Да ли потпуно следиш Јехову?

„ПРАВЕДНИК је срчан као лавић“ (Пословице 28:1). Он исказује веру, с пуно поуздања се ослања на Божју реч и одважно иде напред у Јеховиној служби упркос свим опасностима.

Док су Израелци били на Синају након што их је Бог избавио из египатског  ропства у 16. веку пре н. е., два човека посебно су показала да су срчана као лавови. Они су такође показали верност према Јехови под неповољним околностима. Један од њих био је Ефраимац Јошуа, који је био Мојсијев слуга и који је касније постављен за његовог наследника (Излазак 33:11; Бројеви 13:8, 16; Деутероном 34:9; Јошуа 1:1, 2). Други је био Калеб, син Јефунов из племена Јуде (Бројеви 13:6; 32:12).

Калеб је лојално и ревно вршио Јеховину вољу. Његов дуг живот верне службе Богу омогућио му је да каже како је ’потпуно следио Јехову‘ (Јошуа 14:8, NW). „Био сам потпуно лојалан ГОСПОДУ, мом Богу“, каже The New American Bible. Калеб је „верно слушао“ или „лојално извршавао намеру“ Јехове Бога (Today’s English Version; The New English Bible). Изражено на још један начин, Калеб је објавио: „Ја сам... свесрдно следио ГОСПОДА мог Бога“ (New International Version). Како је с тобом? Да ли и ти потпуно следиш Јехову?

Ухођење земље

Замисли себе међу Израелцима убрзо након што их је Јехова ослободио од ропства Египћанима. Погледај како пророк Мојсије верно следи инструкције које даје Бог. Да, и запази Калебово поуздање да је Јехова са својим народом.

Друга је година након Изласка из Египта, а Израелци су улогорени у Кадес-Барни у пустоши Паран. Они се налазе на граници Обећане земље. На Божју заповест, Мојсије треба да пошаље 12 ухода у Канаан. Он каже: „Идите овуда на југ, па изиђите на гору. Посматраћете земљу, видићете каква је и народ који је у њој, је ли јак или слаб, имали га мало или много; и каква је земља у којој он станује, је ли добра или рђава; какви су градови у којима он настава, јесу ли отворени или утврђени; и какве су њиве, јесу ли родне или слабе, има ли у њима дрвета или их нема. Будите срчани и узмите рода од те земље“ (Бројеви 13:17-20).

Дванаест људи почиње своје опасно путовање. Њихова експедиција траје 40 дана. Код Хеброна виде људе јако великог раста. У долини Ешкол примећују колико је земља плодна и одлуче да понесу нешто од њених плодова. Један грозд је тако тежак да га два човека морају носити на мотки! (Бројеви 13:21-25).

Вративши се у израелски логор, уходе извештавају: „Идосмо у земљу у коју си нас послао. У истини тече у њој млеко и мед и ево рода њезина. Али је народ који у њој настава јак и градови су им утврђени и велики; а видесмо онде и синове Анакове. Амалекићани живе на јужној страни, Хетеји, Гебусеји и Амореји живе у планини, а Кананеји живе поред мора и уздуж Јордана“ (Бројеви 13:26-29). Десет ухода није спремно да прихвати Божје наредбе и да уђе у Обећану земљу.

„С нама је [Јехова]“

Међутим, с вером у Јехову Бога, неустрашиви ухода Калеб подстиче: „Хајде да идемо да узмемо ту земљу, победићемо је.“ Али, десет ухода се не слаже, говорећи да су становници Канаана јачи од Израелаца. У поређењу с њима, уплашене и безверне уходе сматрају себе само скакавцима (Бројеви 13:30-33).

„С нама је [Јехова], не бојте их се“, побуђују Калеб и Јошуа. Њихове речи наилазе на глуве уши. Кад људи говоре о томе да их каменују, Бог  интервенише и објављује казну над мрмљачима: „Нећете ви ући у земљу за коју се заклех да ћу вас населити у њој, осим Калеба, сина Јефунова, и Јошуе, сина Нунова. А децу вашу... њих ћу довести, и они ће познати земљу за коју ви не марите... и деца ће ваша бити пастири у пустињи четрдесет година... докле не иструну сви лешеви ваши у пустињи. Као што сте за четрдесет дана уходили земљу, ви ћете четрдесет година носити казну злодела својих: годину дана за сваки дан“ (Бројеви 14:9, 30-34).

Још увек веран годинама касније

Казна од 40 година истиче, а смрт односи цели нараштај мрмљача. Али, Калеб и Јошуа још увек су верни Богу. У равницама Моаба, Мојсије и првосвештеник Елеазар пребројали су мушкарце способне за борбу старије од 20 година. Бог именује по једног човека из сваког племена Израела којима ће бити поверена подела Обећане земље. Међу њима су Калеб, Јошуа и Елеазар (Бројеви 34:17-29). Иако је сада стар 79 година, Калеб је још увек снажан, лојалан и храбар.

Кад су Мојсије и Арон код Синаја пребројали народ кратко пре него што је он страшљиво одбио да уђе у земљу Канаан, израелски борци бројали су 603 550. Након четири деценије у пустоши, ту је мања војска од 601 730 (Бројеви 1:44-46; 26:51). Ипак, с Јошуом на свом челу и верним Калебом у својим редовима, Израелци су ушли у Обећану земљу и радовали се једној победи за другом. Као што су Јошуа и Калеб увек очекивали, Јехова је добијао битке за свој народ.

Прешавши реку Јордан с израелским борцима, постарији Јошуа и Калеб носе своје терете у следећим биткама. Међутим, након шест година ратовања остаје још доста земље коју треба запосести. Јехова ће истерати становнике али сада наређује да се земља ждребом расподели међу израелским племенима (Јошуа 13:1-7).

Он је потпуно следио Јехову

Као ветеран многих битака, Калеб стоји пред Јошуом и каже: „Било ми је четрдесет година кад ме Мојсије, слуга Господњи, посла из Кадес-Барне да уходим земљу, и ја га известих правим срцем. Браћа моја која беху ишла са мном обесхрабрише народ, али се ја држах сасвим Господа, Бога свога [„ја сам потпуно следио Јехову мог Бога“, NW]“ (Јошуа 14:6-8). Да, Калеб је потпуно следио Јехову, лојално вршећи Божју вољу.

„И тог се дана“, додаје Калеб, „Мојсије закле говорећи: Земља по којој си ходио ногама својим допашће теби и синовима твојим у вечно наслеђе, јер си се сасвим држао [„потпуно следио“, NW] Господа, Бога мога. А сад, ето, сачува ме Господ у животу, као што је рекао. Има четрдесет и пет година како рече то Господ Мојсију, кад Израел иђаше по пустињи; а сад, ето има ми данас осамдесет пет година. Још сам снажан као што сам био кад ме је Мојсије слао; снага ми је и сад онаква каква је била онда и за борбу и за излажење и за долажење. Дај ми дакле ову гору за коју је Господ говорио у онај дан; јер си чуо у онај дан да су онде Анакими и градови да су велики и утврђени. Господ ће ваљда са мном бити, и ја ћу их истерати као што Господ рече.“ Затим Калеб у наслеђе добија Хеброн (Јошуа 14:9-15).

Остарели Калеб добија најтежи задатак — подручје које је пуно људи необичне висине. Али, то није претешко за тог 85-годишњег ратника. С временом су насилници који живе у Хеброну побеђени. Отниел, син Калебовог  млађег брата и судија у Израелу, осваја Дебир. Оба града касније су запосели Левити, а Хеброн постаје град уточиште за ненамерног убицу (Јошуа 15:13-19; 21:3, 11-16; Судије 1:9-15, 20).

Увек потпуно следи Јехову

Калеб и Јошуа били су несавршени људи. Међутим, они су верно вршили Јеховину вољу. Њихова вера није ослабила током 40 година тешкоћа у пустоши које су биле последица пропуста Израела да слуша Бога. Слично томе, Јеховине данашње слуге не дозвољавају ничему да их омете у њиховој служби на Божју хвалу. Свесни да се води битка између Божје организације и организације Сатане Ђавола, они су постојани, доследно настојећи да угоде свом небеском Оцу у свему.

На пример, многи припадници Јеховиног народа ризиковали су да буду окрутно мучени па чак и убијени да би прославили Господову вечеру, или Меморијал смрти Исуса Христа (1. Коринћанима 11:23-26). О томе је једна хришћанка затворена у нацистичком концентрационом логору током Другог светског рата известила:

„Свима је речено да буду у перионици у 11 навече. Окупили смо се тачно у 11 сати, нас 105. Стајали смо једни уз друге у кругу, а на средини је била мала хоклица са белим столњаком на коме су били симболи. Собу је осветљавала свећа, пошто нас је електрично светло могло издати. Осећали смо се попут прахришћана у катакомбама. Била је то свечана прослава. Поново смо изразили своје горљиве завете нашем Оцу да сву своју снагу користимо за оправдање Његовог светог имена, да будемо верни за Теократију.“

Упркос нашим кушњама као Јеховиних прогоњених слугу, можемо се ослонити на снагу коју даје Бог да му храбро служимо и доносимо част његовом светом имену (Филипљанима 4:13). Док настојимо угодити Јехови, биће корисно да се сетимо Калеба. Његов пример у потпуном слеђењу Јехове у великој је мери импресионирао једног младића који је започео с пуновременим делом проповедања још 1921. Он је писао:

„Иако је то што сам постао пионир значило да оставим свој лагани посао у модерној штампарији у Ковентрију [Енглеска], нисам зажалио. Моје предање већ је решило ту ствар; мој живот био је предан Богу. Сећао сам се Калеба, који је с Јошуом ушао у Обећану земљу и о коме је речено: ’Он је потпуно следио Јехову‘ (Јошуа 14:8, NW). То ми је изгледало као пожељан став. Знао сам да ће ’потпуно‘ служење Богу мој предани живот учинити виталнијим; то ће ми пружити више могућности да доносим плод који обележава хришћанина.“

Калеб је заиста био благословљен зато што је лојално и потпуно следио Јехову, увек настојећи да врши божанску вољу. Попут њега, и други су доживели велику радост и богате благослове у Божјој служби. Доживи и ти то као особа која непрестано и потпуно следи Јехову.

[Слика на 26. страни]

Калеб и Јошуа су били верни Јехови на испиту? Јеси ли и ти?