Стварање нових створења!

МУДРИ краљ Соломон једном је рекао: „Нема ништа нова под сунцем“ (Проповедник 1:9). То је тачно што се тиче физичког света у ком живимо, али шта је с огромним подручјем Јеховиног духовног стварања? У том подручју онај који је већи од Соломона, заиста, највећи човек који је икада живео, постао је изванредно ново створење. Како се то догодило?

Године 29. наше ере, савршени човек, Исус, дошао је Јовану да га крсти у реци Јордан. „Како се Исус крсти, он изиђе из воде. И гле отворише се небеса, и он виде Духа Божјега силазити као голуб и долазити на њега. И гле, глас с небеса проговори: Ово је син мој љубљени, у коме је моје благовољење“ (Матеј 3:16, 17). Тако је човек Христ Исус био прво ново створење, помазан да врши Божју вољу. Касније је Исус, на темељу своје жртвене смрти, постао Посредник новог савеза између Бога и изабране групе људи. Сви из те групе постали су „ново створење“, рођени помоћу Божјег духа за небеску наду, с изгледом да владају с Исусом у његовом небеском Краљевству (2. Коринћанима 5:17; 1. Тимотеју 2:5, 6; Јеврејима 9:15).

Ти помазани, духом рођени хришћани током векова су сакупљани у заједницу с Христом као права хришћанска скупштина, која је сама по себи ново створење. Бог ју је позвао из овог света за одређену сврху, као што наводи апостол Петар: „Ви сте изабрани род, краљевско свештенство, свети народ, народ стечен да објави крепост онога који вас позва из таме к чудесној светлости својој“ (1. Петрова 2:9). Попут Исуса Христа, Божјег почетног новог створења, то касније ново створење има основну дужност да проповеда добру вест (Лука 4:18, 19). Чланови тог новог створења, које коначно броји 144 000, као појединци морају ’обући новог човека,  који је створен по Богу, у правди и у светости истине‘ (Ефесцима 4:24; Откривење 14:1, 3). То захтева да развијају „плод Духа“ описан у Галатима 5:22, 23 и да се верно брину за своје управитељство (1. Коринћанима 4:2; 9:16).

Како је с тим новим створењем у модерно време? Године 1914, као што показује библијска хронологија, испуниле су се речи из Откривења 11:15: „Пређе краљевство света на Господа [Јехову] нашега и на Христа његова, и он ће краљевати на векове векова.“ Прво што је Христ урадио као новоустоличени Краљ било је да збаци Сатану и његове демонске анђеле с неба у близину Земље. Због тога је било „тешко земљи“, и то у облику првог светског рата и с њим повезаних невоља (Откривење 12:9, 12, 17).

То је такође преосталима од новог створења на Земљи послужило као објава да морају учествовати у испуњењу Исусовог пророчанства: „Ово еванђеље о [успостављеном] краљевству проповедаће се по свему свету за сведочанство свима народима. И онда ће доћи крај.“ Какав је то „крај“? Исус надаље објашњава: „Тад [ће] бити невоља велика, каква није била од постања света до сад, нити ће икад бити. И да се они дани не скрате, нико се не би спасао, али изабраних ради скратиће се ти дани“ (Матеј 24:3-14, 21, 22).

Јеховин дух је подстакао те помазанике његовог новог створења да се запосле најобимнијом проповедничком акцијом која се икада извршавала овде на Земљи. Од неколико хиљада 1919, број тих ревних објавитеља Краљевства је до средине 1930-их порастао на око 50 000. Као што је проречено, „глас њихов кроз целу земљу отиде, и речи њихове све до краја васељене“ (Римљанима 10:18).

Да ли ће за спасење бити сакупљени само преостали од новог створења? Не, јер пророчанство наводи да ће Божји анђели задржавати ветрове велике невоље док не буде завршено сакупљање не само тих духовних Израелаца с небеским одредиштем, већ и других, ’великог мноштва које не могаше нико избројити, од свакога рода и племена, народа и језика‘. Каква ће бити њихова судбина? Па, они ће из „патње [„невоље“, NW] велике“ изићи неповређени како би се радовали вечном животу на рајској Земљи! (Откривење 7:1-4, 9, 14).

На срећу, то велико мноштво, сакупљено из око 229 земаља, нагло је нарасло на скоро 4 500 000 активних Сведока. Још многи други долазе, као што показује број од 11 431 171 присутних на Спомен-свечаности на Исусову смрт 17. априла прошле године. Од свих тих милиона, само је 8 683, оних који јавно изјављују да су преостали на Земљи од новог створења, узело симболе Спомен-свечаности. Припадници те мале групе никако не би могли сами од себе обавити данашње огромно проповедничко дело. Сада с њима у обављању тог дела раме уз раме раде милиони који чине велико мноштво (Софонија 3:9). Осим тога, оспособљени чланови великог мноштва данас обављају административне и друге одговорне задатке уз помазано Водеће тело духовног Израела, баш као што су неизраелски Нетини радили са свештеницима у поправљању зидова Јерусалима (Нехемија 3:22-26).

Стварање ’нових небеса и нове земље‘

Каква само радост прати то сакупљање! Управо је онако како је Јехова рекао да ће бити: „[Ја] ћу нова... небеса створити и нову земљу, а што је пре било, то се неће помињати, нити ће на ум долазити. Али се радујте и једнако веселите  ономе што ћу сада ја створити; јер ћу ја Јерусалим за весеље створити и за радост народ његов. Од Јерусалима весеље ћу своје учинити, радост своју од народа свога, и неће се више тад у њему чути ни ридање плача ни одјек од туге“ (Исаија 65:17-19). Нова небеса Јеховиног створења коначно ће се састојати од Христа Исуса и 144 000 ускрснулих чланова новог створења који су током протеклих 19 векова купљени између човечанства. Та небеса су далеко, далеко славнија од било које земаљске владавине која је владала у дословном Јерусалиму, чак и од оне из Соломоновог времена. Она укључују Нови Јерусалим, небески град, који је у свој својој блиставој лепоти описан у 21. поглављу Откривења.

Нови Јерусалим је Христова духовна невеста, његових 144 000 помазаних следбеника, који се придружују свом Младожењи на небу након своје славне смрти и духовног ускрсења. Они су у Откривењу 21:1-4 приказани како ’силазе од Бога с неба‘, то јест, како их он користи у усмеравању благослова човечанству овде на Земљи. На тај начин испуњава се пророчанство: „Ево шатора Бога међу људима! Он ће пребивати с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима. Он ће отрти сваку сузу  од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде.“

Како само захвални можемо бити за Божје стварање тих нових небеса! За разлику од пролазних, корумпираних владавина које су тако дуго тлачиле човечанство, то Божје владајуће уређење биће трајно. Ново створење и његово духовно потомство, велико мноштво, кличе Божјем даљњем обећању: „Јер као што ће нова небеса и земља коју ћу створити, преда мном стајати, — говори Господ. тако ће стајати пород ваш и име ваше“ (Исаија 66:22).

То потомство помазаника новог створења сачињава почетак ’нове земље‘. То је ново, богобојазно друштво људи на Земљи. Мржња, криминал, насиље, корупција и неморал у данашњем људском друштву свакако истичу потребу за потпуном променом у друштво нове земље, које функционише под вођством доброхотних нових небеса. То је Јеховина намера. Баш као што је створио нова небеса, тако ствара и нову земљу сакупљајући велико мноштво као језгро мирољубивог друштва новог света. Само ће то друштво бити сачувано на животу кроз ’велику невољу‘ (Откривење 7:14, Даничић-Караџић).

Шта можемо очекивати након велике невоље? Говорећи својим апостолима, првима од оних који чине нова небеса која ће владати над новом земљом, Исус је обећао: „У истину вам кажем да ћете ви који за мном идете, кад буде Син човечји у обновљењу свих ствари седео на престолу славе своје, сести и ви на дванаест престола и судити над дванаест колена Израелових“ (Матеј 19:28). Свих 144 000 тог Новог Јерусалима учествоваће с Исусом у суђењу човечанству. Тада ће љубав заменити себичност и мржњу као темељ на коме је изграђено људско друштво. Племенски, расни и националистички проблеми биће искорењени. Ускрснућем ће прогресивно бити враћене у живот вољене особе. Милијарде верног човечанства постаће једна велика, уједињена породица, подигнута до вечног живота на Земљи претвореној у рај.

То ће бити далеко више од Утопије или Шангриле. Биће то трајно створење — ’ново небо и нова земља коју очекујемо по обећању његову у којој ће правда наставати‘! (2. Петрова 3:13). То је заиста диван изглед, величанствено обећање онога који је рекао: „Ево све ново творим“ и који је додао изјаву која улива веру: „Ове [су] речи истините и верне“ (Откривење 21:5).