Призори из Обећане земље

Гаризим — ’На овој гори смо се молили‘

САМАРИЋАНКА на студенцу. Зар те овај израз не подсећа на упечатљив извештај о Исусовом неформалном сведочењу једној жени на ’студенцу Јаковљеву‘ у Сихару, самаријском граду? Да ли би желео да још боље разумеш тај значајан догађај? (Јован 4:5-14).

Запази изнад две горе које се налазе око 50 километара северно од Јерусалима. a Лево (јужно) је дрвећем обрасли Гаризим; многи извори доприносе његовој плодности и лепоти. Десно (северно) је Ебал, нешто виши али стеновит и неплодан.

Између њих се протеже плодна долина Сихема. Присети се да је Божји пријатељ Аврам (који је касније добио име Аврахам), кад је путовао кроз Обећану земљу, застао у Сихему. Ту је саградио олтар Јехови, који му се управо појавио и обећао његовом потомству ту земљу (Постање 12:5-7). Како одговарајуће место за то обећање, у срцу те земље! С врха било Гаризима или Ебала, тај патријарх могао је да види велике делове Обећане земље. Град Сихем (данашњи Наблус) био је главни центар, смештен на планинском путу север-југ близу пута исток-запад између обале и долине Јордана.

Градња Аврахамовог олтара био је само један истакнути религиозни догађај у том крају. Касније је Јаков купио земљу у овом подручју и наставио с правим обожавањем. Он је такође ископао или платио копање дубоког студенца, близу подножја Гаризима. Вековима касније Самарићанка је рекла Исусу: ’Отац наш Јаков даде нам овај студенац из кога је пио и он сам.‘ Можда је тај студенац имао свој извор, што би могло објаснити зашто га је апостол Јован назвао „студенац [„извор“, NW] Јаковљев“.

Спомињање правог обожавања у вези с Гаризимом и Ебалом можда  те такође подсећа да је Јошуа овде довео Израел, како је заповедио Мојсије. Јошуа је на Ебалу саградио олтар. Замисли пола народа испред Гаризима и остатак пред Ебалом док Јошуа чита „све речи закона, благослове и проклетства“ (Јошуа 8:30-35; Деутероном 11:29). Годинама касније, Јошуа се вратио и у завршној опомени рекао: „Ја и мој дом служићемо Господу.“ Народ се заветовао да ће чинити исто (Јошуа 24:1, 15-18, 25). Али, да ли ће заиста бити тако?

Одговор ти може помоћи да разумеш Исусов разговор са Самарићанком. Видиш, право обожавање које су вршили Аврахам, Јаков и Јошуа није се наставило овде у Самарији.

Кад се северних десет племена одвојило, окренули су се обожавању телета. Зато је Јехова допустио Асирцима да 740. пре н. е. освоје то подручје. Они су одвели већину становништва, доводећи уместо њих странце из других подручја Асирског Царства, обожаватеље туђих богова. Неки од тих пагана вероватно су склапали бракове с Израелцима и учили нека учења правог обожавања, као што је обрезање. Али, Бог није у потпуности био задовољан обликом самарићанског обожавања који је произашао из тога (2. Краљевима 17:7-33).

Самарићани су у свом помешаном обожавању као Писмо прихватили само првих пет Мојсијевих књига, Пентатеух. Око четвртог века пре н. е., на гори Гаризим су подигли храм, стварајући конкуренцију Божјем храму у Јерусалиму. С временом је храм на Гаризиму био посвећен Зевсу (или Јупитеру) и коначно је уништен. Ипак, самарићанско обожавање се и даље усредсређивало на Гаризим.

Самарићани још увек на Гаризиму одржавају годишњу прославу Пасхе. Коље се многа јагњад. Њихова трупла се урањају у бурад с кључалом водом да би се скинула вуна, а затим се месо сатима пече у јамама. У поноћ стотине Самарићана, многи из Јерусалима, узимају свој пасхални оброк. Лево можеш видети самарићанског првосвештеника, с покривеном главом, како обавља службу на прослави Пасхе на гори Гаризим.

Сети се шта је Самарићанка рекла Исусу: „Оци наши молили су се на овој гори.“ Исус је њој, а и нама, пружио исправно објашњење: „Иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму... али иде време, и већ је настало, кад ће се прави побожници [„обожаваоци“, NW] молити Богу у духу и истини, јер то су побожници које Отац хоће. Бог је Дух, и који му се моле, — у духу и истини треба да му се моле“ (Јован 4:20-24).

[Фуснота]

[Извор слике на 24. страни]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Извори слика на 25. страни]

Garo Nalbandian

Garo Nalbandian