Одлагање је било смртоносно!

ТРИ породице, седам одраслих и шесторо деце, очајно су трчале спасавајући своје животе. Очигледно су се заједно нагурали у склониште нечијег дома, надајући се да ће преживети страшан гра̏д од камења. Али, кад се утишала грмљавина камења које пада, стигао је нови ужас — црни облак загушујућег пепела. Више није било избора него да се бежи.

На челу је био један човек, вероватно слуга, који је трчао с џаком са залихама пребаченим преко свог рамена. Следила су га два дечака, један стар око четири а други око пет година, која су трчала држећи се за руке. За њима су били други — успаничени, напрежући се, саплићући се, очајно тражећи излаз. Покушали су да дишу, али су уместо ваздуха удисали влажан пепео. Једно за другим, свих 13 је пало и остало непокретно да лежи и коначно их је затрпао пепео који је падао. Њихови остаци који изазивају сажаљење лежали су сакривени док их скоро 2 000 година касније археолози нису открили и одгонетнули тужне детаље о њиховим последњим тренуцима.

Тих 13 жртава било је само неколико од 16 000 оних који су, према проценама, нестали у древном граду Помпејима, Италија, 24. августа 79. н. е. Многи су преживели тако што су побегли из града кад је планина Везув избацила своју прву ерупцију. Ипак, они који су одлагали — углавном богати који нису желели да оставе своје домове и поседе — били су сахрањени испод 6 метара камена и пепела.

Оно што се догодило у Помпејима пре скоро 2 000 година може бити древна историја. Али, то је на много начина паралелно ситуацији с којом се данас суочава цела људска раса. Глобалан знак, далеко злослутнији од грмљавине планине Везув, пружа упозорење да се овај садашњи светски поредак суочава с непосредним уништењем. Да бисмо преживели, морамо одмах нешто предузети. Одлагање је смртоносно. Какав је то знак и како можемо мудро реаговати на њега тема је нашег следећег чланка.

 [Извор слике на 2. страни]

Фотографија на насловној страни National Park Service

[Извор слике на 3. страни]

Soprintendenza Archeologica di Pompei