријске науке и слепог догматизма“.

Данашњи тражиоци истине могу учити из Галилејевог примера. Али, зашто је до тог сукоба уопште дошло? Поглед на прихваћене научне ставове његовог времена пружа одговор.

Средином 16. века сматрало се да је Земља у центру свемира. Претпостављало се да планете круже у савршеним круговима. Иако нису биле доказане научним методама, те идеје биле су прихваћене у вери као утврђена чињеница. Заиста, наука је са својим ”мистичним идејама“ била неодвојива од религије.

У таквом свету родио се Галилео у поштованој породици у Пизи 1564. године. Његов отац је желео да он студира медицину, али је радознали дечак био очаран математиком. Временом је, као професор науке, открио одређена начела инерције. Када су до њега стигли описи раних холандских телескопа, он је веома побољшао конструкцију и израдио свој бољи инструмент. Окренуо га је према небу и оно што је сазнао објавио је у својој првој књизи, Sidereus Nuncius (Весник сазвежђа), упознавајући свој нараштај са четири сателита Јупитера. Године 1611. позван је у Рим, где је своје проналаске изнео исусовачком Collegiu Romano (Римски колегијум). Они су му исказали част тако што су прогласили Галилејев дан.

Науке којима се Црква противила

Кобно је било то што је утицајни исусовац, кардинал Белармине, пре него што је Галилео напустио Рим, подстакао на темељно испитивање Галилејевих наука. Галилео је веровао да је стварање вођено законима које човек може упознати кроз истраживање. Католичка црква се противила том гледишту.

Чак су и неки астрономи приговарали Галилејевом мишљењу. Веровали су да је немогуће да телескоп може повећати стварност и да је тај проналазак био обмана. Један свештеник је чак сугерисао да су звезде које су се виделе биле уграђене у сочива! Када је Галилео открио планине на Месецу, потврђујући да небеска тела нису била савршене кугле, свештеник Клавије узвратио је да је Месец оклопљен кристалом, тако да је он, иако се кроз кристал могу видети планине, још увек савршена кугла! ”То је“, рекао је Галилео у одговору, ”диван замах маште.“

Галилејев подстичући интерес да чита из ’Књиге природе‘, како је називао истраживање дела стварања, водио га је до дела пољског астронома Николе Коперника. Године 1543. Коперник је објавио књигу тврдећи да се Земља окреће око Сунца. Галилео је то потврдио. Међутим, то је Галилеја поставило насупрот научном, политичком и религиозном естаблишменту његовог доба.

Иако је Католичка црква користила коперниканску астрономију за одређивање датума, као што је Ускрс, Коперниково гледиште није било службено прихваћено. Црквена хијерархија подупирала је Аристотелову теорију да је Земља центар свемира. Међутим, Галилејеве нове идеје представљале су изазов њиховом угледу и моћи.

Иако су независни научници широм Европе радили на потврђивању коперниканског система, они су били задовољни да о њему разговарају не јавно већ унутар академских кругова. Због тога их је Католичка црква остављала на миру. Галилео није писао на латинском, већ на италијанском језику обичног човека и тако је на лако разумљив начин приказао своја открића. Свештенство је сматрало да не изазива само њих, већ и Божју реч.

Није научни приручник

Наравно, откривање чињеница у вези свемира у ствари није изазов Божјој речи. Истраживачи те Речи увиђају да Библија није научни приручник, иако је тачна када дотиче научна питања. Она је написана за духовни развој верника̂, а не да их поучи о физици или некој другој природној науци (2. Тимотеју 3:16, 17). Галилео се с тим слагао. Он је указао да постоје две врсте језика: прецизни изрази науке и свакодневне речи надахнутих писаца. Он је писао: ”У Писму је нужно... прилагодити га разумевању обичног народа, да се кажу многе ствари које се наизглед разликују (с обзиром на значење речи) од апсолутне истине.“

За то постоје примери различитих библијских стихова. Један од њих је Јоб 38:6, у коме Библија говори да Земља има ’темеље‘ и ”камен угаони“ (Ст). Неки су ово погрешно употребили као доказ да је Земља непокретна. Такви изрази нису били са сврхом научног описивања Земље, већ пре да се песнички упореди стварање Земље са подизањем неке грађевине, којој је Јехова Главни Градитељ.

Тако биограф Л. Гемона (L. Geymonat) указује у својој књизи Галилео Галилеј: ”Ускогруди теолози који су желели да ограниче науку на темељу библијског размишљања не би учинили ништа друго него омаловажили саму Библију.“ Тврдоглави људи су из себичних разлога учинили баш то. Инквизицији је послато писмо којим се захтевало испитивање Галилеја.

Дела су забрањена

На дан 19. фебруара 1616, пред католичке теологе изнесене су две тврдње: (1) ”Сунце је центар свемира“ и (2) ”Земља није центар свемира“. На дан 24. фебруара они су утврдили да су те идеје безумне и јеретичке. Галилеју је наређено да се више не држи таквих теорија или да их не научава. Бројне његове књиге и књиге других проглашене су неважећим.

Галилео је био ућуткан. Против њега није била само Католичка црква, већ су и његови пријатељи били немоћни да му помогну. Он се једноставно предао истраживању. Да 1623. није дошло до промене папе, можда више никада не бисмо поново чули за њега. Међутим, нови папа, Урбан VIII, био је интелектуалац и присталица Галилеја. До Галилеја је стигао глас да папа не би приговарао новој књизи. Приликом једне аудијенције, папа је чак предложио један аргумент који би књига могла садржавати. Са таквим очигледним охрабрењем, Галилео је почео с радом на књизи.

Иако је Галилејев Дијалог о два главна светска система најпре објављен уз католичко одобрење 1632, папино одушевљење убрзо је спласнуло. Када је имао 70 година, Галилео је био позван да се по други пут појави пред Инквизицијом. Оптужба под сумњом у јерес захтевала је да се најпре објасни црквено одобрење да се објави књига, па се тврдило да је Галилео преварно прикрио ранију забрану поучавања коперниканства. Пошто је Дијалог упоређивао астрономске системе, укључујући Коперников, тврдило се да се тиме нарушила забрана.

Галилео је одговорио да је његова књига била критика Коперника. Била је то слаба одбрана, јер је у књизи изнесен најуверљивији случај у корист Коперника. Даље, папине речи биле су приписане најтупоглавијем лику у књизи, Симплицију, вређајући тиме папу Урбана VIII.

Галилео оптужен за јерес

Галилео је проглашен кривим. Већ болестан и уз претњу мучењем уколико се не одрекне свог дела, он је то и учинио. На коленима се заклео: ”Одричем се... изговорених погрешака и јереси... Никада више нећу говорити... такве ствари које ме могу довести под сличну сумњу.“ Занимљиво је да легенда каже да је, након што се дигао, ударио по тлу и промрмљао: ”Eppur si mouve! [Ипак се креће!].“

Казна је била затвор и испаштање до његове смрти, што се догодило девет година касније. Писмо које је написао 1634. наводило је: ”Рат није изазвало ни једно моје размишљање, већ немилост исусоваца према мени.“

Године 1882. скинута је забрана са његових дела. Али, тек 1979. је папа Јован Павле II поново покренуо питање и признао да је Галилео ”морао много трпети... од људи и организација Цркве“. У ватиканским новинама, L’Osservatore Romano, Mario D’Addio, истакнути члан посебне комисије коју је оформио папа Јован Павле II да преиспита оптужбу против Галилеа из 1633, рекао је: ”Чини се да такозвана Галилејева јерес нема никакве основе, ни теолошке ни под канонским законом.“ Према Д’Адиу, суд Инквизиције прекорачио је своја овлашћења — Галилејеве теорије нису прекршиле ни један члан вере. Ватиканске новине признале су да је осуда Галилеја због јереси била неоснована.

Шта учимо из Галилејевог искуства? Хришћанин треба да схвати да Библија није научни приручник. Када му изгледа да се појавио конфликт између Библије и науке, он не треба покушавати да поравна свако ”неслагање“. Коначно, хришћанска вера се темељи на ’речи о Христу‘, а не научном ауторитету (Римљанима 10:17NW). Осим тога, наука се непрестано мења. Нека теорија која се наизглед супроти Библији и која је данас прихваћена, сутра може бити разоткривена као погрешна и одбачена.

Ипак, када научници указују на случај Галилеја да прикажу религиозно потискивање науке, било би добро да се присете да Галилејево откриће нису прихватили истраживачки кругови његовог доба. Насупрот савременом мишљењу, Библија није била у нескладу са том истином. Божјој речи није требало поправљање. Проблем је проузроковало погрешно тумачење Библије од стране Католичке цркве.

Изванредна хармонија и природни закон у свемиру треба све да подстакне на веће цењење Створитеља, Јехове Бога. Галилео је питао: ”Да ли је Дело мање узвишено од Речи?“ Апостол одговара: ”Невидљива савршенства Божја... виде се заиста у делима његовим“ (Римљанима 1:20).