Зашто је Господова вечера за тебе значајна

ИСУС ХРИСТ је установио Господову вечеру последње ноћи свог људског живота. Био је то четвртак навече, 31. марта, а Исус је умро у петак после подне, 1. априла. Пошто су дани јеврејског календара трајали од вечери једног дана до вечери следећег дана, и Господова вечера и Исусова смрт догодили су се 14. нисана 33. н. е.

Зашто је Исус установио ту вечеру? Које је значење хлеба и вина које је употребио? Ко треба да учествује? Колико често треба да се одржава та вечера? И како то може значити нешто и за тебе?

Зашто је установљена?

С обзиром на Господову вечеру, Исус је рекао својим апостолима: ’Ово чините мени за спомен.‘ Према једном другом преводу, он је рекао: „Чините ово као меморијал на мене“ (1. Коринћанима 11:24, The New English Bible). У ствари, о Господовој вечери се често говори као о Меморијалу Христове смрти.

Исус је умро као чувар беспрекорности који брани Јеховину сувереност и тиме је доказао да је Сатана лажљиви ругач који тврди да честити људи служе Богу само из себичних мотива (Јоб 2:1-5). Његова смрт је обрадовала Божје срце (Пословице 27:11).

Посредством своје смрти као савршеног човека, Исус је такође ’дао живот свој у откуп за многе‘ (Матеј 20:28). Тиме што је сагрешио против Бога, први човек је проиграо савршени људски живот и његове изгледе. Али, ’Бог толико љуби свет [човечанства], да је и Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни‘ (Јован 3:16). Да, ’плата за грех је смрт, а дар Божји је живот вечни у Исус Христу, Господу нашему‘ (Римљанима 6:23).

„Примих од Господа“

Следеће речи апостола Павла бацају светло на комеморацију Христове смрти: „Ја примих од Господа што вам и предадох; а то је да Господ Исус оне ноћи кад би предан узе хлеб, и давши хвалу, преломи и рече: ’Узмите, једите, ово је тело моје, које се за вас предаје; ово чините мени за спомен‘. Тако узе и чашу, по вечери, говорећи: ’Ова је чаша нови савез у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен‘. Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле он не дође“ (1. Коринћанима 11:23-26).

Пошто Павле 14. нисана 33. н. е. није био присутан с Исусом и 11 апостола, ову информацију је очигледно ’примио од Господа‘ надахнутим откривењем. Исус је установио Меморијал „оне ноћи кад [од стране Јуде] би предан“ јеврејским религиозним непријатељима који су наговорили Римљане да разапну Христа. Они који су овлашћени да узму симболични хлеб и вино радиће то у сећању на њега.

 Колико често је одржавати?

Шта је Павле мислио речима: „Кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле он не дође“? Верни помазани хришћани ће „често“ узимати симболе Меморијала док не умру, да би касније ускрснули у небески живот. Пред Богом и светом, они ће тиме често објављивати своју веру у Јеховину припрему Исусове жртве. Колико дуго? „Докле он не дође“, рекао је Павле, што очигледно значи да ће се те прославе наставити док Исус не дође да, током своје „присутности“, прими своје помазане следбенике ускрсењем на небо (1. Солуњанима 4:14-17, New World Translation). То је у складу с Христовим речима упућеним 11 лојалних апостола: „И кад отидем и припремим вам место, опет ћу доћи и узећу вас к себи, да и ви будете где сам ја“ (Јован 14:3).

Да ли успомена на Христову смрт треба да се слави свакодневно или можда седмично? Па, Исус је установио Господову вечеру и убијен је на Пасху, која се славила као успомена на ослобођење Израела из египатског ропства. У ствари, он је назван „пасха наша, Христос“ зато што је он Јагње жртвовано за хришћане (1. Коринћанима 5:7). Пасха се одржавала само једном годишње, 14. нисана (Излазак 12:6, 14; Левитик 23:5). То сугерише да и Исусова смрт треба да се комеморише само онолико често колико и Пасха — годишње, не свакодневно или седмично.

Многи који су се јавно издавали за хришћане много векова комеморисали су Исусову смрт једном годишње. Зато што су то чинили 14. нисана, били су названи Кватродецимани, што значи „четрнаестерници“. О њима је историчар Џ. Л. фон Мошаим (J. L. von Mosheim) писао: „Хришћани Мале Азије били су навикли да славе тај свети празник, у спомен на установљење Господове вечере и смрт Исуса Христа, у исто време кад су Јевреји јели своје Пасхално јање, наиме у вечери четрнаестог дана првог месеца [нисана]... Сматрали су се обавезним да следе Христов пример као што би следили неки закон.“

Значење симбола̂

Павле је рекао да је Исус ’узео хлеб, и давши хвалу, преломио га‘. Тај крекеру сличан хлеб испечен од брашна и воде без квасца морао се преломити да би се појео. У библијској симболици, квасац означава грех или пропадљивост. Подстичући коринтске хришћане да из скупштине истерају једног неморалног човека, Павле је рекао: „Не знате ли да мало квасца цело тесто укисели? Скините стари квасац, да будете ново тесто, јер сте ви бесквасни, јер је пасха наша, Христос, жртвован за нас. Зато да празнујемо не у староме квасцу, ни у квасцу пакости и лукавства него у бесквасном хлебу чистоте и истине“ (1. Коринћанима 5:6-8). Као што мало киселог теста укваси цело тесто за хлеб, тако би и скупштина постала нечиста у Божјим очима да се није уклонио искварујући утицај тог грешног човека. Требало је да из своје средине изваде „квасац“, баш као што Израелци у својим кућама нису могли имати квасац током празника бесквасних хлебова који је следио након Пасхе.

С обзиром на бесквасни хлеб за Меморијал, Исус је рекао: ’Ово је [„Ово значи“, NW] тело моје, које се за вас предаје‘ (1. Коринћанима 11:24). Тај хлеб представља Исусово  савршено физичко тело, о коме је Павле писао: „Зато, улазећи у свет, Христос говори: ’Жртве и приносе ниси хтео, али си ми тело приправио. Жртве и приноси за грех нису ти угодни били. И тад рекох: Ево ме, ја идем, (пише за ме на челу књиге) да извршим, Боже, вољу твоју‘... И ми смо, по тој вољи, приносом тела Исуса Христа, освећени једанпут за увек“ (Јеврејима 10:5-10). Исусово савршено људско тело било је безгрешно и послужило је као откупна жртва за човечанство (Јеврејима 7:26).

Након што се помолио над чашом чистог црног вина, Исус је рекао: ’Ова је чаша [„Ова чаша значи“, NW] нови савез у мојој крви‘ (1. Коринћанима 11:25). Други превод гласи: „Ова чаша значи нови савез одобрен мојом крвљу“ (Moffatt). Баш као што је крв жртвованих бикова и јараца потврдила савез Закона између Бога и нације Израел, тако је и Исусова крв проливена приликом смрти учинила пуноважним нови савез. Спомињање тог савеза помаже нам да идентификујемо оне који законито узимају симболе Меморијала.

Ко треба да узима симболе?

Исусови помазани следбеници, који су у новом савезу, с правом узимају симболе Меморијала. Тај савез склопљен је између Бога и духовног Израела (Јеремија 31:31-34; Галатима 6:16). Али, нови савез ће коначно донети благослове целом послушном човечанству, а и ти можеш бити међу примаоцима тих благослова.

Они који узимају симболе Меморијала морају бити у личном савезу за Краљевство који је склопио Исус. Приликом установљења те вечере, Исус је својим лојалним апостолима рекао: „Ја с вама склапам савез, баш као што је мој Отац са мном склопио савез, за краљевство“ (Лука 22:29, NW). Савез Краљевства који је Бог склопио с краљем Давидом указивао је на будући долазак Исуса, онога који ће владати заувек у небеском Краљевству. 144 000 духовних Израелаца, који ће учествовати у владању с њим, описани су како стоје на небеској гори Цион с Јагњетом, Исусом Христом. Кад ускрсну, они ће владати с Христом као придружени краљеви и свештеници (2. Самуелова 7:11-16; Откривење 7:4; 14:1-4; 20:6). Само они који су у новом савезу и у личном савезу с Исусом с правом узимају симболе Господове вечере.

Божји дух сведочи с духом помазаника да су они Његова деца и сунаследници с Христом. Павле је писао: „Овај исти Дух сам сведочи духу нашему да смо деца Божја, а ако смо деца и наследници смо; наследници дакле Божји, а сунаследници Христови, само ако са њим трпимо, да се са њим прославимо“ (Римљанима 8:16, 17). Божји свети дух, или активна сила, ствара у помазаницима гаранцију да су одређени за небески живот. Све што Писма кажу о небеском животу они схватају као да је упућено њима и спремни су да жртвују све земаљске ствари, укључујући људски живот. Иако ће живот у земаљском Рају бити диван, они немају такву наду (Лука 23:43). Сигурна и непромењива небеска нада која се не темељи на лажним религиозним гледиштима даје им право да узимају симболе Меморијала.

Јехови се неће свиђати ако се нека особа представља као да је позвана да буде небески краљ и свештеник кад нема такав позив (Римљанима 9:16;  Откривење 22:5). Бог је погубио Кореја зато што је дрско тражио свештенство (Излазак 28:1; Бројеви 16:4-11, 31-35). Дакле, шта ако су снажне емоције или раније религиозне идеје навеле особу да неисправно узима симболе Меморијала? Тада он или она треба да престане узимати и треба да понизно моли за Божје опроштење (Псалам 19:14 [19:13, Даничић-Караџић]).

Како то утиче на тебе

Од особе се не тражи да узима симболе Меморијала да би извукла корист из Исусове откупне жртве и добила вечни живот на Земљи. На пример, Библија не пружа никакве индикације да ће богобојазни људи као што су Аврахам, Сара, Исак, Ребека, Боаз, Рут и Давид икада узимати те симболе. Али, они и други који желе бескрајан живот на овој планети мораће да исказују веру у Бога и Христа и у Јеховину припрему Исусове откупне жртве (Јован 3:36; 14:1). Годишња прослава Исусове смрти служи као подсетник на ту велику жртву.

Важност Исусове жртве показана је кад је апостол Јован рекао: „Ово вам пишем да не грешите. А ако неко сагреши, имамо бранитеља код Оца, Исуса Христа праведника. Он је сам жртва окајања греха наших, и не само наших, него и целога света“ (1. Јованова 2:1, 2). Помазани хришћани могу рећи да је Исус „жртва окајања [њихових] греха“. Међутим, он је такође жртва за грехе целог света, што послушном човечанству омогућује вечни живот на рајској Земљи која је сада тако близу!

Својим присуствовањем комеморацији Христове смрти, извући ћеш користи из библијског предавања које подстиче на размишљање. Подсетићеш се колико су много Јехова Бог и Исус Христ учинили за нас. Биће корисно у духовном погледу да се састанеш с онима који имају дубоко поштовање према Богу и Христу и према Исусовој откупној жртви. Та прилика може ојачати твоју жељу да постанеш прималац Божје незаслужене доброхотности, што води до вечног живота. Срдачно те позивамо да се састанеш с Јеховиним сведоцима након заласка сунца 6. априла 1993, како би прославио успомену на Исусову смрт зато што Господова вечера може за тебе много значити.