Пакао — вечно мучење или општи гроб?

ДА ЛИ си чуо да су рани црквени Оци, средњовековни теолози и реформатори тврдили да су мучења која се доживљавају у паклу вечна? Ако јеси, можда ће те изненадити кад сазнаш да неки високо поштовани изучаватељи Библије данас оспоравају то гледиште. У Британији, један од њих, Џон Р. В. Стот (John R. W. Stott), пише да „Писмо указује у правцу уништења и да је ’вечно свесно мучење‘ традиција која мора узмакнути пред врховним ауторитетом Писма“ (Essentials—A Liberal-Evangelical Dialogue).

Шта га је навело да закључи да се вечно мучење не темељи на Библији?

Лекција из језика

Његов први аргумент укључује језик. Он објашњава да Библија, кад указује  на коначно стање проклетства („Гехена“; види оквир, страна 8), често користи речник „уништења“, грчки „глагол apollumi (уништити) и именицу apòleia (уништење)“. Да ли се те речи односе на мучење? Стот указује да глагол ”apollumi“, кад се налази у активном и прелазном облику, значи „убити“ (Матеј 2:13; 12:14; 21:41). Тако у Матеју 10:28, где King James Version спомиње уништење ’и душе и тела‘, тесно повезана идеја је уништење у смрти, не у вечној патњи. Исус у Матеју 7:13, 14, ’тесан пут који води у живот‘ ставља насупрот ’широком путу који води у пропаст [„уништење“, New World Translation]‘. Стот коментарише: „Према томе, изгледало би чудно да људи за које нам се каже да подносе уништење у ствари нису уништени.“ С добрим разлогом, он долази до следећег закључка: „Ако убити значи лишити тело живота, изгледа да би пакао био лишавање и физичког и духовног живота, то јест, престанак постојања бића“ (Essentials, стране 315, 316).

Тумачење описа паклене ватре

Ипак, многи религиозни људи сложиће се с председником Јужне баптистичке скупштине Морисом Х. Чапманом (Morris H. Chapman), који је рекао: „Ја проповедам дословни пакао.“ Он је додао: „Библија га назива ’језеро огњено‘, а ја мислим да се та дефиниција не може побољшати.“

Истина, сликовити приказ ватре употребљен у Библији може у мислима изазвати призор мучења. Међутим, књига Essentials примећује: „Ватра је у нашим мислима повезана са ’свесним мучењем‘ несумњиво зато што смо сви доживели јак бол због опекотине. Али, главна функција ватре није да проузрокује бол, већ да осигура уништење, што потврђују сви крематоријуми света“ (страна 316). Ако у мислима имамо ту значајну разлику, то ће нам помоћи да избегнемо да у Писмима пронађемо оно што се у ствари тамо не налази. Неки примери:

С обзиром на оне који су бачени у Гехену, Исус је рекао да „црв њихов не умире и огањ се не гаси“ (Марко 9:47, 48). Под утицајем речи из апокрифне књиге Јудита („Послат ће огањ и црве у месо њихово, а они ће у боли јаукати заувијек“, Јудита 16:17, Стварност), неки библијски коментатори тврде да Исусове речи укључују вечно мучење. Ипак апокрифна књига Јудита, пошто није надахнута од Бога, сигурно није критеријум за одређивање значења Маркових записа. Исаија 66:24, писмо на које је Исус изгледа алудирао, каже да ватра и црви уништавају мртва тела (’лешеве‘, каже Исаија) Божјих непријатеља. Нема никаквог знака вечног свесног мучења било у Исаијиним или у Исусовим речима. Сликовити приказ ватре симболизује потпуно уништење.

Откривење 14:9-11 говори о некима који су ’мучени огњем и сумпором. И дим мучења њихова иде у векове векова‘. a Да ли ово доказује вечно свесно мучење у пакленој ватри? У ствари, све што овај одломак каже јесте то да су зли мучени, не да су мучени вечно. Овај текст наводи да је дим — доказ да је ватра обавила свој задатак уништења — оно што траје вечно, а не ватрено мучење.

Откривење 20:10-15 каже да ће ’у језеру огњеном и сумпорном бити мучени и дању и ноћу на векове векова‘. Кад се први пут чита, ово може звучати као доказ вечног свесног мучења ватром, али то сигурно није случај. Зашто? Између осталога, у ономе што је овде  названо „језеро огњено“ завршиће „звер и лажни пророк“ и „смрт и предео мртвих“. Као што можеш лако закључити, звер, лажни пророк, смрт и предео мртвих нису дословне особе; према томе, они не могу доживети свесно мучење. Уместо тога, пише Г. Б. Кард (G. B. Caird) у A Commentary on the Revelation of St. John the Divine, „језеро огњено“ значи „изумирање и потпуни заборав“. До овог разумевања није тешко доћи, јер сама Библија наводи следеће о огњеном језеру: „Језеро огњено. И то је друга смрт“ (Откривење 20:14).

Одвојити теолошке близанце

Упркос тим аргументима, многи верници инсистирају да „уништење“ не значи оно што та реч каже, већ да значи вечно мучење. Зашто? На њихово размишљање утиче религиозни близанац паклене ватре — доктрина о бесмртности људске душе. А пошто се њихова црква можда вековима мајчински старала о тим близанцима, они можда мисле да цитати који говоре о уништењу у ствари значе вечно мучење. Коначно, бесмртна људска душа не може престати да постоји — или тако бар закључују многи.

Али, запази коју је мисао изнео англикански свештеник Филип Е. Хјуз (Philip E. Hughes): „Тврдити да је само људска душа прирођено бесмртна значи подржавати став који нигде није потврђен у учењу Писма, јер се људска природа у библијском делокругу увек види као интегрални спој духовног и телесног... Божје упозорење на почетку, с обзиром на забрањено дрво, ’У који дан окусиш с њега, умрећеш‘, упућено је човеку као телесно-духовном створењу — ако буде јео с њега, као такво створење умреће. Нема никаквог наговештаја да је неки његов део био бесмртан и да би зато његово умирање било само делимично“ (The True Image—The Origin and Destiny of Man in Christ).

 Слично томе, теолог Кларк Пинок примећује: „Тај концепт [да је људска душа бесмртна] дуго, дуго времена утицао је на теологију, али он није библијски. Библија не научава природну бесмртност душе.“ То потврђују Езекјел 18:4, 20 и Матеј 10:28. Осим тога, сам Исус је говорио о томе како његов мртви пријатељ Лазар „заспа“. Исус је рекао да ће га он ’пробудити‘ (Јован 11:11-14, Даничић-Караџић). Тако је Лазар, људско биће или људска душа, умро, али чак и након што је прошло извесно време могао је ускрснути, поново се вратити у живот. То доказују чињенице. Исус је ускрснуо Лазара из мртвих (Јован 11:17-44).

Како те ствари утичу на доктрину о вечном мучењу? У 17. веку, есејист Вилијам Темпл (William Temple) приметио је: „Има [библијских стихова] који говоре о бацању у вечну ватру. Али, ако томе приступимо без претпоставке да је оно што је тамо бачено неуништиво, стећи ћемо утисак, не да ће то заувек горети, већ да ће бити уништено.“ Та исправна анализа још увек је тачна, јер је то у ствари оно што Библија научава.

Неоспорно имаш снажне разлоге да сумњаш у представу о вечном свесном мучењу у паклу. Или можда желиш поћи даље од пуког испитивања и следити савет професора теологије Пинока, који је рекао: „Читав скуп веровања која окружују пакао, укључујући бескрајно мучење... треба одбацити у име веродостојне доктрине.“ Да, моралност, правда и — што је најважније — Божја реч, Библија, говоре ти да учиниш управо то.

Ако то учиниш, увидећеш да је права природа пакла заиста веродостојна. Корисне информације о тој теми можеш пронаћи у књизи Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи. b Молимо да је затражиш од Јеховиних сведока кад их сретнеш. Прочитај поглавља „Шта се догађа код смрти?“, „Да ли заиста постоји пакао?“ и „Васкрсење — за кога и када?“ Установићеш да права природа пакла није само веродостојна већ и обећавајућа.

[Фусноте]

[Оквир на 8. страни]

ДЕФИНИСАЊЕ ИЗРАЗА̂

Изрази „пакао“ и „паклена ватра“ које су у овом чланку употребили теолози хришћанства указују на грчку реч гехена, која се у „Новом завету“ појављује 12 пута (Матеј 5:22, 29, 30; 10:28; 18:9; 23:15, 33; Марко 9:43, 45, 47; Лука 12:5; Јаков 3:6). Иако различити преводи Библије преводе ту грчку реч са „пакао“, други преводи је транслитерирају у „гехена“. То одговара ’језеру огњеном, другој смрти‘, симболу вечног уништења који се налази у последњој књизи Библије (Откривење 20:14, 15).

С обзиром на две друге речи које се понекад преводе са „пакао“, A Dictionary of the Bible (1914), који је објавио Вилијам Смит (William Smith), примећује: „Пакао... је реч коју наши преводиоци уопште и нажалост користе да преведу хебрејско Шеол. Вероватно би било боље кад би се оставила хебрејска реч Шеол, или кад би се увек преводила са ’гроб‘ или ’јама‘... У Н[овом] З[авету], реч Хадес, као и Шеол, понекад значи само ’гроб‘... У том смислу веровања кажу за нашег Господа: ’Он је сишао у пакао‘, што значи стање мртвих уопште.“

За разлику од Гехене, која симболише коначно уништење, Шеол и Хадес указују на смрт у општем гробу човечанства, са изгледом на поновно подизање у живот (Откривење 20:13).

[Слика на 9. страни]

Исус је пробудио Лазара из смртног сна