Пређи на садржај

Пређи на садржај

Шта значи подложност у браку?

Шта значи подложност у браку?

Шта значи подложност у браку?

КАДА се хришћанка удаје, она мора предузети многа прилагођавања. Вероватно највећа од њих утичу на њену слободу. Као сама одрасла особа, можда је била слободна да многе своје одлуке доноси без саветовања с било ким. Али, пошто сада има супруга, она је обавезна да се саветује с њим и тражи његову дозволу да учини многе ствари за које је пре обично сама одлучивала. Зашто је то тако?

Зато што је Створитељ човечанства, када је сјединио у браку првог човека и прву жену, поставио човека за поглавара његовој жени и њиховој будућој деци. То је било веома разумно. У свакој организованој групи људи, неко треба преузети вођство и доносити коначне одлуке. У случају брака, Створитељ је објавио да је ”муж поглавар жени“ (Ефесцима 5:23).

У прилог томе, божанско упутство наводи: ”Жене нека буду подложне својим мужевима“ (Ефесцима 5:22NW). Како ће на супругу утицати ова припрема зависи од две ствари: Прво, колико је спремна да се подложи тој припреми? И друго, како ће њен супруг исказивати свој ауторитет? Заиста, када оба брачна партнера исправно гледају на ту припрему, они увиђају да је она благослов за супругу, супруга и њихову децу.

Не тиранин

Како супруг треба да исказује свој ауторитет? Следећи диван пример Божјег Сина. Библија каже: ”Јер је муж глава своје жене као што је и Христ глава скупштине, спаситељ тог тела. Мужеви, наставите да волите своје жене, као што је и Христ волео скупштину и себе предао за њу“ (Ефесцима 5:23, 25NW). Исказивање поглаварства Исуса Христа био је благослов за скупштину. Он није био тиранин. Његови ученици се нису због њега осећали ограничени или потлачени. Уместо тога, сви су га поштовали због његовог самилосног поступања пуног љубави према њима. Какав диван пример који мужеви могу следити у поступању са својим супругама!

Ипак, има мужева који не следе тај диван пример. Они своје поглаварство које им је доделио Бог користе себично, уместо на добро својих супруга. Они на тирански начин господаре својим супругама, захтевајући апсолутну подложност и често им не дозвољавајући да саме доносе било какве одлуке. Зато је разумљиво да супруге таквих мужева често живе несрећним животом. А због тога трпи и муж, јер не успева да стекне љубазно поштовање своје супруге.

Истина, Бог од жене захтева да поштује положај који њен супруг заузима као поглавар породице. Али, ако се супруг жели радовати њеном срдачном поштовању према њему као особи, он то мора заслужити, а најбољи начин да то учини је да поступа одговорно и да развија дивне, божанске особине као поглавар породице.

Подложност је релативна

Ауторитет супруга над својом супругом није апсолутан. На одређене начине подложност супруге може се упоредити са хришћанском подложношћу световном владару. Бог објављује да се хришћани морају ’покоравати властима‘ (Римљанима 13:1). Ипак, та подложност се увек мора уравнотежити с оним што дугујемо Богу. Исус је рекао: ”Вратите цезарево цезару, а Божје Богу“ (Марко 12:17NW). Ако цезар (световна владавина) захтева да му дамо оно што припада Богу, ми се присећамо онога што је апостол Петар рекао: ”Морамо слушати Бога као владара пре него људе“ (Дела 5:29NW).

На донекле сличан начин, ако је хришћанка удата за човека који не разуме или пропушта да поштује хришћанска начела, она је ипак обавезна да му буде подложна. Уместо да се буни против припреме коју је Бог одредио, она ће учинити добро ако према њему поступа са љубављу и разумевањем, покушавајући тиме да стекне његово поверење. Можда ће такво лепо понашање навести њеног супруга да се промени; можда ће чак бити придобијен за истину (1. Петрова 3:1, 2). Ако јој супруг наређује да учини нешто што Бог забрањује, она се треба присетити да је у првом реду Бог њен владар. На пример, ако захтева да учествује у неморалним сексуалним поступцима, као што је измена партнера, она је обавезна да се не покори томе (1. Коринћанима 6:9, 10). Она се у подложности супругу води својом савешћу и у првом реду подложношћу Богу.

У време краља Давида, Абигаил је била удата за Набала, човека који није поштовао божанска начела и који је поступао грубо и без љубави према Давиду и Давидовим људима. Они су заштитили хиљаде оваца и коза које су припадале Набалу, али када је Давид тражио храну, Набал је одбио да да̂ било шта.

Када је чула да ће шкрт став њеног мужа донети невољу њиховом дому, Абигаил је одлучила да сама однесе Давиду храну. ”Абигаил узе одмах двеста хлебова, два меха вина, пет зготовљевих оваца, пет мера пржена жита, сто гроздова сухога грожђа и двеста груда сухих смокава. Она то метну на магарце, и рече момцима својим: Хајдете ви напред, а ја ћу за вама. Она не рече ништа Набалу, мужу своме“ (1. Самуелова 25:18, 19).

Да ли је Абигаил поступала супротно вољи свог мужа? У овом случају не. Абигаилина подложност није од ње захтевала да буде нељубазна као њен супруг, посебно зато што је Набалов немудар став изложио опасности целу породицу. Зато јој је Давид рекао: ”Да је благословен Господ, Бог Израелов, који те данас посла мени на сусрет! Нек је благословен разум твој“ (1. Самуелова 25:32, 33). Исто тако, данашње хришћанске супруге не треба да се расправљају и буне против поглаварства свог супруга, али ако он заузме нехришћански став, она га не треба следити у томе.

Истина, Павле је у свом писму Ефесцима рекао: ”Као што је скупштина подложна Христу, нека и жене буду својим мужевима у свему“ (Ефесцима 5:24NW). Апостолова употреба речи ”у свему“ овде не значи да не постоје границе подложности супруге. Павлов израз ”као што је скупштина у подложности Христу“, указује шта је он имао у мислима. Све што Христ захтева од своје скупштине праведно је, у складу с Божјом вољом. Према томе, скупштина му лако и радосно може бити подложна у свему. Исто тако, жена хришћанског супруга који искрено настоји да следи Исусов пример биће срећна да му буде подложна у свему. Она зна да је он веома заинтересован за њено најбоље добро, а он никада неће свесно од ње тражити да учини нешто што није у складу с Божјом вољом.

Супруг ће задржати љубав и поштовање према својој супрузи када одражава божанске особине свог поглавара, Исуса Христа, који је заповедио својим следбеницима да воле један другога (Јован 13:34). Иако супруг греши и несавршен је, ако свој ауторитет врши у складу са супериорним поглаварством Христа, он својој супрузи олакшава да буде срећна што га има за поглавара (1. Коринћанима 11:3). Ако супруга развија хришћанске особине скромности и љубазне доброхотности, није јој тешко да се подложи свом супругу.

Понизна и разумна

Супрузи и супруге су у скупштини духовна браћа и сестре са једнаким положајем пред Јеховом. (Упореди Галатима 3:28.) Међутим, Бог је одредио мушкарце да врше скупштинско надгледање. Жена исправног срца то спремно признаје у свакој подложности. А зрели мушкарци у скупштини понизно признају велику обавезу која је стављена на мушкарце да не господаре над стадом (1. Петрова 5:2, 3).

Ако такав однос влада између мушкараца и жена у скупштини, како хришћански супруг може оправдати своје тиранско поступање према својој супрузи, својој духовној сестри? И како супруга може оправдати такмичење са својим супругом за поглаварство? Уместо тога, треба једни према другима да поступају онако како Петар подстиче све припаднике скупштине: ”Будите сви сложни у мислима и у осећајима, пуни братске љубави, милосрђа, понизности“ (1. Петрова 3:8). Павле је такође саветовао: ”Обуците се... у нежну наклоност саосећања, доброхотност, понизност ума, благост и дуготрпљивост. Наставите да подносите један другога и да опраштате један другоме искрено ако ко има разлог тужбе против другога. Баш као што је Јехова искрено опростио вама, тако чините и ви“ (Колошанима 3:12, 13NW).

Такве ставове треба развијати у скупштини. А посебно их треба развијати између супруга и супруге у хришћанском дому. Супруг може показати нежну наклоност и благост слушајући предлоге своје супруге. Он треба узети у обзир гледиште своје супруге пре доношења одлуке која утиче на породицу. Хришћанке нису празноглаве. Оне често могу својим супрузима пружити вредне предлоге, као што је Сара пружила свом супругу, Аврахаму (Постање 21:12). С друге стране, хришћанска супруга неће неразумно захтевати превише од свог супруга. Она ће показати своју доброхотност и понизност ума слеђењем његовог вођства и подржавањем његових одлука, иако се можда понекад разликују од њених склоности.

Разуман супруг, као разумни старешина, приступачан је и доброхотан. А супруга пуна љубави одговара тако што је саосећајна и дуготрпљива, ценећи напоре које он предузима како би испунио своје одговорности упркос несавршености и животним притисцима. Када такве ставове развијају и супруг и супруга, подложност у браку неће бити проблем. Уместо тога, она је извор радости, сигурности и трајног задовољства.