Добро против зла — вековна борба

У СТАРИМ филмовима, „позитивац“ је увек побеђивао силе зла. Али, реалност никад није тако једноставна. У стварном животу, изгледа да веома често преовладава зло.

Застрашујући извештаји о злим делима редовно су обележје вечерњих вести. На северу Сједињених Америчких Држава, човек из Милвокија убија 11 људи и ставља остатке њихових унакажених тела у свој фрижидер. Доле на југу, странац упада у кафетерију у Тексасу и десет минута насумице пуца около, остављајући 23 мртвих, укључујући и себе. Незадовољни противник из Кореје изазива пожар у Краљевској дворани Јеховиних сведока, убијајући 14 обожавалаца.

Свет не погађају само ти спорадични изливи зла, већ је ту још једно ужасно зло које погађа свет — геноцид. Процењује се да је у расним и политичким чисткама само у овом веку истребљен један милион Јерменаца, шест милиона Јевреја и више од милион Камбоџанаца. Такозвано етничко чишћење погађа многе у бившој Југославији. Нико не зна колико је милиона недужних људи широм света изложено бруталној тортури.

Трагедије као што су ове приморавају нас да се суочимо с узнемиравајућим питањем: Зашто људи тако поступају? Та зверства не можемо одбацити као производ неколико поремећених умова.  Сам обим зла почињен у нашем веку противречи таквом објашњењу.

Зао поступак дефинише се као поступак који је морално неисправан. То је чин који извршава неко ко може да изабере између чињења добра и чињења зла. Његово морално расуђивање на неки начин постаје изопачено и зло тријумфује. Али, зашто и како се то догађа?

Религиозна објашњења за зло често су незадовољавајућа. Католички филозоф Томас Аквинас (Thomas Aquinas) тврдио је да би „многе добре ствари биле ускраћене да Бог није дозволио да постоји никакво зло“. Многи протестантски филозофи подржавају слична гледишта. На пример, као што је наведено у Британској енциклопедији, Готфрид Лајбниц (Gottfried Leibniz) сматрао је да је зло „чисти украс добру у свету, које то зло контрастом повећава“. Другим речима, он је веровао да нам је потребно зло да бисмо могли ценити добро. Такво размишљање је као да кажемо пацијенту који има рак да је његова болест управо оно што је потребно да би неко други осећао да је истински жив и здрав.

Зле намере морају однекуд доћи. Да ли треба индиректно кривити Бога? Библија одговара: „Нико, кад се куша, да не говори: ’Бог ме искушава, јер се Бог неможе злом искушати, и он никога не искушава.“ Ако Бог није одговоран, ко јесте? Следећи стихови пружају одговор: „Свакога искушава његова жудња, кад га она вуче и мами. Тада, затрудневши, жудња рађа грех“ (Јаков 1:13-15). Зато се зло дело рађа кад се зла жеља гаји уместо да се одбаци. Међутим, то није све.

Писма објашњавају да зле жеље настају зато што човечанство има основну ману — наслеђену несавршеност. Апостол Павле је писао: „Као што по једном човеку дође на свет грех и по греху смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише“ (Римљанима 5:12). Због наслеђеног греха, може се догодити да у нашем размишљању себичност надвлада доброту, а окрутност може превладати над саосећањем.

Наравно, већина људи инстинктивно зна да је одређено понашање неисправно. Њихова савест — или, како је Павле назива, ’закон записан у срцима њиховим‘ — одвраћа их од вршења злог дела (Римљанима 2:15). Ипак, окрутна околина може потиснути таква осећања, а савест може отупети ако се стално игнорише. a (Упореди 1. Тимотеју 4:2.)

Може ли само људска несавршеност објаснити укупне ефекте зла у нашем времену? Историчар Џефри Бартон Расел (Jeffrey Burton Russell) приметио је: „Тачно је да је зло у сваком од нас, али чак ни бројна индивидуална зла, састављена заједно, не објашњавају Аушвиц... Чини се да је зло у том обиму различито и квалитативно и квантитативно.“ Нико други до са̂м Исус Христ тачно је одредио тај квалитативно различит извор зла.

Кратко пре своје смрти, Исус је објаснио да људи коју су планирали да га убију нису поступали само на темељу властите воље. Водила их је једна невидљива сила. Исус им је рекао: „Ваш је отац ђаво, и ви жудње свога оца хоћете да испуните. Он је крвник од почетка био и не стоји на истини“ (Јован 8:44). Ђаво, кога је Исус назвао „кнез овога света“, очигледно има истакнуту улогу у подстицању на зло (Јован 16:11; 1. Јованова 5:19).

Хиљадама година су и људска несавршеност и сатански утицај узимали свој данак. А нема знака да њихов стисак на човечанство попушта. Да ли ће зло вечно трајати? Или ће силе добра коначно искоренити зло?

[Фуснота]

 [Извор слике на 2. страни]

Насловна страна: U.S. Army photo

[Извор слике на 3. страни]

U.S. Army photo