’Зови старешине‘

„Болује ли ко међу вама, нека зове старешине црквене“ (ЈАКОВ 5:14).

1, 2. (а) У каквој се опасној ситуацији Божје слуге данас налазе, и како се могу осећати? (б) Која питања сада захтевају одговор?

 НАЛАЗИМО се у „тешким временима [„с којима се тешко излази на крај“, NW]“. Људи поступају себично, материјалистички, поносно, често проузрокујући немир у овим ‘последњим данима’ (2. Тимотеју 3:1-5). Као хришћанима који живе у садашњем злом систему ствари, нама прете три велике опасности: Сатана Ђаво, свет безбожног човечанства, и наше сопствене наслеђене грешне склоности (Римљанима 5:12; 1. Петрова 5:8; 1. Јованова 5:19).

² Под претњом тих опасности, понекад се можемо осећати поражени. Где, дакле, можемо наћи подршку која нам може помоћи да верно истрајемо? Коме се можемо обратити за вођство када се суочимо с одлукама у вези с нашим хришћанским активностима и нашим обожавањем?

Помоћ при руци

3. Од кога можемо добити утешно засигурање, и како?

³ Сазнање да је Јехова Извор наше снаге даје нам утешно засигурање (2. Коринћанима 1:3, 4; Филипљанима 4:13). Псалмиста Давид, који је искусио божанску  помоћ, објавио је: „Предај Господу пут свој, и уздај се у њега, он ће учинити.“ „Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткријепити. Неће дати довијека праведнику да посрне“ (Псалам 37:5; 55:22, ДК). Како само захвални можемо бити за такву подршку!

4. Како и Петар и Павле нуде утеху?

⁴ Такође можемо црпсти утеху из сазнања да нисмо сами у суочавању са искушењима и опасностима. Апостол Петар је подстицао сухришћане: „Браните се од [Сатане Ђавола] чврстом вером, знајући да једнаке патње погађају и вашу браћу у свету“ (1. Петрова 5:9). Свакако, сви хришћани желе да остану чврсти у вери. Истина, можда често осећамо да „у свему имамо невоље“ (ДК), као апостол Павле. Међутим, он није ’малаксао‘. Попут њега, и ми смо можда збуњени „али не очајавамо“. Чак и ако нас прогоне, ми „нисмо напуштени“. Ако нас „обаљују“, ми „не пропадамо“. Због тога ми „не малаксавамо“. Ми настојимо да „гледамо не на ствари које се виде, него на оне које се не виде“ (2. Коринћанима 4:8, 9, 16, 18). Како то можемо чинити?

5. Какву нам троструку помоћ Јехова пружа?

⁵ Јехова, ’Слушач молитве‘, пружа троструку помоћ (Псалам 65:2, NW; 1. Јованова 5:14). Као прво, он нам нуди вођство кроз своју надахнуту Реч, Библију (Псалам 119:105; 2. Тимотеју 3:16). Као друго, његов свети дух нам улива снагу да вршимо његову вољу. (Упореди Дела апостола 4:29-31.) И као треће, ту је Јеховина земаљска организација спремна да нам помогне. Шта ми морамо радити да бисмо примили помоћ?

„Дарови у људима“

6. Какву је помоћ Јехова пружио у Табери, и како?

⁶ Један случај у данима пророка Мојсија помаже нам да ценимо Јеховину љубављу прожету бригу у пружању помоћи за своје слуге. Десило се то у Табери, што значи „горење; пожар; пламен“. На тој локацији у пустоши Синаја, Бог је проузроковао да се распламти ватра против Израелаца који су се жалили. „Светина“ која је народ Израел пратила приликом изласка из Египта придружила им се у изражавању незадовољства над божански обезбеђеном храном. Примећујући Божји гнев и осећајући се надвладаним одговорношћу за људе и њихове потребе, Мојсије је повикао: „Не могу ја сам цео овај народ да носим, јер је сувише тежак за мене. Ако ћеш тако учинити са мном боље је да ме убијеш. Уби ме, молим те, ако сам нашао милост пред очима твојим, па да не гледам зла свога“ (Бројеви 11:1-15). Како је Јехова одговорио? Он је наименовао „седамдесет људи између старешина Израелових“ и ставио свој дух на њих да би могли одговарајуће да поделе административне послове с Мојсијем (Бројеви 11:16, 17, 24, 25). Постављањем таквих способних мужева, помоћ је постала у већој мери доступнија Израелцима и ’великом мноштву других људи‘ (Излазак 12:38).

7, 8. (а)  Како је Јехова пружио „дарове у облику људи“ у древном Израелу? (б) Како је апостол Павле применио Псалам 68:19 у првом веку?

⁷ Након што су Израелци провели многе године у Обећаној земљи, Јехова се фигуративно попео на брдо Цион и учинио Јерусалим главним градом предоџбеног краљевства с Давидом као његовим краљем. Хвалећи Бога „Свемоћног“, Давид је подигао свој глас да би певао: „Узвисио си се на висину, робље си одвео, људе си као дарове [„дарове у облику људи“, NW] узео“ (Псалам 68:15, 19 [68:14, 18, ДК]). Заиста, људи узети као робље током освајања Обећане земље стављени су на располагање да помажу Левитима у њиховим дужностима (Езра 8:20).

⁸ У првом веку наше ере, хришћански апостол Павле је скренуо пажњу на пророчанско испуњење тих псалмистових речи. Павле је писао: „Али свакоме се од  нас даде милост по мери дара Христова. Зато је речено: ’Изишавши на висину одведе сужње и људима даре даде [„дао је дарове у људима“, NW]‘. А што изиђе шта значи осим да и дође у најдоње крајеве земље? Који сиђе, то је онај исти који и изиђе изнад свију небеса да све испуни“ (Ефесцима 4:7-10). Ко је тај „онај исти“? Нико други до Јеховин представник, Већи Давид и Месијански Краљ, Исус Христ. Он је онај кога је Бог ускрснуо и узвисио на „супериоран положај“ (Филипљанима 2:5-11, NW).

9. (а) Ко су били дарови у људима у првом веку? (б) Ко су дарови у људима у данашње време?

⁹ Ко су, дакле, ти „дарови у људима“ (или „који се састоје од људи“)? Павле објашњава да је Божји Главни Представник „дао једне као апостоле, а једне као пророке, једне као еванђелисте, а једне као пастире и учитеље, на усавршавање светих за дело службе, и за уздизање тела Христова“ (Ефесцима 4:11, 12). Сви Христови следбеници који су служили као апостоли, пророци, еванђелизатори, пастири и учитељи, чинили су то под теократским упутствима (Лука 6:12-16; Дела апостола 8:12; 11:27, 28; 15:22; 1. Петрова 5:1-3). У наше време, духовно способни старији људи наименовани од стране светог духа, служе као надгледници у око 70 000 скупштина Јеховиних сведока широм света. Они су наши дарови у људима (Дела апостола 20:28). Како дело проповедања Краљевства широм света наставља да се брзо шири, све више и више браће ’посеже’ за одговорностима које су повезане са ’службом надгледника‘ и носи те одговорности (1. Тимотеју 3:1, NW). Након што буду наименовани, и они постају дарови у људима.

10. Како Исаијин опис ’кнежева‘ одговара улози хришћанских старешина данас?

¹⁰ Ове хришћанске старешине, или дарови у људима, одговарају опису који је дао пророк Исаија када је прорекао улогу ’кнезова‘, управитеља под владавином Краљевства. Сваки мора да буде „као заклон од ветра, као уточиште од поплаве, као потоци живе воде у пресухој земљи, као сенка од велике стене у земљи зажареној“ (Исаија 32:1, 2). То показује какав чврст ослонац треба да буде надгледање пуно љубави тих наименованих људи. Како ти у најпотпунијој мери можеш извући користи из тога?

Преузимање иницијативе

11. Када смо духовно слаби, како можемо примити помоћ?

¹¹ Дављеник инстинктивно зове у помоћ. Ту нема колебања. Када је живот на коцки, никог не треба подстицати да зове у помоћ. Зар није краљ Давид увек изнова тражио помоћ од Јехове? (Псалам 3:5 [3:4, ДК]; 4:2 [4:1, ДК]; 5:2-4 [5:1-3, ДК]; 17:1, 6; 34:7, 17-19 [34:6, 18-20, ДК]; 39:13 [39:12, ДК]). Када смо духовно слаби и можда тонемо у очајање, и ми се на сличан начин окрећемо у молитви Јехови и преклињемо да нас он води својим светим духом (Псалам 55:23 [55:22, ДК]; Филипљанима 4:6, 7). Ми тражимо утеху из Писама (Римљанима 15:4). Консултујемо хришћанске публикације Друштва Кула стражара за практичан савет. То нас често оспособљава да решимо своје проблеме. Међутим, ако изгледа да смо поражени потешкоћама, такође можемо тражити савет од наименованих скупштинских старешина. У ствари, можда ће бити времена када ће заиста бити потребно да ’зовемо старешине‘. Зашто звати хришћанске старешине? Како они могу помоћи онима којима треба духовна помоћ?

12-14. (а) Који мудар пут треба следити кад је неко болестан? (б) Према Јакову 5:14, шта се ’болесним‘ хришћанима саветује да раде? (в) На коју врсту болести Јаков 5:14 указује, и зашто тако одговараш?

¹² Када оболимо, ми се одмарамо да бисмо снагама опоравка нашег тела  дали могућност да делују. Али, ако наша болест потраје, ми мудро тражимо квалификовану медицинску помоћ. Зар не треба то исто да радимо и ако духовно оболимо?

¹³ Запази шта нам ученик Јаков саветује у том погледу. Он каже: „Болује ли ко међу вама, нека зове старешине црквене, и нека се они моле над њим и нека га помажу уљем у име Господње“ (Јаков 5:14). На коју врсту болести Јаков овде указује? Неки библијски коментатори закључују да је то физичка болест, резонујући да је мазање уљем било уобичајен медицински поступак у то време (Лука 10:34). Они такође верују да је Јаков имао на уму чудесно исцељење кроз дар лечења. Међутим, на шта контекст указује?

¹⁴ ’Весеље‘ је стављено насупрот ’мучењу‘. То подразумева да је Јаков говорио о духовној болести (Јаков 5:13). Требало је позвати „старешине црквене“, а не лекаре или чак оне који су имали чудесан дар лечења. А шта је требало да раде? Јаков је рекао: „Нека се они моле над њим... молитва вере помоћи ће болеснику“ (Јаков 5:14, 15; упореди Псалам 119:9-16). Оно што коначно доказује да Јаков указује на духовну болест јесте чињеница да он охрабрује на исповедање греха у повезаности с излечењем коме се нада. Он пише: „Исповедајте дакле један другоме грехе своје, и молите се један за другога, да се исцелите.“ Ако је тежак грех узрок духовне болести, болесна особа може очекивати да се опорави једино ако се повољно одазове на опомене које се темеље на Божјој Речи, ако се покаје и одврати са свог грешног пута (Јаков 5:16; Дела апостола 3:19).

15. Каква врста акције се препоручује у Јакову 5:13, 14?

¹⁵ Постоји још нешто што треба запазити из савета који даје Јаков. Кад трпи зло, хришћанин треба да се „моли“. Ако је у добром расположењу, „нека хвали Бога“ (ДК). Свака ситуација — било да неко трпи зло или да је у добром расположењу — захтева акцију. С једне стране потребна је молитва, с друге стране изрази радости. Дакле, шта треба да очекујемо кад Јаков пита: „Болује ли ко међу вама?“ Он опет препоручује позитивну акцију, да, преузимање иницијативе. „Нека зове старешине црквене“ (Псалам 50:15; Ефесцима 5:19; Колошанима 3:16).

 Како „старешине“ помажу

16, 17, Како нам старешине помажу да применимо библијска начела?

¹⁶ Понекад нам је тешко да знамо како да применимо библијска начела на наше личне околности. Ту се хришћанске старешине могу показати као непроцењиви извор помоћи. На пример, они моле над духовно болесним и ’мажу га уљем у име Господње‘ тиме што вешто примењују ублажујућа упутства из Божје речи. Старешине могу на тај начин много да допринесу нашем духовном опоравку (Псалам 141:5). Често је све што нам треба само потврда да размишљамо на исправан начин. Разговарање о томе с једним искусним хришћанским старешином ојачаће нашу одлучност да чинимо оно што је исправно (Приче Соломунове 27:17, ДК).

¹⁷ Када су позвани у посету, хришћанске старешине треба да ’утешавају малодушне‘. Они ће такође ’подржати слабе и бити према свакоме устрпљиви [„дуготрпљиви“, NW]‘ (1. Солуњанима 5:14). Такав присан однос, однос разумевања између ’старешина‘ и ’слабих‘ повећава вероватноћу да ће доћи до потпуне рехабилитације духовног здравља.

Лична одговорност и молитва

18, 19. Коју улогу играју хришћанске старешине у вези с Галатима 6:2, 5?

¹⁸ Хришћанске старешине морају носити своје одговорности према Божјем стаду. Они морају пружати подршку. На пример, Павле је рекао: „Браћо! ако и упадне човек у какав грех, ви који сте духовни, исправљајте га духом благости. Али чувај себе, да и ти не будеш искушан! Носите бремена један другога, и испунићете тиме закон Христов.“ Апостол је такође писао: „Сваки [ће] своје бреме [„свој сопствени терет“, NW] носити“ (Галатима 6:1, 2, 5).

¹⁹ Како ми можемо носити бремена један другог, а ипак носити свој сопствени терет? Одговор налазимо у разлици значења грчких речи које су преведене „бремена“ и „терет“. Ако хришћанин упадне у духовну потешкоћу која је јако тегобна за њега, старешине и други суверници ће му помоћи, помажући му тако да носи своја „бремена“. Међутим, од појединца се очекује да носи свој сопствени „терет“ одговорности према Богу. a Старешине радо носе „бремена“ своје браће кроз охрабрење, савет на темељу Писама и молитву. Ипак, старешине не уклањају наш лични „терет“ духовне одговорности (Римљанима 15:1).

20. Зашто не треба занемаривати молитву?

²⁰ Молитва је битна и не треба је занемаривати. Али, многи духовно болесни хришћани налазе да им је тешко да се моле. Какав је циљ када старешине упућују молитву вере у корист неког ко је духовно болестан? „Подигнуће га Господ“, као из утучености, и ојачаће га да следи пут истине и праведности. Духовно болестан хришћанин може имати погрешан став, али не мора безусловно значити да је починио неки тежак грех, јер Јаков каже: „А ако је грехе починио опростиће му се“. Библијски савет старешина заједно с горљивом молитвом понекад  подстакне духовно болесну особу да исповеди озбиљне грехе које је можда починила и да покаже покајнички дух. То, за узврат, дозива опроштење с Божје стране (Јаков 5:15, 16).

21. (а) Зашто неки хришћани нерадо позивају старешине? (б) Шта ће бити осмотрено у следећем чланку?

²¹ Суочени с изазовом бриге за мноштва нових који долазе у хришћанску скупштину, савесни старији људи морају много тога да раде у пружању адекватног надгледања. Заиста, ови дарови у људима су дивна припрема од Јехове којом нам помаже да истрајемо у овим критичним временима. Ипак, неки хришћани се устручавају да затраже њихову помоћ, мислећи да су та браћа превише заузета или преоптерећена проблемима. Следећи чланак ће нам помоћи да ценимо то што су ти људи срећни да нам помогну, јер они добровољно служе као потпастири у хришћанској скупштини.

[Фуснота]

Како би одговорио?

◻ Кад нам је потребна помоћ, коју троструку помоћ пружа Јехова?

◻ Ко су савремени дарови у људима?

◻ Када треба да зовемо старешине?

◻ Какву помоћ можемо очекивати од хришћанских старешина?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Да ли се радујеш духовним користима од молитве, библијског студија и помоћи од хришћанских старешина?