Буди срећан и организован

КАДА смо организовани, то нам омогућује да ствари обављамо добро. Када смо ефикасни, то нам помаже да на најбољи начин искористимо време и средства (Галатима 6:16; Филипљанима 3:16; 1. Тимотеју 3:2). Међутим, живот се не састоји само од организације и ефикасности. Надахнути псалмиста је писао: „Срећан је народ чији је Бог Јехова!“ (Псалам 144:15, NW; наглашено од нас). Изазов је бити срећан и организован у свему што радимо.

Организовани и срећни

Јехова Бог је најбољи пример добре организације. Сва његова створења, од једноставних ћелија до комплексних живих створења, од сићушних атома до огромних галаксија, показују ред и прецизност. Његови универзални закони дозвољавају нам да с поуздањем планирамо свој живот. Знамо да ће се сунце подићи сваког јутра и да ће након зиме уследити лето (Постање 8:22; Исаија 40:26).

Али Јехова је нешто више од Бога реда. Он је такође „срећан Бог“ (1. Тимотеју 1:11, NW, наглашено од нас; 1. Коринћанима 14:33). Његова срећа види се у његовим створењима. Разиграни мачићи, прекрасни заласци Сунца, укусна храна, надахњујућа музика, стимулативан посао и мноштво других ствари показују да је он намеравао да се ми радујемо животу. Његови закони нису досадне рестрикције већ чувари наше среће.

Исус Христ себе обликује према свом Оцу. Он је „блажени [срећан, ”NW“] и једини моћни“ и понаша се тачно онако како то његов Отац чини (1. Тимотеју 6:15, наглашено од нас; Јован 5:19). Када је са својим Оцем радио у стваралачком делу, он је био више од једноставно ефикасног ’мајстора‘. Он је био срећан у ономе што је радио. Он се ’весељаше пред [Јеховом], весељаше се на земљи његовој, уживајући међу синовима људи‘ (Пословице 8:30, 31, наглашено од нас).

Ми желимо да одражавамо сличну доброхотност, радост и љубав према људима у свему што радимо. Међутим, понекад у настојању да будемо ефикасни, можемо заборавити да ’ходање [по Божјем] духу‘ укључује доношење плодова Божјег духа (Галатима 5:22-25). Зато чинимо добро ако се питамо: Како ми можемо бити и организовани и срећни у нашим сопственим активностима као и у управљању делом других?

Не буди свиреп према себи

Осмотримо добар савет записан у Пословицама 11:17. Надахнути писац нам најпре каже да „добро души својој милосрдан човек чини“. Затим, у контрасту он каже: „Свиреп човек телу своме уди.“ New International Version изражава то на овај начин: „Добар човек доноси себи корист, али свиреп човек доноси себи штету.“

Како ми можемо ненамерно бити свирепи према себи? Један начин је тај да будемо добронамерни али потпуно дезорганизовани. Са каквим резултатима? Један стручњак каже: „Недостатак памћења,  погрешно испуњен докуменат, лоше схваћено наређење, нетачно прибележен телефонски позив — све су то детаљи пропуста, црви који нагризају тканину ефикасности и руше најбоље намере“ (Teach Yourself Personal Efficiency).

То се слаже с надахнутим писцем који је рекао: „Ко је немаран у послу свом брат је распикући“ (Приче Соломунове 18:9, ДК). Да, дезорганизовани, неефикасни људи могу проузроковати невољу и пропаст себи и другима. Зато их други често избегавају. Као последицу свог немара, они себи навлаче остракизам.

Живи пас или мртав лав?

Али ми можемо бити свирепи према себи и постављањем превише високих мерила. Ми можемо тежити, каже горе наведени писац о ефикасности, за „стандардом савршенства који је немогуће потпуно достићи“. Резултат је, каже он, у „коначном доживљавању велике туге и разочарења“. Перфекциониста може бити добро организован и ефикасан, али он никада неће бити истински срећан. Пре или касније он доживљава само тугу.

Ако смо склони томе да будемо перфекционисти, добро чинимо ако се сетимо да: „више вреди живо псето од мртвог лава“ (Проповедник 9:4). Ми не можемо дословно убити себе кроз нереалистичку тежњу за савршенством, али можемо озбиљно нашкодити себи кроз исцрпљеност. То укључује, каже један ауторитет, „физичку, емоционалну, духовну, интелектуалну и међуљудску исцрпљеност“ (Job Stress and Burnout). Исцрпљивање тежњом ка недостижним циљевима представља свакако свирепост према самом себи и неизбежно нас лишава среће.

Поступај са собом на користан начин

Сети се: „Добро души својој милосрдан човек чини“ (Пословице 11:17). Ми са собом поступамо на користан начин када постављамо реалистичке и разумне циљеве, имајући на уму да срећан Бог, Јехова, познаје наша ограничења (Псалам 103:8-14). Ми можемо бити срећни ако такође распознамо та ограничења и затим „учинимо све што можемо“, колико нам то наше способности дозвољавају, да наше обавезе испунимо добро (Јеврејима 4:11; 2. Тимотеју 2:15, NW; 2. Петрова 1:10).

Наравно, увек постоји опасност да се оде у другу крајност — да будемо превише доброхотни према себи. Не заборави Исусов одговор на сугестију апостола Петра: „Буди доброхотан према себи, Господе“ (NW), када је, у ствари, било потребно одлучно деловање. Петрово размишљање било је толико опасно да је Исус рекао: „Иди од мене сотоно! Ти си ми на саблазан, јер ти не мислиш на оно што је од Бога, него на оно што је од људи“ (Матеј 16:22, 23). Поступање на користан начин према нашој души не допушта безбрижан, самодопадљив став. То нас такође може лишити све среће. Разумност је оно што нам је потребно, а не фанатизам (Филипљанима 4:5, NW).

Поступај на користан начин с другима

Писмознанци и фарисеји Исусових дана вероватно су мислили да су високо ефикасни и организовани. A Dictionary of the Bible каже о њиховом начину обожавања: „Свака библијска заповест била је окружена сплетом ситничавих правила. Није била допуштена никаква толеранција за промену околности; потпуна послушност Закону у свим његовим појединостима била је  неумољиво тражена од сваког Јевреја... Детаљи Закона били су умножавани све док религија није постала трговина, а живот неподношљив терет. Људи су били сведени на моралне роботе. Глас савести био је угушен; жива снага Божанске речи била је неутрализована и угушена испод масе вечних правила.“

Није никакаво чудо што их је Исус Христ осудио за то. „Бремена тешка они вежу“, рекао је он, „и прте људима на плећа, али ни једним прстом неће да их помакну“ (Матеј 23:4). Старешине пуне љубави уздржавају се од оптерећивања стада мноштвом ситничавих правила и прописа. Они са Божјим стадом поступају на користан начин следећи доброхотан, окрепљујућ пример Христа Исуса (Матеј 11:28-30; Филипљанима 2:1-5).

Чак и када се организацијске одговорности умноже, брижљиве старешине неће никада изгубити из вида чињеницу да они поступају с људима — с људима које Бог воли (1. Петрова 5:2, 3, 7; 1. Јованова 4:8-10). Они никада неће бити толико окупирани организацијским стварима или процедурама да забораве своју примарну улогу пастира, чувара и заштитника стада (Пословице 3:3; 19:22; 21:21; Исаија 32:1, 2 Јеремија 23:3, 4).

На пример, превелика преокупација распоредима и бројевима може потиснути бригу за људе. Узмимо, на пример, возача аутобуса који мисли да је његова првенствена дужност да се ефикасно држи свог распореда без обзира на последице. Изједа га жеља да стигне с једног краја пута на други у тачно одређено време. Нажалост, с његове тачке гледишта, путници му представљају препреку. Спори су и дезорганизовани и увек долазе на станицу баш кад он креће. Уместо да има на уму да је цела сврха његовог посла да служи потребама својих путника, он на њих гледа као на препреку ка ефикасности и избегава их.

Брига за сваког појединца

У безосећајној тежњи за ефикасношћу често се игноришу потребе појединаца. На слабије, неефикасне појединце може се гледати као на терет. Када се то догоди може доћи до страшних последица. На пример, у древном грчком граду-држави Спарти, слаба и болесна деца била су остављена да умру. Она се не би развила у снажне, ефикасне војнике који би бранили снажну, ефикасну државу. „Кад се дете родило“, каже филозоф Бертранд Расел, „отац би га донео пред старешине своје породице да га прегледају: ако је било здраво, било је дато натраг оцу да га подиже; ако није, било је бачено у дубоку јаму с водом“ (History of Western Philosophy).

Такву немилосрдну државу означавали су крутост и суровост, а не срећа. (Упореди Проповедник 8:9.) Спартанске власти несумњиво су мислиле да имају убедљиве аргументе за такво поступање с обзиром на ефикасност, али њихово понашање било је лишено сваког сажаљења или доброхотности. Њихов пут није био Божји пут (Псалам 41:2 [41:1, ДК]; Пословице 14:21). Супротно томе, надгледници у хришћанској скупштини имају на уму то да су све Божје овце драгоцене у његовим очима, и они на користан начин поступају са сваком поједином од њих. Они не брину само за 99 које су здраве већ и за једну која је болесна или емоционално узнемирена (Матеј 18:12-14; Дела апостола 20:28; 1. Солуњанима 5:14, 15; 1. Петрова 5:7).

Остани близу стада

Старешине остају близу стада које је под њиховом бригом. Међутим, данашња истраживања на пољу пословних метода могу сугерисати да ради максималне ефикасности руководилац или надгледник треба да се држи на дистанци са онима које надгледа. Један истраживач описује различите резултате које је искусио један официр ваздушних снага када је био или превише близак или на превеликој дистанци са својим подређенима: „Када је био у јако блиским односима са [својим] официрима, изгледало је да се осећају сигурним  и да не брину превише о ефикасности својих јединица. Чим је постао резервисанији и свеснији свог супериорнијег положаја, његови поткомандири почели су да брину да нешто није кренуло наопако... и своје бриге почели су да усмеравају у том правцу да свом послу посвете више пажње. Као резултат, постојао је приметан пораст у ефикасности базе“ (Understanding Organizations).

Међутим, хришћанска скупштина није војна организација. Хришћанске старешине које надгледају дело других обликују себе према Исусу Христу. Он је увек био близак са својим ученицима (Матеј 12:49, 50; Јован 13:34, 35). Он се никада није играо њиховим бригама да би постигао већу ефикасност. Он је изградио чврсто међусобно поуздање и поверење између себе и својих следбеника. Његове ученике означавале су присне везе нежне наклоности (1. Солуњанима 2:7, 8). Када постоји таква присност, срећно стадо ће, потпуно мотивисано Божјом љубављу, добро и без принуде одговорити на упутства и учиниће највише што може у спремној служби њему. (Упореди Излазак 35:21.)

Многи библијски стихови истичу особине као што су срећа и љубав према братству (Матеј 5:3-12; 1. Коринћанима 13:1-13). Релативно мало истичу потребу за ефикасношћу. Свакако, постоји потреба за добром организацијом. Божји народ је увек био организован. Али помисли колико често писци псалама, на пример, описују Божје слуге како су срећни. Псалам 119, који пуно говори о Јеховиним законима, опоменама и прописима, почиње: „Благо онима [„Срећни су они“, NW] који су чисти на свом путу, који ходе по закону Господњему! Благо онима [„Срећни су они“, NW] који чувају наредбе његове и свим срцем га траже“ (Псалам 119:1, 2). Можеш ли се суочити са изазовом да будеш и организован и срећан?

[Слика на 28. страни]

Прстенаста сфера — рани изум за представљање великих кругова небеса

[Слика на 31. страни]

Јехова, као пастир пун љубави, Бог је не само реда већ и среће

[Извор]

Garo Nablandian