Питања читалаца

Коју одговорност имају хришћани у спречавању загађења наше околине — земље, мора и ваздуха?

Као Јеховини сведоци, ми смо истински забринути за многе еколошке проблеме који данас погађају наш земаљски дом. Више од већине људи, ми смо свесни да је Земља створена да буде чист, здрав дом за савршену људску породицу (Постање 1:31; 2:15-17; Исаија 45:18). Такође имамо Божје јемство да ће он ’уништити оне који земљу уништују‘ (Откривење 11:18). Зато је исправно предузимати уравнотежене, разумне напоре да се избегне непотребно доприношење све већем људском кварењу наше планете. Ипак, запази реч „разумне“. И с библијског становишта је добро да пазимо да еколошка питања и поступци не постану наша главна брига.

Чак се и у нормалном људском животу стварају отпаци. На пример, узгајање, прерада и једење прехрамбених производа често проузрокује отпатке, иако се већина њих распада без загађења околине (Псалам 1:4; Лука 3:17). Оброк од печене рибе који је Исус припремио за своје ученике вероватно је довео до нешто дима, пепела и отпадака рибљих костију (Јован 21:9-13). Али, живи и неживи системи или циклуси Земље обликовани су тако да се томе прилагоде.

Божји народ не би требало да буде забораван што се тиче еколошких питања. Јехова је од свог древног народа захтевао да предузимају одређене мере да отклоне отпатке, мере које су биле важне како с еколошког тако и са здравственог гледишта (Деутероном 23:9-14). А пошто знамо како он гледа на оне који уништавају Земљу, сигурно не би требало да занемаримо оно што можемо учинити да околину одржимо чистом. То можемо показати ако исправно уклањамо смеће или отпатке, посебно отровне материје. Ми савесно сарађујемо с плановима за прераду отпадака, имајући додатни разлог да то радимо ако тим плановима управља Цезар (Римљанима 13:1, 5). А неки појединци налазе задовољство у предузимању додатних мера, као што је избор да користе производе који се распадају без загађења уместо оних који ће повећати планине отпада на земљи и под морем.

Међутим, сваки хришћанин лично одлучује докле ће ићи у тим питањима, уколико не постоје законски прописи. Из средстава јавног информисања је очигледно да несавршени људи лако могу упасти у замку крајности. Исусов савет је заиста на месту: „Не судите, да се вама не суди... Зашто видиш трун у оку брата свога, а брвна у оку своме не примећујеш?“ (Матеј 7:1, 3). Ако то задржимо на уму, то ће нам помоћи да не изгубимо из вида друге важне факторе.

Пророк Јеремија је писао: „Знам Господе! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23). Занемаривање овог принципа суочило је човечанство с ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘, као што је забележено у 2. Тимотеју 3:1-5 (NW). А оно што је Бог записао у Откривењу 11:18 доказује да људска настојања да очисти Земљу од њених великих еколошких проблема, укључујући загађење, неће у потпуности успети. Можда ће ту и тамо бити извесног напретка, али једино трајно решење захтева Божју интервенцију.

Због тога своја настојања и средства концентришемо на божанско решење, уместо на покушаје да олакшамо површне симптоме. У томе следимо Исусов пример, који је већи део своје службе провео ’сведочећи за истину‘ (Јован 18:37). Уместо исхрањивања света или ослобађања од светом раширених социјалних невоља — укључујући загађење — Исус је указивао на комплетно решење проблема који погађају човечанство (Јован 6:10-15; 18:36).

Док нас љубав према ближњему подстиче да избегавамо непотребно загађивање земљишта, атмосфере или залиха воде, ми настављамо сведочити за истину. То укључује поучавање људи да примењују библијску истину и да тако избегавају уништавање свог тела дуваном, прекомерним алкохолом или штетним дрогама. Док милиони нових постају ученици, они уче о навикама чистоће и обзира према другима. Тако је дело проповедања дословно допринело смањењу данашњег општег проблема загађења. Али, што је још важније, хришћански ученици настоје да обнове своју личност и навике да би били подесни за чисту рајску Земљу коју ће Бог ускоро обезбедити за своје праве обожаваоце.