Друкчије откриће на Бахамским острвима

КАО степенице преко азурно-плавих мора између Флориде и Кубе, Бахамска острва су 1992. заокупила беспримерну пажњу светских медија. Зашто? Зато што већина стручњака сматра да су Бахамска острва била прво копно које је Кристофер Колумбо приметио кад је на свом историјском путовању 1492. открио Америку. Петстогодишњица Колумбовог искрцавања 12. октобра привукла је међународну пажњу.

Међутим, жар петстогодишњице није био без оних који су умањивали њену привлачност. Обраћајући се 23. националној конференцији црних адвоката, Џон Карју (John Carew) (професор међународних студија) наводно је рекао да је Колумбо „покренуо талас смрти на Карибима“ (The Nassau Guardian).

Данас нико од 250 000 домаћих становника Бахамских острва не може доказати своје порекло од мирољубивих домородаца које је Колумбо срео и описао као „лепо грађене људе, стасите и врло лепих лица“. Шта се догодило тим острвљанима? A History of the Bahamas одговара: „Између 1500. и 1520. сви становници Бахамских острва, вероватно око 20 000 Лукајонаца, одведени су“ да као робови раде у шпанским рудницима злата у Хиспаниоли.

Са тако смањеним бројем становника, Бахамска острва су „поново открили“ најпре Британци а касније велике групе „лојалиста“. Ови други су углавном били власници плантажа из северноамеричких колонија. Лојални британској Круни, они су побегли од рата за независност који се тада спремао у Северној Америци. Данашњи Бахамци су углавном потомци тих насељеника и њихових робова. Кад су били ослобођени, многи робови су задржали имена својих бивших господара.

Откриће друге врсте

Готово је сигурно да је Колумбо себе сматрао неком врстом мисионара. Он је наводно рекао: „Бог ме учинио гласником новог неба и нове земље... Показао ми је где да је нађем.“ Ипак, опустошење које је наступило доказало је нешто друго. Праведно ’ново небо и нова земља‘ које је обећао Бог морали су чекати откриће друге врсте (2. Петрова 3:13).

Године 1926, на Бахамска острва дошли су Едвард Мекензи и његова жена. Насупрот откривачима пре њих, тај понизни пар са Јамајке дошао је у потрази за људима искреног срца којима су могли дати благо. Они су били први који су на Бахамска острва донели добру вест о Божјем Краљевству (Матеј 13:44; 24:14). Касније те године, придружили су им се двоје других Јамајканаца, Кларенс Волтерс (Clarence Walters) и Рахела Грегори (Rachel Gregory). До 1928. на Бахамским острвима било је седам објавитеља Краљевства. Они су четири године напорно радили у проповедању добре вести острвљанима.

Онда је дошао Е. П. Робертс, динамични говорник с Тринидада. Његова јавна предавања у познатим дворанама много су допринела да се растерају крива веровања и дирнула су срца многих библијском истином. На једном таквом састанку у публици је седео очарани Доналд Оскар Муреј, касније од миља познат као Д. О. Он је коначно преузео вођство у делу.

 Мисионарка Нанси Портер добро се сећа како је Д. О. Муреј говорио о својим горљивим молитвама за помоћ у делу проповедања. Године 1947, Нанси и њен муж, Џорџ, заједно с још двоје других, били су први мисионари које је на Бахамска острва послало Друштво Кула стражара. Она се присећа: „Мислим да никад нећемо заборавити први састанак на ком смо били. Било је можда девет или десет присутних. Брат Муреј је био председавајући и започео је молитвом, захваљујући Јехови за долазак мисионара. Помоћ је била потребна, рекао је он, и ’ми смо тако дуго молили за помоћ‘. Друштво је обећало да ће послати помоћ и сада смо ми били ту. Молитва је била тако дирљива да смо зажелели да останемо и да никад не одемо.“ Данас, око 45 година касније и упркос смрти свог мужа, сестра Портер још увек острвљанима доноси утешну поруку Краљевства.

Дело проповедања Краљевства на Бахамским острвима посебно је од 1947. имало велику корист од пуновремених слугу и других који су бродом посећивали острва. Они су често морали избегавати опасне спрудове и таласасте плићаке и затим гацати обалом да донесу добру вест до удаљених насеља. Ти почетни напори доносе резултате чак и данас.

Године 1950. дошло је до прекретнице. У децембру те године, Натан Х. Нор,  тадашњи председник Друштва Кула стражара, и његов секретар, Милтон Џ. Хеншел, први пут су посетили Бахамска острва. Нор је говорио 312 особа у претрпаној дворани Клуба мајки, малој дрвеној грађевини у улици Jail Alley. Било је присутно доста познатих људи, укључујући једног члана парламента и уредника дневних новина. Те вечери, брат Нор је објавио да се на Бахамским острвима отвара подружница Друштва.

Пријатељски одазив острвљана

Пријатељски настројени народ Бахамских острва уопште слуша поруку Краљевства. Ипак, достићи све њих представља изазов. Зашто је то тако? Па, иако већина људи живи у главном граду, Насауу, и на оближњој Великој Бахами, остали су распршени на 15 великих острва и око 700 острваца и атола који сачињавају ту острвску групу.

Свесни потребе, све већи број локалних Сведока и многи из других места преселили су се на мала острва да би помогли у делу проповедања. Похвално је што су то учинили уз велике личне жртве и издатке. Али, њихови напори су обилно награђени.

Један млади пар преселио се на велико острво Андрос. Проповедајући једног дана од куће до куће, наишли су на имигранта са Хаитија. На Бахамским острвима има на хиљаде таквих људи. Човек је радо пристао на библијски  студиј код куће. Започели су то исто вече, користећи енглески и француски примерак књиге Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи. Следеће вечери је први пут био на хришћанском састанку. Ускоро је тај човек престао да пуши, брзо је напредовао и почео је учествовати у делу проповедања.

Кад је требало да се тај човек крсти, ујутро тог дана добио је снимљену траку од своје породице са Хаитија, иако за њих није чуо пет година. Шта су имали да му кажу? Испричали су да су постали Јеховини сведоци. Објаснили су да је његова сестра већ општи пионир, или пуновремени проповедник, и подстакли су га да пронађе Сведоке и да с њима проучава Библију. Није ни потребно рећи да се тај човек крстио тог дана с пуним поуздањем да чини оно што је исправно.

Одушевљене реакције попут ове обрадовале су срца локалних Сведока. Све већи број њих прихвата се дела као пуновремени еванђелизатори, а то доприноси порасту. Тако је 1988. број објавитеља Краљевства на Бахамским острвима достигао 1 000. Данас у 19 скупштина има око 1 300 објавитеља Краљевства, на практично свим већим острвима.

Припремљени за будућност

Због свог бројчаног пораста, Сведоци су имали тешкоћа у проналажењу доступних објеката довољно великих за њихове годишње конгресе. Да би се збринуло мноштво, на различитим острвима морала су да се одрже два конгреса. Зато су прављени планови да се изгради Конгресна дворана заједно с новом подружницом. Рад је започео у децембру 1989. Стотине међународних и локалних добровољаца радило је на том пројекту „целом душом као Јехови“ (Колошанима 3:23, NW).

Без сумње, највеће и најрадосније окупљање Сведока на Бахамским острвима до данас догодило се приликом отварања нове подружнице и Конгресне дворане 8. и 9. фебруара 1992. Жељно очекивање је расло док су браћа са свих острва чинила припреме за тај догађај. Време је било необично хладно, а у ноћи пре програма отварања падала је киша. Али, ништа није могло умањити радост усхићеног мноштва од 2 714 особа док је Џон Е. Бар, члан Водећег тела Јеховиних сведока, износио говор за отварање под насловом „Песма пораста теократије“.

Срца су била препуна захвалности небеском Оцу, Јехови, за могућност такве радости и узбуђења. Присутни су били више него икад одлучни да сву своју енергију улажу у дело духовног образовања које је учинило неопходним физичко ширење.

Да ли је Колумбово откриће било прекретница за побољшање тих острва вероватно ће и даље бити предмет расправе. Међутим, Јеховини сведоци на Бахамским острвима уједињени су у својој захвалности Богу што је обезбедио објавитеље Краљевства које је дух самопожртвованости подстакао да изазову непознато и донесу славну добру вест у воде које су у духовном погледу биле неуцртане на карте. Њихов рад и „откриће“ донели су неупоредиво духовно благо свим тражиоцима истине на Бахамским острвима.

[Мапа/Слике на странама 24, 25]

Вел. Бахама

Вел. Абако

Андрос

Њу Провиденс

Насау

Ељутера

Кет

Вел. Ексума

Рам Кеј

Сан Салвадор

Лонг

Крукед

Аклин

Мејагвана

Мала Инагва

Вел. Инагва

КАРИПСКО МОРЕ

ФЛОРИДА

КУБА

[Слике]

Проповедање на бувљој пијаци

Гацање обалом да се пренесе добра вест

Подружница је смештена на брду са кога се види Конгресна дворана