Нада — животна заштита у тужном свету

Један кореански дечак желео је да помогне својој мајци да увери ученицу средње школе како је важно имати наду у будућност. Присетивши се једне илустрације коју је чуо на хришћанском састанку, питао је ту ученицу да ли би му помогла да реши једну загонетку. Она се сложила. Он је рекао: „Биле су две породице. Обе су биле веома сиромашне. Падала је велика киша, а кровови кућа обе породице су прокишњавали. Једна породица била је веома жалосна и доста се жалила због пукотина. Али, друга породица била је срећна и радосна док је поправљала свој кров. Откуд тако велика разлика између те две породице?“ Заинтересована, девојка је одговорила да не зна одговор. „Па“, рекао је дечак, „друга породица била је срећна зато што су управо добили обавештење од градских власти да ће добити нову кућу. Зато су имали наду. У томе је била разлика!“

ЗАГОНЕТКА тог дечака илуструје једноставну истину: Нада мења наша осећања према животу, често упркос нашим околностима. Попут две породице које је он описао, већина нас у животу подноси кушње — здравствене проблеме, финансијске бриге, породичне напетости, криминал и безбројне друге кушње и злостављања. Често не можемо ништа учинити да ти проблеми нестану као што не можемо наредити олуји да оде из наше близине. Зато се можда осећамо фрустрирано, усамљено — укратко, беспомоћно. Да ствари буду горе, можда су нас у цркви поучили да већина грешника има мрачну будућност, да то може укључивати вечну казну.

Каже се да је рецепт да се постане депримиран беспомоћност плус безнадност. Али, ми можемо у потпуности отклонити један од та два састојка; нико од нас не мора да буде безнадан. А сама нада може бити најбоље оружје да се одбаци други састојак, осећања беспомоћности. Ако имамо наду, можемо поднети животне олује с извесном мером мирноће и задовољства уместо да се мучимо бедни и јадни. Да, нада је животна заштита.

Да ли ова тврдња у теби изазива сумњу? Да ли је нада заиста тако јака да значи ту велику разлику? И да ли ми можемо имати поуздану наду?

 Попут кациге

Медицина почиње да увиђа изванредну снагу наде. Једна особа која је преживела нацистички холокауст, истиче специјалиста др Шломо Брезниц (Shlomo Breznitz), рекла је да, у већини животних проблема, „стрес настаје због нашег тумачења тешкоће тих проблема, не због самих проблема. Нада смањује њихову тежину“. Чланак у The Journal of the American Medical Association потврдио је да је нада „снажан лек“. Часопис American Health известио је: „Постоје многи примери пацијената, посебно пацијената који болују од рака, чије се стање изненада погоршава кад нешто проузрокује да изгубе наду — или им се стање изненада побољша кад пронађу нешто ново за што могу да живе.“ (Упореди Пословице 17:22.)

Истраживачи Библије дуго знају важност наде. Апостол Павле је, у 1. Солуњанима 5:8, подстакао хришћане: „Будимо трезни и... с кацигом наде у спасење.“ (Наглашено од нас.) Како је ’нада спасења‘ попут кациге?

Размотримо какву улогу има кацига. Војник библијског времена носио је кацигу од бакра или гвожђа, испод које је била капа од филца, вуне или коже. Та кацига је у рату штитила његову главу од летећих стрела, буздована који су витлали око њега и мачева који су севали. Дакле, вероватно је мало војника оклевало да стави кацигу ако су је имали. Међутим, ношење кациге није значило да је војник непобедив или да није ништа осећао кад би добио ударац по глави; уместо тога, кацига је једноставно обезбеђивала да се већина удараца одбије уместо да нанесе смртоносну повреду.

Као што кацига штити главу, тако и нада штити разум. Нада нам не може омогућити да одбацимо све кризе или неуспехе, као да и не постоје. Али, нада ублажава такве ударце и помаже да се обезбеди да не буду смртоносни за наше ментално, емоционално или духовно здравље.

Веран човек Аврахам очигледно је носио ту симболичну кацигу. Јехова је од њега тражио да жртвује свог вољеног сина, Исака (Постање 22:1, 2). Како је лако Аврахам могао пасти у очај, осећање које га је лако могло навести да буде непослушан Богу. Шта је његов разум заштитило од таквих осећања? Кључну улогу играла је нада. Према Јеврејима 11:19, он је ’помислио да је Бог моћан и из мртвих да ускрсне [Исака]‘. Исто тако, Јобова нада у ускрсење помогла му је да заштити свој разум од горчине, што га је могло навести да прокуне Бога (Јоб 2:9, 10; 14:13-15). Исус Христ је, упркос мучној смрти, пронашао снагу и утеху у својој радосној нади у будућност (Јеврејима 12:2). Поуздање да Бог никада неће учинити ништа штетно, да никада не пропушта да испуни своју реч, темељ је за праву наду (Јеврејима 11:1).

Темељ за истинску наду

Попут вере, истинска нада темељи се на чињеници, стварности, истини. То неке може изненадити. Како се изразио један писац, „чини се да већина људи мисли да је нада само глупи облик порицања истине“. Ипак, права нада није пуки оптимизам брда и долина, незанимљиво веровање да ћемо имати све што желимо или да ће и најмањи проблеми добро завршити. Живот има начина да такве усијане обмане угаси кофама хладне стварности (Проповедник 9:11).

Права нада је другачија. Она је последица спознања, а не жеља. Узмимо у обзир другу породицу у загонетки споменутој у уводу. Какву би наду имали да је њихова влада озлоглашена по томе да се не држи својих обећања? Уместо тога, то обећање плус доказ његове поузданости дало је тој породици чврст темељ за наду.

Слично томе, Јеховини сведоци данас имају наду која је тесно повезана с  владавином — Божјим Краљевством. То Краљевство лежи у самој сржи библијске поруке. Оно је хиљадама година било извор наде за жене и мужеве као што је Аврахам (Јеврејима 11:10). Бог обећава да ће помоћу свог Краљевства привести крају овај стари покварени светски систем и да ће увести нови систем (Римљанима 8:20-22; 2. Петрова 3:13). Та нада у Краљевство је реална, то није сан. Њен извор — Јехова Бог, Суверени Господ свемира — беспрекоран је, најблаже речено. Довољно је да истражимо Божја физичка дела стварања да видимо да он постоји и да има обимну моћ да испуни сва своја обећања (Римљанима 1:20). Довољно је да проучимо запис о његовим поступцима с човечанством да видимо да се његова реч увек испуњава (Исаија 55:11).

Нажалост, већина оних који тврде да су хришћани ипак је заборавила праву наду. Теолог Пол Тилих (Paul Tillich) рекао је у недавно објављеној проповеди: „[Рани] хришћани су научили да чекају до краја. Али, полако су престали да чекају... Очекивање новог стања ствари на Земљи ослабило је, иако се за њега молило у свакој Господовој молитви — Да буде твоја воља на земљи као што је на небу!“

Каква трагедија! Милиони, чак милијарде људи у страшној потреби за надом немају никакву наду, а она им је ипак лако доступна управо у њиховим властитим Библијама. Погледај тужни плод тога! Без здраве наде која би заштитила њихов разум, да ли се треба чудити што је очајан, ’покварени ум‘ навео толико много људи да прљају свет разузданим неморалом и насиљем? (Римљанима 1:28). Пресудно је да никад не упаднемо у исту замку. Уместо да одбацујемо кацигу наде, увек треба да је јачамо.

Како да изградиш своју наду

Најбољи начин да се изгради нада је да се обрати пажња њеном извору, Јехови Богу. Марљиво проучавај његову Реч, Библију. Римљанима 15:4 каже: „Што се унапред написа, за нашу се науку написа. да трпљењем и утехом Писма наду имамо.“

Надаље, морамо бити сигурни да наша нада у будућност није само нејасна апстракција. Она у нашим мислима мора бити стварна. Да ли се надаш да ћеш заувек живети у Рају на Земљи? Да ли би волео да се сретнеш са својим вољенима кад ускрсну на Земљи? Ако би то волео, да ли себе замишљаш у тој ситуацији и у том времену? На пример, Исаија 65:21, 22 говори о томе како свако гради властиту кућу и затим живи у њој. Да ли можеш затворити очи и замислити себе како радиш на крову своје нове куће, постављајући задњу шиндру? Помисли само да око себе гледаш резултате свег свог планирања и рада. Смирују се радосни гласови који прате градњу; прелазиш погледом преко пејзажа док се њиме шире поподневне сенке. Дрвеће се лагано лелуја на поветарцу који те расхлађује од твог рада. До твојих ушију допире смех деце, помешан са цвркутом птица. Испод себе чујеш разговор твојих вољених.

Дочаравање таквог срећног тренутка није узалудна спекулација; уместо тога, то је медитирање о пророчанству које ће се сигурно успунити (2. Коринћанима 4:18). Што ти је реалнији тај изглед, јача је твоја нада да ћеш бити ту. Таква чврста, опипљива нада заштитиће те од тога да се ’стидиш еванђеља‘, што те може навести да избегаваш задатак да га преносиш другима (Римљанима 1:16). Насупрот томе, желећеш да се ’дичиш надом‘ као што је то чинио апостол Павле, уверљиво је преносећи другима (Јеврејима 3:6).

Наду не нуди само вечна будућност. И данас постоје извори наде. Како то? Римски државник из петог века н. е. Касиодор рекао је: „Наду у будуће користи добија онај ко увиђа корист коју већ има од тога.“ Мудре речи! Какву ћемо  утеху пронаћи у обећању о будућим благословима ако не можемо разумети данашње благослове?

И молитва изграђује наду већ сада. Осим што молимо за дуготрајну будућност, треба да молимо и за своје тренутне потребе. Можемо се надати и молити за побољшање односа с члановима породице и сухришћанима, за свој следећи духовни оброк, чак и за удовољавање нашим материјалним потребама (Псалам 25:4; Матеј 6:11). Ако такве наде стављамо у Јеховине руке, то ће нам помоћи да истрајемо из дана у дан (Псалам 55:23 [55:22, ДК]). Док истрајемо, сама наша истрајност такође ће ојачати кацигу наде (Римљанима 5:3-5).

С пуно наде гледати на људе

Негативно размишљање је попут рђе на кациги наде. Оно је корозивно и постепено може кацигу учинити неупотребљивом. Да ли си научио да препознаш негативно размишљање и да се бориш против њега? Немој бити заведен погрешном представом да је циничан, критичан, песимистичан став исто што и интелигенција. У ствари, негативно размишљање захтева мало интелигенције.

Тако лако можемо имати безнадан став према својим ближњима. Неки се због болних искустава у прошлости не надају да ће више икада добити помоћ или утеху од људи. Њихово гесло је: „Кога је змија ујела и гуштера се боји.“ Они можда оклевају да приђу чак и хришћанским старешинама за помоћ у својим проблемима.

Библија нам помаже да заузмемо уравнотеженије гледиште о људима. Истина, није мудро да све своје наде полажемо у људе (Псалам 146:3, 4). Али, старешине у хришћанској скупштини служе као ’дарови у облику људи‘ од Јехове (Ефешанима 4:8, 11, New World Translation). Они су савесни, искусни хришћани који искрено желе да буду „као заклон од ветра, као уточиште од поплаве“ (Исаија 32:2).

Многи други у хришћанској скупштини такође су дубоко заинтересовани за то да буду извор наде. Помисли само колике стотине хиљада њих управо сада служе као мајке, очеви, сестре, браћа и деца онима који су изгубили властиту породицу; помисли на много више њих који служе као пријатељи ’вернији и од брата‘ онима који су у тескоби (Пословице 18:24; Марко 10:30).

Ако молиш Јехову за помоћ, немој напуштати наду. Он ти можда већ одговара; можда је ту неки старешина или други зрео хришћанин који је управо сада спреман да ти помогне кад га упознаш са својом потребом. Уравнотежена нада у људе штити нас од тога да се повучемо од свих и да се изолујемо, што може водити до себичног, непрактичног понашања (Пословице 18:1).

Надаље, ако имамо неки проблем са сухришћанином, томе не смемо да приђемо са безнадним, негативним ставом. Коначно, „љубав... сваку наду чува“ (1. Коринћанима 13:4-7). Покушај да на хришћанску браћу и сестре гледаш онако како то чини Јехова — с надом. Усредсреди се на њихове добре особине, веруј им и усмери своје напоре ка решавању проблема. Таква нада штити нас од размирица и свађа, што никоме не користи.

Никада немој попустити безнадности овог умирућег старог света. Нада постоји — како за нашу вечну будућност тако и за решење многих наших садашњих проблема. Да ли ћеш се чврсто држати наде? Носећи наду спасења попут заштитне кациге, ниједан слуга Јехове није заиста беспомоћан — без обзира како су страшне околности. Ако се не предамо, ништа на небу или на Земљи не може да нам одузме наду коју нам је дао Јехова. (Упореди Римљанима 8:38, 39.)