Питања читалаца

◼ Шта треба да учини хришћанска породица ако њихово дете мора похађати школу у којој је верска поука обавезна?

Хришћански родитељи не желе да њихова деца буду поучавана кривој религији. Али могу настати околности када деца не могу одбити да буду присутна у разреду где се поучава религија, иако не би учествовала у свечаностима или поступцима криве религије.

Божји пријатељ Аврахам оставио је диван пример како религиозно поучавати децу. Он је подизао своје потомство у Канаану, где је било окружено религиозном заблудом и одвратним ’светим‘ обичајима. (Упореди Излазак 34:11-15; Левитик 18:21-30; Деутероном 7:1-5, 25, 26; 18:9-14.) Ипак, Аврахам је био извор религиозног поучавања за своју породицу. Бог је био уверен да ће он ’поучити своју децу и своју будућу породицу како ће ходати путем Јахвиним, радећи што је добро и праведно‘ (Постанак 18:19, Ст).

Као младић, и Исус је извукао корист из породичне и скупштинске поуке у правом обожавању. Тако је ”напредовао у мудрости, телесном расту и у наклоности код Бога и људи“ (Лука 2:52, NW).

У већини делова Земље, млади хришћани примају световно  образовање у државним школама. Све што уче није у потпуном складу са библијском истином и утврђеном чињеницом. На пример, многе генерације младих хришћана присуствовале су часовима природних наука или биологије као делу редовног наставног плана. Већина њих је на тај начин била изложена опште прихваћеним теоријама еволуције и повезаним гледиштима о ”природном“ пореклу живота на Земљи.

Међутим, овим излагањем ти млади хришћани не постају следбеници безбожне еволуције. Зашто? Јер су код куће и на хришћанским састанцима претходно примили тачне информације темељене на Божјој надахнутој Речи, која им помаже да увежбају ”моћ запажања за разликовање исправног и погрешног“ (Хебрејима 5:14, NW). Многи родитељи су проучавали са својом децом уравнотежене извештаје о еволуцији у књизи која учвршћује веру, Живот — Како је настао? Еволуцијом или стварањем? a Тако опремљени, ови ученици нису прихватили као веродостојно разредно поучавање о еволуцији. Ипак, они су били у стању да покажу у својим разредним одговорима и у тестовима да су били пажљиви и тако су могли научити изнесене детаље. Неки су чак имали повољну прилику да пруже и друга могућа објашњења у складу са чињеницама које је у Библији изнео Створитељ човека (1. Петрова 3:15).

Ипак, шта је са временом одређеним за поучавање о религији која преовладава у том месту или чак о религији уопште?

Вероватно да таква поука неће бити представљена неутрално, само као информација. Наставник може чак практиковати ту религију и тако покушати да утиче на мисли и срца ученика. Због тога Јеховини сведоци више воле да се њихова деца ослободе верске поуке. На тај начин се њиховој деци може пружити прилика да корисније користе школско време утврђујући задатке из других предмета или проучавајући у школској библиотеци.

На неким местима, међутим, такви захтеви се одбијају, школе или власт могу чак захтевати да сва деца похађају и заврше курс из религије да би завршили школу. Свака породица мора лично да одлучи шта ће учинити у том случају.

Неке Божје слуге у прошлости су ненамерно биле у ситуацијама када су морале поднети изложеност религиозним поукама или поступцима док су остали лојални истинитом Богу. Вероватно је тако било са Мојсијем. Он је био васпитан као унук египатског фараона и ”научи сву науку Египатску“ (Дела 7:20-22). То је вероватно у одређеној мери укључивало веровања и религиозне обичаје уобичајене у Египту. Али Мојсије је био заштићен супериорнијим поучавањем које је очигледно примио од своје породице и можда од других Хебреја (Излазак 2:6-15; Јеврејима 11:23-26).

Осврнимо се и на пример тројице младих Хебреја, Давидових другова, који су добили нарочиту поуку у Вавилону и постали владини службеници (Данијел 1:6, 7). Они нису били слободни да раде или одбију све што желе. Једном приликом је краљ Набукаднезар наредио да се окупе са другим службеницима код златног лика који је поставио у пољу Дури, где ће бити изведени поступци националистичке привржености. Како су на то реаговала тројица Хебреја? Можемо бити сигурни да би они више волели да нису тамо, али то им није било могуће. b Ипак они су остали верни својим веровањима и Свемогућем Богу. Њихова Богу одана савест допустила им је да буду присутни, међутим одлучно су одбили да учествују или да се лично укључе у било који поступак криве религије (Данијел 3:1-18).

Када је обавезно да сви ученици присуствују религиозном часу или евентуално да уче бар толико да би могли проћи уобичајени испит, деца из породица правих хришћана могла би бити присутна, као што су ова тројица била на Набукаднезарову заповест. Али млади хришћани треба да ставе Бога на прво место. Они не треба да оспоре сваку нетачну изјаву или сваки небиблијски обичај у коме учествују други, као што ни тројица Хебреја нису покушала да се уплићу када су се други поклонили златном лику. Међутим, млади хришћани не треба да учествују у чину обожавања, заједничким молитвама, религиозним песмама и сличним стварима.

Ти млади треба да се напрежу у другим приликама примајући изграђујуће знање ’из светих списа, који их могу умудрити за спасење кроз веру у вези с Христом Исусом‘ (2. Тимотеју 3:15, NW). Кроз комуникацију са својом децом, родитељи треба непрестано да проверавају садржај разредне поуке. То ће помоћи зрелим хришћанима да виде шта треба бити исправљено или разјашњено на темељу Библије, тако да њихова деца не постану збуњена или заведена.

[Фусноте]