Буди преобликован у уму и просветљен у срцу

„Ово дакле говорим и свједочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци [„нације“, ”NW“]“ (ЕФЕСЦИМА 4:17, ДК).

1. Шта за нас раде наш ум и срце?

 УМ И срце су два најчудеснија дара која људи поседују. Иако су њихове функције безбројене, они сами су јединствени код сваког појединца. На нашу личност, говор, понашање, емоције и вредности дубоко утиче начин на који функционишу наш ум и срце.

2, 3. (а) Како Библија користи изразе „срце“ и „ум“? (б) Зашто се морамо занимати и за срце и за ум?

² У Библији се „срце“ уопште односи на мотивацију, емоције и унутрашња осећања, а „ум“ на интелект и способности размишљања. Ипак, срце и ум нису међусобно сасвим одвојени. На пример, Мојсије је подстицао Израелце: „Памти у срцу своме [„мораш дозвати у свој ум“, фуснота у New World Translation] да је [Јехова] Бог“ (Деутероном 4:39). Књижевницима који су сплеткарили против њега, Исус је рекао: „Зашто зло мислите у срцима својим?“ (Матеј 9:4; Марко 2:6, 7).

³ То указује да су ум и срце тесно повезани. Они делују једно на друго, понекад се међусобно јачајући да раде као уједињен тим, а ипак често се борећи једно против другог у борби за доминацијом (Матеј 22:37; упореди Римљанима 7:23). Из тог разлога, да бисмо добили Јеховину наклоност морамо не само бити сигурни у стање свог ума и срца, већ их морамо и поучавати да хармонично раде заједно, да сложно раде у истом правцу. Морамо бити преобликовани у уму и просветљени у срцу (Псалам 119:34; Пословице 3:1).

’Како нације ходе‘

4. Како Сатана утиче на умове и срца људи, и какав је исход?

⁴ Сатана је мајстор преваре и манипулације. Он зна да мора циљати на ум и срце људи да би стекао контролу над њима. Од самог почетка људске историје, он користи средства ове или оне врсте да постигне тај циљ. Као резултат, „сав свет [је] под влашћу лукавога [„злога“, NW]“ (1. Јованова 5:19). У ствари, Сатана тако успешно утиче на срца и умове људи света да их Библија описује као ’неваљао и покварен нараштај‘ (Филипљанима 2:15). Апостол Павле живописно описује стање срца и ума тог неваљалог и поквареног нараштаја, а његове речи служе као упозорење свима нама данас. На пример, молимо да прочиташ Ефесцима 4:17-19 и да то упоредиш с Павловим речима из Римљанима 1:21-24.

5. Зашто је Павле написао снажан савет Ефешанима?

⁵ Можемо разумети зашто је хришћанима у Ефесу Павле писао тако снажне речи кад се присетимо да је тај град био  злогласан због своје моралне декаденције и паганског обожавања идола̂. Иако су Грци имали своје чувене мислиоце и филозофе, изгледа да је грчко образовање многим људима пружило веће способности за зло, а њихова култура их је учинила само још префињенијима у њиховим развратностима. Павле је био дубоко забринут за своје сухришћане који су живели у таквој средини. Знао је да су многи од њих раније били људи из нација и да су „ходили према систему ствари овог света“. Али, сада су прихватили истину. Њихови умови су се преобликовали, а њихова срца просветлила. Изнад свега другог, Павле је желео дао се они ’владају као што приликује звању‘ (Ефесцима 2:2, NW; 4:1).

6. Зашто треба да будемо заинтересовани за Павлове речи?

⁶ Ситуација је слична и данас. И ми живимо у свету са изопаченим вредностима, пропалим моралом и лажним религиозним поступцима. Многи међу нама једном су живели према систему ствари  овог света. Други између нас морају се сваког дана дружити са светским људима. Неки живе у домаћинствима у којима преовладава светски дух. Према томе, преко је потребно да разумемо значење Павлових речи и извучемо корист из његовог савета.

Бескорисни и замрачени умови

7. Шта је Павле мислио изразом ’бескорисност њиховог ума‘?

⁷ Да би пружио снажну подршку својој опомени да хришћани ’више не ходе као што ходе и остали незнабошци‘, Павле је најпре споменуо ’празност [’бескорисност‘, „NW“] њиховог ума‘ (Ефесцима 4:17, ДК). Шта то значи? Реч преведена са „бескорисност“, према The Anchor Bible, „укључује испразност, беспосленост, таштину, лудост, бесмисленост и фрустрацију“. Дакле, Павле је указивао да су углед и слава грчког и римског света могли изгледати импресивно, али да је тежња за тим била заиста испразна, луда и бесмислена. Они који интензивно желе углед и славу коначно неће добити ништа друго осим фрустрације и разочарења. Исто начело вреди и за данашњи свет.

8. На које начине су настојања света бескорисна?

⁸ Свет има своје интелектуалце и своју елиту код којих људи траже одговоре на тако дубока питања као што су порекло и смисао живота и судбина човечанства. Али, какав увид и вођство они могу да понуде? Атеизам, агностицизам, еволуцију и мноштво других збуњујућих и противречних идеја и теорија које нису ништа више просветљујуће од ритуала̂ и празноверја из прошлости. Многе светске тежње изгледа да нуде и извесну меру задовољства и испуњености. Људи говоре о успеху и достигнућима у науци, уметности, музици, спортовима, политици и тако даље. Они се радују својим пролазним тренуцима славе. Поред свега тога, анали историје и књиге о великим људским достигнућима данашњице пуни су заборављених хероја. Све је то само испразност, беспосленост, таштина, лудост, бесмисленост и фрустрација.

9. Којим се бескорисним тежњама многи посвећују?

⁹ Увиђајући бескорисност таквих настојања, многи се окрећу материјалистичим тежњама — гомилајући новац и набављајући ствари које се могу купити новцем — и те тежње постављају себи као циљ у животу. Они су убеђени да срећа долази с богатством, поседима и тражењем задовољства. Они томе не само да посвећују свој ум, већ су спремни и да жртвују све — здравље, породицу, чак и савест. Какав је резултат? Уместо да буду задовољни, они су ’навукли на себе велике муке‘ (1. Тимотеју 6:10). Није чудо што је Павле подстицао своје сухришћане да престану ходити као што нације ходе с обзиром на бескорисност тог начина размишљања.

10. На који начин људи света имају „мисли тамом покривене“?

¹⁰ Да би показао да свет нема ништа чему се може завидети или што се може опонашати, Павле је надаље рекао да су  „њихове... мисли тамом покривене“ (Ефесцима 4:18, ДС). Наравно, свет има интелигентне и образоване људе на скоро сваком подручју настојања. Ипак, Павле је рекао да су њихове мисли тамом покривене. Зашто? Његове примедбе се не односе на њихове менталне вештине или способности. Израз „ум“ може указивати и на центар људског опажања, седиште разумевања, унутрашњег човека. Они су у тами зато што немају светло које их води или осећај управљања у својим настојањима. То се може видети у њиховом збуњеном осећању за исправно и погрешно. Људи могу мислити да је данашњи менталитет, који ништа не осуђује и коме је све прихватљиво, просветљен, али то је у ствари, према Павлу, замрачен менталитет. У духовном погледу, они тапкају у потпуној тами (Јоб 12:25; 17:12; Исаија 5:20; 59:6-10; 60:2; упореди Ефесцима 1:17, 18).

11. Шта је узрок менталне таме у свету?

¹¹ Зашто се може рећи да људи могу бити интелигентни, чак бриљантни, у тако много ствари а ипак су у духовној тами? Павле нам у 2. Коринћанима 4:4 пружа одговор: „Бог свијета овога ослијепи разуме невјерника̂, да им не засвијетли видјело јеванђеља славе Христове [„славне добре вести о Христу“, NW], који је обличје Бога“ (ДК). Какав је драгоцен благослов што они који прихватају славну добру вест постају преобликовани у уму и просветљени у срцу!

Неосетљива срца која су у незнању

12. На који је начин свет ’отуђен од живота који припада Богу‘?

¹² Да би нам надаље помогао да видимо зашто морамо бити преобликовани у уму и просветљени у срцу, Павле је усмерио нашу пажњу на чињеницу да је пут света ’отуђен од живота који припада Богу‘ (Ефешанима 4:18, NW). Не да људи више не верују у Бога или да су постали потпуно безбожни. Један писац специјалне рубрике у новинама изразио је то на следећи начин: „Уместо безбожни, измислимо нову реч: малобожни. Малобожни људи желе хвалу и признање за веровање у Божанство док га истовремено држе у кутији, пуштајући га ван само недељом ујутро и никад му не допуштајући да утиче на њихово гледиште о политичком свету или на њихов лични живот између недеља̂. [Они] мање или више верују у Бога али мисле да Он нема много тога да каже о модерном друштву.“ У свом писму Римљанима, Павле се о томе изразио на следећи начин: „Познавши Бога, не прославише га као Бога, нити му хвалу дадоше“ (Римљанима 1:21). Сваки дан видимо људе који иду кроз живот уопште не размишљајући о Богу. Заиста, они му не исказују част или захвалност.

13. Шта је ’живот који припада Богу‘?

¹³ Израз ’живот који припада Богу‘ доста је значајан. Он надаље показује како је ментална и духовна тама збунила осећај за вредности код људи. Грчка реч преведена са „живот“ на овом месту није bíos (од које долазе речи као „биологија“, „биографија“), која значи начин живота, или животни стил. Уместо тога, то је zoé (од које долазе речи као „зоолошки врт“, „зоологија“). Она значи „живот као начело, живот у апсолутном смислу, живот какав има Бог... Од тог живота човек је постао отуђен због Адамовог пада у грех“, према Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words. Дакле, Павле нам је рекао да је ментална и духовна тама људе света довела не само у пропадљивост у телу, већ да их је такође одвојила од наде у вечни живот коју пружа Бог (Галатима 6:8). Зашто је тако? Павле нам надаље говори о разлозима.

14. Који је један разлог због чега је свет отуђен од живота који припада Богу?

¹⁴ Пре свега, он је рекао да је то због „незнања које је у њима“ (Ефесцима 4:18). Фраза „које је у њима“ наглашава да незнање није због недостатка  могућности, већ због намерног одбацивања спознања о Богу. Други преводи ове фразе гласе: ’њихово наслеђено одбијање да упознају Бога‘ (The Anchor Bible); „без спознања зато што су за њега затворили своја срца“ (Jerusalem Bible). Зато што одбацују, или својевољно с презиром одбијају, тачно спознање о Богу, они немају темељ за стицање врсте живота коју Јехова нуди онима који исказују веру у његовог Сина, који је рекао: ’Живот је вечни у томе да тебе познају [„њихово усвајање спознања о теби“, NW], тебе, јединога истинитога Бога, и онога кога си ти послао, Исуса Христа‘ (Јован 17:3; 1. Тимотеју 6:19).

15. Шта доприноси отуђености света од живота који припада Богу?

¹⁵ Још један разлог због чега је свет уопште отуђен од живота који припада Богу је, према Павлу, ’неосетљивост њихових срца‘ (Ефешанима 4:18, NW). „Неосетљивост“ на овом месту у основи значи окорелост, као кад је нешто покривено жуљевима. Сви знамо како настају жуљеви. Кожа је у почетку можда мека и осетљива, али ако је стално изложена неком притиску или трењу, она окори и задебља се, формирајући жуљ. Она више не осећа надражај. Слично томе, људи нису рођени са окорелим или бешћутним срцем тако да су аутоматски безосећајни према Богу. Али, пошто живимо у свету и изложени смо његовом духу, није потребно много времена да срце постане бешћутно или окорело ако се не чува. Зато је Павле упозорио: „Гледајте... да који од вас не одрвени од пријеваре грјеховне“ (Јеврејима 3:7-13, ДК; Псалам 95:8-10). Како је стога само хитно да останемо преобликовани у уму и просветљени у срцу!

„Изгубивши сваки морални осећај“

16. Шта је последица менталне таме света и његове отуђености од живота који припада Богу?

¹⁶ Последица такве таме и отуђења сажета је у Павловим даљњим речима: „Изгубивши сваки морални осећај, сами су себе предали разузданом понашању да чине нечистоћу сваке врсте с лакомством“ (Ефешанима 4:19, NW). Израз „изгубивши сваки морални осећај“ дословно значи „преставши да осећа бол“, моралну бол. Тако постаје бешћутно срце. Кад једном престане осећати грижњу савести и изгуби осећај одговорности пред Богом, више нема никаквог ограничења. Зато је Павле рекао да су „сами... себе предали“ разузданом понашању и нечистоћи. То је намеран, својевољан корак. ’Разуздано понашање‘, како је употребљено у Библији, означава дрзак, бесраман став, пун презира према закону и ауторитету. Исто тако, ’нечистоћа сваке врсте‘ укључује не само сексуалне перверзије, већ и изопачене ствари учињене у име религије, као што су обреди плодности и ритуали који су се вршили у Артемидином храму у Ефесу, с чиме су Павлови читаоци били добро упознати (Дела апостола 19:27, 35).

17. Зашто је Павле рекао да људи који су изгубили сваки морални осећај чине грех „с лакомством“?

¹⁷ Као да необуздано препуштање разузданом понашању и нечистоћи сваке врсте нису били довољно лоши, Павле  додаје да такве особе поступају „с лакомством“. Кад људи који још увек поседују извесну меру моралног осећаја почине грех, они бар осећају грижњу савести и снажно настоје да то више не понове. Али, они који су ’изгубили сваки морални осећај‘ чине грех „с лакомством“ („а ипак траже још“ The Anchor Bible). Они необуздано падају све ниже док не потону у саме дубине покварености — и то сматрају нормалним. Какав тачан опис ’воље нација‘! (1. Петрова 4:3, 4, NW).

18. Да сажмемо, какву слику менталног и духовног стања света приказује Павле?

¹⁸ Тако Павле у само три стиха, Ефесцима 4:17-19, открива прави морал и духовно стање света. Он указује да су идеје и теорије које унапређују световни мислиоци и немилосрдна тежња за богатством и задовољством потпуно бескорисни. Он јасно даје до знања да је свет, због менталне и духовне таме, у моралној мочвари, тонући све дубље. Коначно, због незнања и неосетљивости које је сам навукао на себе, свет је постао безнадно отуђен од живота који припада Богу. Сигурно је да имамо добре разлоге да не ходимо као што и нације ходе!

19. Која се битна питања још морају размотрити?

¹⁹ Пошто је тама у уму и срцу оно што проузрокује да је свет отуђен од Јехове Бога, како ми можемо уклонити сву таму из наших умова и срца? Да, шта треба да радимо да бисмо могли наставити да ходимо као деца светла и да задржимо Божју наклоност? То ће бити размотрено у следећем чланку.

Да ли можеш објаснити?

◻ Шта је проузроковало Павлов снажан савет из Ефесцима 4:17-19?

◻ Зашто су путеви света бескорисни и у тами?

◻ Шта се подразумева изразом „отуђени од живота који припада Богу“?

◻ Какве су последице замраченог ума и неостљивог срца?

[Питања за разматрање]

[Слике на 9. страни]

Ефес је био озлоглашен по својој моралној декаденцији и обожавању идола̂

1. Римски гладијатор у Ефесу

2. Рушевине Артемидиног храма

3. Позориште у Ефесу

4. Артемида Ефешка, богиња плодности

[Слика на 10. страни]

Какав увид може да понуди елита света?

Нерон

[Извор]

Музеј Капитолини, Рим