Паклена ватра — да ли се распламсава или се гаси?

ПРОТЕСТАНТСКИ проповедник Џонатан Едвардс (Jonathan Edwards) имао је обичај да ужасава срца колонијалних Американаца 18. века својим сликовитим описима пакла. Једном је описао сцену у којој је Бог њихао грешнике изнад пламена као гадне пауке. Едвардс је прекорио своју скупштину: „О грешниче, ти висиш на танкој нити око које пламти ватра божанског гнева и која је спремна да је сваког тренутка прегори и прекине.“

Међутим, ускоро након што је Едвардс одржао ту познату проповед, пламен пакла почео је, такорећи, да тиња и да се гаси. a Књига The Decline of Hell, од Д. П. Вокера (D. P. Walker), примећује да се „доктрина о вечном мучењу проклетих до четврте декаде 18. века јавно оспоравала“. У 19. веку, пламен пакла наставио је да се гаси, а до средине 20. века Едвардсово гледиште о паклу као ’ватреној пећи у којој се њене жртве интензивно муче у својим умовима и своме телу у сву вечност‘ престало је да буде тема разговора. „Нападнуте од стране модерног интелектуализма и пригушене пламеном Хирошиме и холокауста“, запажа новинар Џефри Шелер (Jeffery Sheler), „ужасне слике пакла нису више биле тако застрашујуће.“

Многи проповедници такође су изгубили своју склоност ка ватри и сумпору. Снажне проповеди о ужасима пакла нестале су са реторичке говорнице традиционалних цркава хришћанства. Пакао је за већину теолога постала тема превише застарела за озбиљну ученост. Пре неколико година, један црквени историчар истраживао је за универзитетско предавање о паклу и проверио је индексе неколико научних часописа. Није могао пронаћи ниједну одредницу за пакао. Према часопису Newsweek, тај историчар је закључио: „Пакао је нестао. А то нико није приметио.“

Повратак пакла

Нестао? У ствари не. Изненађује то што се последњих година на неким местима доктрина о паклу поново распламсала. Анкете спроведене у Америци показују да је број оних који кажу да верују у пакао порастао од 53 процента 1981. на 60 процената 1990. Додајмо томе светом раширено размножавање еванђеличких  покрета који проповедају пакао и постаје очигледно да је озбиљан повратак пакла у размишљању хришћанства заиста глобалан феномен.

Али, да ли то буђење утиче само на људе у црквеним клупама или је оно достигло и свештенство? Чињеница је да паклена ватра, како ју је проповедао Џонатан Едвардс пре 250 година, никад није ишчезла са неких конзервативних проповедаоница хришћанства. Године 1991, U.S.News & World Report је приметио: „Чак и међу неким традиционалним либералним деноминацијама постоје знакови да теолози почињу озбиљније размишљати о појму пакла него што су то чинили у прошлим деценијама.“ Очигледно је да се, након година занемаривања, паклена ватра широм света враћа на религиозну карту. Међутим, да ли је она задржала своја ватрена обележја?

Отворена питања

Теолог В. Ф. Волбрехт (W. F. Wolbrecht) није сумњао: „Пакао је пакао и ниједна људска жеља или мисао неће нимало умањити вечно проклетство.“ Многи посетиоци цркве нису тако сигурни. Иако не сумњају у постојање пакла, они имају питања о природи пакла. Један други теолог признаје: „И за мене је пакао неоспорна стварност, јасно објављена у библијском сведочанству, али проблематична је његова тачна природа.“ Да, растући број теолога и лаика данас се више не пита: „Да ли постоји пакао?“ већ: „Шта је пакао?“

Како би ти одговорио? Шта су ти рекли о природи пакла? И зашто искрене хришћане узнемирује та доктрина?

[Фуснота]

 [Извор слике на 2. страни]

Дореова илустрација метежа и бега за Дантеову Божанствену комедију

[Извор слике на 3. страни]

Дореова илустрација Ђавола и Вергилија за Дантеову Божанствену комедију