Чиниш ли све што можеш?

„УЧИНИЋУ све што могу.“ Колико често након ових речи следи „али“ и дуги низ изговора за недовољно напрезање! Како је с нашим предањем Јехови? Да ли испуњавамо своје обећање да ћемо за њега учинити све што можемо?

Предати се значи ’посветити се искључиво служби или обожавању божанског бића или светим сврхама‘. Исус је учинио много да покаже шта предање Јехови укључује кад је рекао: „Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе и узме крст свој, и иде за мном“ (Матеј 16:24). Онај ко се одрекао себе и предао се Богу чини вршење божанске воље најважнијим циљем у свом животу.

Као предани народ, морамо се испитивати да бисмо видели да ли живимо у складу са својим предањем. Петар је указао зашто треба да се преиспитујемо кад је подстакао помазане хришћане: „Постарајте се [„Учините све што можете“, NW] да што више утврдите своје звање и свој позив, јер чинећи тако нећете поклизнути“ (2. Петрова 1:10). Да, ако чинимо све што можемо, нећемо доживети духовни неуспех.

Наш максимум може се повећати

У ширем смислу, од свих преданих Божјих слугу очекује се да учине све што могу, или оно најбоље што могу да угоде Јехови. Међутим, наш максимум у вршењу Божје воље може расти. За трогодишњег дечака је, обављање малих кућних послова можда све што може да учини да помогне својој мајци, али како расте, моћи ће да учини више. Слично је с нашим духовним растом — оно што је раније био наш максимум можда то више није. Подстакнути смо да учинимо више за Јехову.

Наше повећано цењење према Јехови стимулише нашу спремност да учинимо више. Цењење онога што је учинио за нас јача се кроз лични студиј његове Речи, Библије. На пример, кад пажљиво истражујемо и медитирамо о томе како је Јехова послао свог Сина да преда своју душу да човечанство ослободи од греха, подстакнути смо да служимо Утемељитељу  откупне припреме (Јован 3:16, 17; 1. Јованова 4:9-11). Што више ’испитујемо и видимо да је добар Господ‘, наше срце је више подстакнуто да му служи (Псалам 34:8, ДК).

Пуновремена слушкиња по имену Џетер била је свесна тога. Да би дубље копала по ономе што је проучавала, у својој кући је за ту сврху одвојила једну малу собу. Уредила ју је тако да се може концентрисати док истражује. Има индексе Watch Tower Publications, као и увезе Куле стражаре и Пробудите се! који су јој на дохват руке на полици за књиге. „Кад истражујем занимљиве информације“, каже она, „једва чекам да их пренесем другима.“

Међутим, као што повремено узимање обилног оброка не ослобађа особу од потребе да свакодневно узима редовне оброке, дубоко али бивше истраживање Библије не укида свакодневну потребу за узимањем духовне хране. Рут цени ту потребу, јер је њена породица, докле јој сећање сеже, заједно читала Библију сваког јутра и вечери након оброка. Данас, у својој 81. години са више од 60 година пуновремене службе иза себе, она још увек редовно чита Библију након што устане у шест ујутро. Чим добије часописе Кулу стражару и Пробудите се!, Рут одваја време да их прочита. Она прелази чланак бар три или четири пута пре него што га проучи у скупштини. „Усвајање Божје речи је оно што је потребно да би остао јак у вери“, каже она. То јој је такође помогло да остане много година у мисионарској служби.

Чинити све што можемо у помагању другима

Дубоким и редовним проучавањем Божје речи, наша ревност да служимо Богу расте, а нешто у нама тера нас да учинимо више. (Упореди Јеремија 20:9.) Таква ревност подстакла је Хирохису да у потпуности изврши своју службу (2. Тимотеју 4:5). Живео је у дому с једним родитељем са четворо млађе браће и сестара. Док је био у својим тинејџерским годинама, Хирохиса је финансијски подупирао своју породицу тако што је устајао у три ујутро да би разносио новине. Хирохиса је желео да учини више у говорењу другима о Јехови, тако да се пријавио за пионирску службу, како се назива пуновремена служба Јеховиних сведока. Без обзира на своју младост, радовао се помажући другима да му се придруже у томе да учине све што могу да хвале Јехову.

Чинити све што можемо у помагању другима укључује да постанемо ефикасни  у својој служби. Исус је једном охрабрио своје ученике: ’Кад то знате, благо вама, само ако то и вршите‘ (Јован 13:17). Наоми је диван пример практичне примене предлога за побољшање наше службе које пружа Јеховина организација. Било јој је тешко да разговара са странцима од куће до куће и често није знала шта да каже док је стајала на вратима. Старешине у скупштини подстакле су је да примени предлоге из књиге Расправљање на темељу Писма, из дела „Уводи за коришћење у служби проповедања.“ a Запамтила је уводе из наслова „Породица⁄Деца“ и вежбала их је много пута. Као резултат, могла је да води разговор с једном домаћицом која је била у својим 30-им. Чак и пре него што је Наоми могла да изврши накнадну посету, та жена је дошла у Краљевску дворану. Договорен је библијски студиј. Та домаћица и њен муж сада су крштени хришћани који се радују срећном породичном животу са својом децом.

Чинити све што можемо у показивању личног интереса

Можемо опонашати и апостола Павла, који је рекао: „Све чиним за еванђеље, да бих имао део у њему“ (1. Коринћанима 9:22, 23).

Хацуми одражава тај став. Док је Хацуми била у јавној служби, једна жена је учтиво рекла преко интерфона да је презаузета за разговор. Тон гласа те станарке био је благ, тако да ју је Хацуми наставила посећивати. Станарка је само одговарала преко интерфона и никад није изашла да упозна Хацуми. То је трајало две и по године.

Хацуми је једног дана променила време своје посете, дошавши касно после подне. Нико није одговорио. Међутим, кад је одлазила, познати глас иза ње је запитао: „Ко сте ви?“ Жена се управо враћала кући. Кад је чула Хацумино име, спремно је одговорила: „Ах, то сте ви што сте ме посећивали. Хвала вам што увек бринете за мене.“ Зато што је прекинула свој библијски студиј с Јеховиним сведоцима у другом месту, тој жени је било сувише непријатно да отвори Хацуми. Обновљен је библијски студиј и та станарка веома добро напредује. Да ли и ми исто тако бринемо за оне које срећемо у служби од куће до куће?

И ти учини све што можеш

Јехова цени наше напоре да му служимо до максимума. Он је попут оца чији син долази с даровима. Кроз године, тај дар се може разликовати зависно од старости сина и његових средстава. Баш као што је отац срећан да прими било који искрени дар који му даје његов син, тако и Јехова спремно прихвата нашу службу целим срцем у складу с нашим духовним растом.

Наравно, није корисно да упоређујемо свој максимум с максимумом других. Као што каже Павле, имаћемо разлог за радовање што се тиче нас самих, „не у поређењу с другом особом“ (Галатима 6:4, NW). Наставимо следити савет апостола Петра: „Старајте се [„Учините све што можете“, NW] да вас он нађе чисте и праве у миру“ (2. Петрова 3:14).

[Фуснота]

[Слика на 29. страни]

Чиниш ли све што можеш у примењивању предлога за службу проповедања?