Пасите стадо Божје добровољно

„Пасите стадо Божје које вам је предато и надгледајте га, не силом него добровољно“ (1. ПЕТРОВА 5:2).

1. Зашто од хришћанских старешина треба да очекујемо да ’пасу Божје стадо добровољно‘?

 ЈЕХОВА пасе свој народ добровољно (Псалам 23:1-4). „Пастир добри“, Исус Христ, добровољно је дао свој савршени људски живот за овцама сличне људе (Јован 10:11-15). Зато је апостол Петар побудио хришћанске старешине да ’пасу Божје стадо добровољно‘ (1. Петрова 5:2).

2. Која питања заслужују да буду осмотрена с обзиром на пастирске активности хришћанских старешина?

² Вољност је ознака Божјих слугу (Псалам 100:3). Али, захтева се више од вољности једног хришћанина да би он био наименован за надгледника, или потпастира. Ко има квалификације да буде такав пастир? Шта њихово пастирство укључује? Како се оно на најбољи начин извршава?

Управљање домом

3. Зашто се може рећи да начин на који хришћанин брине за своју породицу утиче на то да ли он испуњава услове да буде пастир у скупштини?

³ Пре него што неко може да буде наименован за ’службу надгледника‘, он мора да одговара библијским захтевима (1. Тимотеју 3:1-7, NW; Титу 1:5-9). Један се тиче онога што је апостол Павле рекао да надгледник треба да „добро управља својим домом и да има послушну децу у сваком поштењу“. Постоји добар разлог за то, јер Павле је рекао: „Јер ако не уме ко својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву  [„скупштину“, NW] Божју?“ (1. Тимотеју 3:4, 5). Када је именовао старије људе у скупштинама на острву Криту, Титу је било речено да тражи „некога ко је „беспрекоран, једне жене муж и који има децу верну, коју не коре за блуд или за непокорност“ (Титу 1:6). Да, начин на који хришћанин брине за своју породицу мора да се осмотри приликом утврђивања да ли испуњава услове за прихватање теже одговорности пастирске бриге за скупштину.

4. Осим што имају редован библијски студиј и молитву, како хришћански родитељи показују љубав за своје породице?

⁴ Људи који добро управљају својим домом чине више од редовног мољења и проучавања Библије са својом породицом. Они су увек спремни да помогну својим вољеним. За оне који постају родитељи, то почиње оног дана кад се дете роди. Хришћански родитељи знају да што се тесније држе једне одређене рутине у побожности, то ће се пре њихов мали уклопити у њихов распоред хришћанских активности у свакодневном животу. Колико добро хришћански отац управља у тим околностима одражава се на његове квалификације као старешине (Ефесцима 5:15, 16; Филипљанима 3:16).

5. Како може хришћански отац подизати своју децу „у дисциплини и Јеховином усмеравању мишљења“?

⁵ Савестан хришћански отац у управљању својим домом следи Павлов савет: „Не раздражујте деце своје, него их одгајите у науци [„у дисциплини“, NW] и у страху од Господа [„у Јеховином усмеравању мишљења“, NW]“ (Ефесцима 6:4). Редован библијски студиј с породицом, и са женом и с децом, пружа дивне прилике за поуку пуну љубави. Деца тако примају ’дисциплину‘, или поуку за поправљање. ’Усмеравање мишљења‘ које се тада одиграва помаже сваком детету да сазна како Јехова гледа на ствари (Деутероном 4:9; 6:6, 7; Пословице 3:11; 22:6). У опуштеној атмосфери тог духовног окупљања, брижни отац пажљиво слуша док његова деца говоре. Користи љубазна сугестивна питања да би измамио њихово  искрено изражавање о својим бригама и ставовима. Отац не претпоставља да зна све што се одвија у њиховим младим умовима. Заиста, „ко одговара прије него чује, то му је лудост и срамота“ кажу Приче Соломунове 18:13 (ДК). Данас већина родитеља налази да се ситуације с којима се сусрећу њихова деца увелико разликују од оних што су их доживљавали они сами док су били млади. Зато ће отац настојати да сазна позадину и детаље неког проблема пре него што каже како треба да се приступи његовом решавању. (Упореди Јаков 1:19.)

6. Зашто хришћански отац треба да консултује Божју реч када помаже својој породици?

⁶ Шта наступа кад се проблеми, забринутости и ставови нечије деце упознају? Отац који добро управља консултује Писма, која су ’корисна за учење, за уверавање, за поправљање, за поучавање у правди‘. Он поучава своју децу како да примене библијске надахнуте смернице. На тај начин, ти млади по годинама постају ’способни за свако добро дело‘ (2. Тимотеју 3:16, 17; Псалам 78:1-4).

7. Какав пример треба хришћански очеви да пруже с обзиром на молитву?

⁷ Богобојазни млади суочавају се с тешким ситуацијама у вези са светским школским друговима. Зато, како могу хришћански очеви умирити страхове своје деце? Један начин је тако што се редовно моле с њима и за њих. Када се ти млади суоче са искушавајућим ситуацијама, они ће вероватно опонашати ослањање на Бога какво имају њихови родитељи. Једна 13-годишња девојка, која је интервјуисана пре него што се крстила у знак предања Богу, испричала је да је искусила исмејавање и злостављање од стране својих школских другарица. Када је бранила своје библијски темељено веровање у светост крви, друге девојке су је ударале и пљувале је (Дела апостола 15:28, 29). Да ли је она вратила мило за драго? Не. „Стално сам се молила Јехови да ми помогне да останем мирна“, објаснила је. „Такође сам се сећала оног чему су ме родитељи поучили на нашем породичном студију о потреби да останемо уздржани кад смо изложени злу“ (2. Тимотеју 2:24).

8. Како може старешина који нема деце да добро управља својим домом?

⁸ Старешина који нема деце може такође да чини одговарајуће духовне и материјалне припреме за оне који су у његовом домаћинству. То укључује његовог брачног друга и можда хришћанске рођаке који зависе од њега и живе у његовом дому (1. Тимотеју 5:8). Такво управљање на добар начин јесте један од захтева којима мора удовољити човек који је наименован да носи одговорност као скупштински старешина. Како, стога, наименовани старији људи треба да гледају на своје предносне одговорности у скупштини?

Управљати у ’ревносној бризи‘

9. Какав став треба хришћанске старешине да имају према својим задужењима службе?

⁹ У првом веку наше ере, апостол Павле је служио као управитељ у Божјем домаћинству, хришћанској скупштини под Христовим поглаварством (Ефесцима 3:2, 7; 4:15). За узврат, Павле је подстрекавао своје сувернике у Риму: „И како имамо различите дарове, по милости која нам је дана, то онај који има дар прорицања нека га по мери вере употреби; који има да врши службу нека се држи службе, који је учитељ нека се држи учења; који је утешитељ нека теши; који даје нека даје драговољно; који управља нека се ревносно брине; који чини дела милости, нека их радо чини“ (Римљанима 12:6-8).

10. У бризи за Божје стадо, какав је пример апостол Павле поставио за старешине данас?

¹⁰ Павле је подсетио Солуњане: „За свакога од вас били [смо] оно што је отац за децу своју, молећи вас, утешавајући и храбрећи вас, да живите као што се пристоји према Богу, који вас зове у своје  краљевство и у славу своју“ (1. Солуњанима 1:1; 2:11, 12). Та побуда је била дата на тако нежан начин пун љубави, да је Павле могао писати: „[Ми] смо међу вама били пуни благости. Као што дојилица нежно негује децу своју, тако смо ми, у живој љубави према вама, хтели да вам дамо не само еванђеље Божје, него и живот свој, — толико сте нам омилели били!“ (1. Солуњанима 2:7, 8). У складу с Павловим очинским примером, лојални старији људи показују дубоку бригу за све у скупштини.

11. Како именоване старешине могу да покажу горљивост?

¹¹ Нежност, заједно с ревношћу, мора да карактерише надгледање пуно љубави које врше наши верни хришћански пастири. Начин на који то раде говори много. Петар саветује старешинама да пасу стадо Божје „не силом“ или „не за нечист добитак“ (1. Петрова 5:2). У вези с тим, научник Вилијам Беркли (William Barclay) изразио је упозоравајућу ноту, пишући: „Постоји начин прихватања службе и пружања услуге као да је то ужасна и непријатна дужност, као да је терет, као да је бреме које треба мрзети. Сасвим је могуће да човек буде замољен да уради нешто, и да он то уради, али да уради на такав незахвалан начин да цела акција буде покварена... Али [Петар] каже да сваки хришћанин треба да с трепетом буде горљив да учини такву услугу онако како може, мада је потпуно свестан тога колико је недостојан да то учини.“

Вољни пастири

12. Како хришћанске старешине могу показати вољност?

¹² „Пасите стадо Божје које вам је предато... добровољно“, такође подстиче Петар. Хришћански надгледник који брине за овце чини то добровољно, по својој сопственој слободној вољи, под вођством Доброг Пастира, Исуса Христа. Служити добровољно такође значи да се хришћански пастир покорава ауторитету Јехове, ’пастира и надгледника наших душа‘ (1. Петрова 2:25, NW). Хришћански потпастир вољно показује поштовање према теократском уређењу. Он то чини кад оне који траже савет упућује на Божју реч, Библију. Иако ће искуство помоћи старешини да изгради ризницу на Библији темељених савета, то не значи да ће он у свом малом прсту имати библијско решење за сваки проблем. Чак и кад зна одговор на неко питање, он ће можда сматрати мудрим да заједно с оним ко је поставио питање консултује Watch Tower Publications Index (Индекс публикација Куле стражаре) или сличне индексе. Он тако поучава на два начина: Показује како се могу наћи корисне информације и понизно показује поштовање према Јехови усмеравањем пажње на оно што је објавила Божја организација.

13. Који се кораци могу предузети да помогну старешинама да дају здрав савет?

¹³ Шта може старешина да учини ако у литератури Друштва ништа није објављено у вези с одређеним проблемом с којим се сусреће? Без сумње, он ће молити за увид и тражиће нека библијска начела која се могу применити на ту ствар. Такође може сматрати корисним да предложи особи која тражи помоћ да осмотри Исусов пример. Старешина може да пита: „Ако би Исус, Велики Учитељ, био у твојој ситуацији, шта мислиш шта би он урадио?“ (1. Коринћанима 2:16). Такво резоновање може ономе ко је поставио питање помоћи да донесе мудру одлуку. Али како би само немудро било за једног старешину да понуди само лично мишљење као да је то здрав библијски савет! Уместо тога, старешине могу међусобно разговарати о тешким проблемима. Они чак могу о важним стварима дискутовати на састанку старешинства (Пословице 11:14). Одлуке које из тога произађу омогућиће свима њима да говоре у сагласности (1. Коринћанима 1:10).

 Благост је битна

14, 15. Шта се захтева од старешина када исправљају неког хришћанина који је ’направио неки погрешан корак пре него што је тога свестан‘?

¹⁴ Хришћански старешина треба да испољава благост кад поучава друге, посебно кад их саветује. „Браћо!“, саветује Павле, „ако и упадне човек у какав грех [„направи неки погрешан корак пре него што је тога свестан“, NW], ви који сте духовни, исправљајте га духом благости“ (Галатима 6:1). Занимљиво је да се грчка реч овде преведена „исправљајте“ повезује с хируршким термином који се користио за описивање намештања кости да би се спречио доживотни хендикеп. Лексикограф В. Е. Вајн (W. E. Vine) повезује то с рехабилитацијом „од стране оних који су духовни, некога кога је надвладао грех, као да је такав појединац ишчашени члан духовног тела“. Други могући преводи су: „вратити у исправан положај; довести у исправан ред“.

¹⁵ Исправљати нечије мишљење није лако, и може бити јако тешко довести мисли особе која греши у исправан ред. Али, помоћ понуђена у духу благости, вероватно ће бити примљена са захвалношћу. Зато хришћанске старешине треба да следе Павлов савет: „Обуците се... у срдачну милост, доброту, понизност, благост и устрпљивост“ (Колошанима 3:12). Шта треба старешине да раде када појединац коме је потребно исправљање има лош став? Они треба да ’иду за... благошћу‘ (1. Тимотеју 6:11).

Обављање пастирског дела с опрезношћу

16, 17. Од каквих опасности старешине треба да се чувају кад саветују друге?

¹⁶ Више тога је садржано у Павловом савету у Галатима 6:1. Он подстиче духовно оспособљене људе: „Исправљајте га [особу која греши] духом благости. Али чувај себе, да и ти не будеш искушан!“ До каквих озбиљних последица може доћи ако се не следи такав савет! Подстакнут извештајима једног англиканског свештеника који је био крив за вршење прељубе с две жупљанке, лондонски  The Times (Тајмс) је рекао да је то „ситуација невезана за одређено време: наизглед очински или братски саветник пада у искушење као жртва поверења од стране оног кога саветује“. Писац те рубрике затим указује на тврдњу др Питера Ратера (Peter Rutter) да су „афере искоришћавања између пацијената и њихових мушких ментора — лекара, адвоката, свештеника и послодаваца — у нашем сексуално слободном друштву постале једна непризната, штетна и срамотна епидемија“.

¹⁷ Ми не треба да мислимо да је Јеховин народ имун на таква искушења. Један поштован старешина који је годинама верно служио, уплео се у неморал јер је вршио пастирске посете код једне удате сестре када је она била сама. Иако се каје, тај брат је изгубио све службене предности (1. Коринћанима 10:12). Како, дакле, именоване старешине могу да врше пастирске посете на такав начин на који неће пасти у искушење? Како они могу учинити припреме за одређену меру приватности, за молитву и за могућност да консултују Божју реч и хришћанске публикације?

18. (а) Како примењивање начела поглаварства може помоћи старешинама да избегну ситуације које би могле проузроковати срамоту? (б) Какве се припреме могу учинити за вршење пастирске посете код неке сестре?

¹⁸ Један фактор који старешине треба да узму у обзир јесте начело поглаварства (1. Коринћанима 11:3). Ако млада особа тражи вођство, настојте да у дискусију укључите њене родитеље кад је то одговарајуће. Када удата сестра тражи духовну помоћ, да ли можете ствари уредити тако да њен супруг буде присутан приликом посете? Шта ако је то немогуће или је он неверник који је на неки начин злоставља? Онда учините исте припреме као приликом вршења пастирске посете код неудате сестре. Било би мудро да два духовно способна брата посете ту сестру заједно. Ако то није подесно, можда се може изабрати одговарајуће време да два брата разговарају с њом у Дворани Краљевства, по могућству у просторији која дозвољава приватност. Пошто су друга браћа и сестре присутни у дворани, мада нису у положају да виде и случајно чују разговор, вероватно ће се избећи сваки разлог за спотицање (Филипљанима 1:9, 10).

19. Које добре резултате доноси добровољно пастирство над Божјим овцама, и коме ми изражавамо захвалност за вољне пастире?

¹⁹ Добровољно пасење Божјих оваца доноси добре резултате — духовно јако, добро вођено стадо. Попут апостола Павла, данашње хришћанске старешине показују велику бригу према својим суверницима (2. Коринћанима 11:28). Одговорност пастирства над Божјим народом у овим критичним временима посебно је тешка. Зато смо ми истински захвални за врсно дело што га врше наша браћа која служе као старешине (1. Тимотеју 5:17). За то што нас благосиља ’даровима у људима‘ који добровољно врше пастирско дело, ми упућујемо хвалу Даваоцу ’сваког доброг дара и сваког савршеног поклона‘, нашем љубазном небеском Пастиру, Јехови (Ефешанима 4:8, NW; Јаков 1:17).

Како би одговорио?

◻ Како неко може добро да управља својим домом?

◻ Које особине треба да карактеришу надгледање од стране хришћанских старешина?

◻ Како старешине могу да покажу понизност и благост у давању савета?

◻ Шта помаже да духовно исправљање буде ефикасно?

◻ Како старешине кад врше пастирско дело над стадом могу избећи ситуације које могу довести до срамоте?

[Питања за разматрање]

[Слика на 18. страни]

Хришћански старешина мора добро да управља својим домом

[Слика на 21. страни]

Хришћанско пастирство мора да се врши с благошћу и с добрим расуђивањем