’Узети на сусрет Господу‘ — како?

ОДБРОЈАВАЊЕ до краја садашњег злог система неумољиво се наставља. Проласком сваког сата, сваког минута, сваке секунде, приближавамо се узбудљивим догађајима који су давно проречени. Да ли је узнесење један од тих догађаја? Ако јесте, када ће се догодити и како?

Реч „узнесење“ не појављује се у Библији. Али, они који верују у њега цитирају речи апостола Павла из 1. Солуњанима 4:17 као темељ за своје веровање. Истражимо тај стих у његовом контексту. Павле је писао:

„Нећемо пак, браћо, да останете у незнању у погледу оних који су умрли, да се не ожалостите као други који немају надања, јер ако верујемо да Исус умре и ускрсну, то ће Бог по Исусу и са њим довести и оне који су умрли. Јер вам ово казујемо по речи Господњој: да ми који смо живи и очекујемо  појављење Господње, нећемо претећи оне који су умрли. Јер ће сам Господ, на дани знак, на глас аранђелов и на глас трубе Божје, сићи с неба и умрли у Христу ускрснуће најпрви. Затим ми живи, који смо остали, бићемо сви с њима заједно узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити. Утешавајте један другога овим речима“ (1. Солуњанима 4:13-18, наглашено од нас).

Скупштина у Солуну била је релативно нова кад је Павле око 50. н. е. упутио своје прво писмо тамошњим хришћанима. Чланови скупштине били су ожалошћени што су неки између њих „умрли“. Међутим, оно што је Павле написао утешило је Солуњане надом у ускрсење.

Христова „присутност“

Потврђујући тим верним хришћанима да ће мртви ускрснути, Павле је такође рекао: „Ми који смо живи и очекујемо појављење [„присутност“, New World Translation] Господње, нећемо претећи оне који су умрли“ (стих 15). Заиста је пажње вредно апостолово указивање на Господинову „присутност“. Овде текст на изворном језику користи грчку реч парусијан, што дословно значи „бити код“.

Кад шеф стране државе посећује неку земљу, обично се објављује датум његове присутности у тој земљи. То је случај и с присутношћу Господа Исуса Христа. Кула стражара је искреним истраживачима Библије доследно пружала доказе библијског пророчанства да је Исусова присутност у сили небеског Краљевства започела 1914. Догађаји од те године сведоче за Исусову невидљиву присутност (Матеј 24:3-14). Зато је Павле, кад је рекао да ће неки хришћани који живе у време Господове присутности бити „узети у облаке на сусрет Господу на небо“, имао на уму да ће ти преживели срести Христа, не у Земљиној атмосфери, већ у невидљивом небеском подручју где Исус седи Богу здесна (Јеврејима 1:1-3). Али, ко су они?

’Израел Божји‘

Писма доста говоре о телесним Израелцима, а говоре и о духовном „Израелу Божјем“. Требало је да Јеврејски и незнабожачки верници сачињавају потпуни број те групе која је помазана Божјим светим духом или активном силом (Галатима 6:16; Римљанима 11:25, 26; 1. Јованова 2:20, 27). Књига Откривење показује да укупан број духовног Израела износи 144 000, а сви су они приказани с Јагњетом, Исусом Христом, на небеској гори Цион. Они ће, заједно с Христом, бити краљеви и свештеници на небу (Откривење 7:1-8; 14:1-4; 20:6). Међу њима ће бити појединци који су били повезани са скупштинама у Солуну и другде, без обзира на њихово расно или национално порекло (Дела апостола 10:34, 35).

Пре него што било који верни чланови духовног Израела могу примити небеску награду, они ће нешто морати да искусе. Баш као што је Исусовом ускрсењу у живот на небесима претходила његова смрт на мученичком стубу, тако и хришћани с небеском надом морају умрети пре него што приме своју награду (1. Коринћанима 15:35, 36). То ће бити случај с члановима духовног Израела који су живели у првом веку н. е. и с онима који живе данас.

Након што је споменуо „присутност Господа“, Павле је указао на време кад ће верни духовни Израелци који су умрли примити своју небеску награду. Он је писао: „Јер ће сам Господ, на дани знак, на глас аранђелов и на глас трубе Божје, сићи с неба и умрли у Христу ускрснуће најпрви“ (стих 16). Према  томе, кад почне Исусова присутност као Краља, можемо очекивати да небеско ускрсење започне с оним члановима духовног Израела који су већ умрли као чувари беспрекорности (1. Коринћанима 15:23). Они сада служе поред Исуса на небу. Али, шта је с релативно мало помазаних хришћана који још увек живе на Земљи? Да ли они чекају узнесење?

„Узети“ — како?

Након што је споменуо помазане хришћане који су умрли, Павле је додао: „Затим ми живи, који смо остали, бићемо сви с њима заједно узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити“ (стих 17). „Живи“ ће бити они који живе током Христове присутности. Они ће бити „узети“ на сусрет Господу Исусу. Као што је било у случају верних раних хришћана, и они треба да умру као људи да би били уједињени с Христом на небу (Римљанима 8:17, 35-39).

Пишући хришћанима у Коринту, Павле је рекао: „А ово што говорим, браћо, то је да пут и крв не могу наследити краљевства Божјега, нити распадљивост нераспадљивост наслеђује. Ево вам казујем тајну: Нећемо цели [„сви“, NW] умрети, али ћемо се цели [„сви“, NW] претворити, у једанпут, у тренућу ока, на последњи знак трубе. Затрубиће труба и мртви ће ускрснути нераспадљиви, и ми ћемо се преобразити“ (1. Коринћанима 15:50-52). Након што умре у верности током Христове присутности, сваки члан остатка духовног Израела тренутно прима своју небеску награду. Он као духовно створење ускрсава „у тренућу ока“ и бива ’узет‘ да се састане с Исусом и да служи као сувладар у небеском Краљевству. Али, шта је са свима другима који обожавају Јехову? Док се приближава крај овог злог система, да ли ће и они бити узети на небо?

Преживљавање — али не узнесењем

Пошто је Исусова краљевска присутност почела 1914, сада се налазимо дубоко у ’дану кад ће доћи крај‘ овог света (Данијел 12:4). Павле је упозорио: „Што се тиче часа и времена, браћо, не треба да вам пишемо, јер сами знате да ће дан Господњи доћи као лупеж ноћу. Јер кад реку људи: ’Мир и безбедност!‘, онда ће изненада напасти на њих погибао, као болови порођаја на трудну жену, и они неће утећи“ (1. Солуњанима 5:1-3). Међутим, будни хришћани ће утећи. Како?

Узвик „Мир и безбедност!“ предходи периоду који је Исус назвао „невоља велика“. Описујући „мноштво велико“ верних појединаца који имају наду у вечни живот у земаљском рају, књига Откривење каже: „Ово су они који дођоше од патње [„невоље“, NW] велике и опраше хаљине своје и обелише их у крви јагњетовој“ (Откривење 7:9, 14; Лука 23:43). Не, они немају изглед у узнесење. Уместо тога, они имају наду да ће преживети управо овде на Земљи. Да би се припремили за то, морају остати духовно будни. Како и ти можеш бити духовно будан и преживети крај овог система?

Мораш бити ’трезан и обучен у оклоп вере и љубави, и с кацигом наде у спасење‘ (1. Солуњанима 5:6-8). Сада је време да поклониш пажњу Божјој пророчанској Речи, Библији. Док се приближава крај овог система, следи Павлов савет: „Пророштва не презирите; али испитујте сваку ствар, држите што је добро“ (1. Солуњанима 5:19, 20). Зато ти Јеховини сведоци желе срдачну добродошлицу у својим Краљевским дворанама, где с њима можеш учествовати  у проучавању библијских пророчанстава и других обележја Божје инспирисане Речи.

Док растеш у тачном спознању и вери, разабраћеш како Јехова Бог извршава своју намеру да свемир очисти од својих непријатеља и да Земљу обнови у рај. Ако исказујеш веру, и ти можеш бити међу преживелима из велике невоље, с предношћу да дочекаш милионе оних који ће ускрснути у живот на Земљи. А како ће само радостан бити живот под Божјим Краљевством у рукама Исуса Христа и његових сувладара, који ће бити ’узети на сусрет Господу‘ тиме што ће ускрснути у живот у небеском подручју!

Дакле, каква је права библијска нада за послушно човечанство уопште? То није узнесење. Уместо тога, то је вечни живот на Земљи под владавином Божјег Краљевства.

[Слика на 7. страни]

Преживели из велике невоље дочекаће оне који ће ускрснути у живот на рајској Земљи под владавином Исуса и оних који су „узети“ на небо