Питања читалаца

Да ли ће ускрснути људи који сада не прихвате право хришћанство и умру пре почетка велике невоље?

Добро је да се сви одупиремо сваком нагињању да поступамо као судије, свесни да је важна коначна пресуда Јехове преко Исуса Христа (Јован 5:22; Дела апостола 10:42; 2. Тимотеју 4:1). Али, Писма пружају неке корисне информације у одговору на горње питање.

Проповедање добре вести о Божјем Краљевству широм света битан је аспект ’знака Исусовог доласка‘. Тај знак је очигледан од почетка овог века. Дело проповедања доводи до дељења људи из свих нација у испуњењу Исусове илустрације о ’овцама‘ и ’јарцима‘. Са завршетком те активности проповедања и дељења, „невоља велика“ ће окончати садашњи зли систем ствари (Матеј 24:3, 21, 22; 25:31-46).

Јехова ће, заједно са својим Сином, судити да ли се неко ко одбацује поруку Краљевства и умре пре избијања велике невоље налази у класи јараца. Исус је рекао да ће јарци „отићи у муку вечну [„вечно одрезање“, NW]“. Према томе, можемо закључити да они за које је Бог установио да су јарци неће примити ускрсење. Они имају пресуду сличну пресуди оних који ’примају казну вечне пропасти‘ у време велике невоље (2. Солуњанима 1:9).

Али, шта је с онима који можда нису у довољној мери изложени поруци Краљевства да би могли направити разуман избор за истину или против истине пре него што умру у овим ’последњим данима‘? (2. Тимотеју 3:1).

Многи који умру док дело проповедања напредује пре велике невоље очигледно ће ускрснути. На то указује оно што читамо у Откривењу 6:7, 8 (NW) с обзиром на јахање симболичних коњаника. Многи су умрли као жртве ратова, несташица хране и смртоносних болести. Пошто је „Хадес“ тај који узима те жртве ’Смрти‘, они ће ускрснути током Христове миленијумске Владавине, кад Хадес преда све мртве који се налазе у њему (Откривење 20:13). Многи од оних који буду подигнути у живот можда су имали неки контакт с поруком Краљевства пре него што су умрли.

Како захвални можемо бити што Исус није препустио људима да одређују ко је као овца а ко као јарац! Несавршени људи не могу исправно проценити колику је могућност неко имао да чује и прихвати добру вест. Да ли можемо знати какво је било стање његовог срца или да ли је истински волео праведност? Можемо ли проценити колико је можда на његову реакцију утицала његова породица, религиозна прошлост или други фактори? Очигледно да не можемо. Ипак, можемо бити сигурни да Јехова Бог и Исус Христ могу проценити такве ствари и затим донети пресуде које су савршене, поштене и праведне (Деутероном 32:4; Исаија 11:1-5).

Дакле, нема разлога да нагађамо о томе ко би од оних који су скоро умрли могао ускрснути а ко не. То је нешто за што нисмо овлашћени. (Упореди Лука 12:13, 14.) Далеко је мудрије да чекамо на одлуке праведних Судија, Јехове Бога и Исуса Христа. То ће нам као Јеховиним слугама донети већи душевни мир. То ће нам такође помоћи да више пажње поклањамо ономе што нам је додељено да радимо — ’да идемо и научимо све народе и учимо их да изврше све заповести које нам је Исус дао‘ (Матеј 28:19, 20).

[Извор слике на 31. страни]

Лестер овце, Meyers