Проналажење правог богатства у Хонг Конгу

ХОНГ КОНГ је место где се у кратком времену може зарадити много новца — сви фактори иду ти у прилог. У отприлике задњих 40 година, та британска колонија је од луке с мало активности нарасла до привредне силе која је веома значајна не само у јужној Азији већ и на светској пословној сцени.

Мала стопа пореза привлачи стране инвеститоре и пружа подстицај марљивој радној снази међу шест милиона становника Хонг Конга. Осим тога, он има повољну локацију као капија између јужне Кине и азијско-пацифичког региона и даље. Уз модеран транспорт, системе комуникације и добро развијену мрежу велепродаје и малопродаје, Хонг Конг се прилагодио да брзо одговори на потражњу међународног тржишта.

Привредни успех је Хонг Конгу обезбедио да има животни стандард који је међу највећима у свету. Међутим, да ли је сав тај материјални просперитет становницима Хонг Конга донео задовољство и трајну срећу? Не, али неки су тражили и пронашли богатство далеко боље врсте.

Они су пронашли духовно богатсто

Међу онима који су пронашли непроцењиво духовно богатство је Алфред, који се родио у Хонг Конгу. Он је имао успешну каријеру као директор међународног пословног конгломерата са централом у Великој Британији. Попут многих других у Хонг Конгу, његов животни циљ био је да заради много новца, да има властиту кућу, да добро једе и добро живи. Уз свој положај и приходе, изгледало је као да је постигао све то. Али, да ли је био срећан? „Из искуства сам научио да новац заиста има своје границе“, жалио се Алфред. Непрестано је бринуо о томе колико би трајала његова уштеђевина кад би изгубио посао. Кад је више времена посветио свом послу, појавили су се породични проблеми. Његова жена, Емили, била је ожалошћена кад је њихов син изненада умро. „Желела сам да знам где је он како бих могла да учиним нешто да му помогнем“, рекла је. Пошто није могла ништа да учини, постала је веома депресивна.

Џастина је као мала изгубила свог оца. Али, напрежући се дипломирала је на угледном Хонгконшком универзитету. Тако је добила посао у влади. На кантонском то се назива гам фан вун, златна чинија за пиринач — сигуран посао и добра плата. Ипак, Џастина није била ни задовољна ни срећна. Често се питала који је смисао живота и шта ће донети будућност. И њен муж, Франсис, осећао је да је живот бесциљан. Осећао се као зубац у великој машини, нико, ухваћен у бескрајну рутину.

Ту је и Рики, пословни менаџер. Иако је зарађивао гомилу новца, почео је да  увиђа другу страну живота — убитачно такмичење међу сарадницима и проблеме у свом браку. Новац му није могао помоћи да реши те проблеме. Његова жена, Венди, сматрала је да се сигурност може наћи у поштованој каријери, обиљу новца и животу у политички стабилном друштву. Али, колико ће дуго трајати њен наизглед сигуран живот? То ју је мучило зато што је због реалности смрти осећала да је њен живот безначајан и бесмислен.

Дејвид има своју причу. Његово универзитетско образовање донело му је добар посао и економску сигурност, али није нашао задовољство. Зашто? Био је задубљен у еволуцију и филозофију, те је веровао да садашњим животом све престаје. Дејвид је осећао да не постоји ништа што може да очекује, а све његово материјално богатство није га ослободило осећања безнадности.

Иако ове особе имају доста различиту прошлост, једно им је било заједничко. Сви они постигли су оно за што су мислили да ће донети срећан и задовољан живот. Међутим, стигавши до тачке кад су мислили да ће се испунити њихови снови, њихов живот био је празан.

Постати богат код Бога

Ситуација Алфреда, Џастине и других који су управо споменути била је веома слична ситуацији богатог човека из Исусове параболе. Он је ’себи текао благо и није био богат у Бога‘ (Лука 12:21). Међутим, они су, на срећу, пронашли нешто боље — живот испуњен правим богатством. Они који желе праву срећу и задовољство морају ’стављати наде своје не у неизвесност богатства, него у Бога живога, који нам даје свега изобилно на ужитак‘ (1. Тимотеју 6:17). Да, упознавање правог Бога, Јехове, и стављање свог поуздања на њега променило је живот свих тих особа. Погледајмо како је дошло до свега тога.

Алфред и Емили су били скрхани кад је њихов син изненада умро, а све њихове материјалне ствари нису могле ублажити њихову бол. Ишли су у цркву али су још увек осећали празнину и незадовољство. Онда је на њихова врата дошао један Јеховин сведок и питао: „Какву наду човек има за будућност?“ Алфред је одговорио онако како му је речено у цркви о небу и паклу. Међутим, из Библије му је показано да мртви „ништа не знају“; и да се они који су у Божјем сећању налазе у општем гробу човечанства и чекају ускрсење (Проповедник 9:5, 10; Јован 5:28, 29). То је Алфреду звучало логично и разумно. Тада је разумео да се његов син не мучи негде већ да спава у смртном сну, с надом да ће можда бити поново сједињен са својом породицом кроз ускрсење. Каква утеха и олакшање! С временом су Алфред и његова жена прихватили библијски студиј код куће и почели су ићи путем на ком се могу чврсто држати правог богатства које нуди Библија.

 Џастина се разочарала кад међу својим сарадницима није пронашла спремност да помогну у бризи око људи. Као побожна католкиња, била је фрустрирана кад је видела да свештеник пуши и плеше, баш као и други људи. Онда је дошла у контакт с Јеховиним сведоцима и почела је да добија задовољавајуће библијске одговоре на многа питања. Свештеник јој је пружао само своје властито мишљење, а она 16 година није отворила Библију, иако је редовно посећивала цркву и 10 година била лаички радник.

Како су Сведоци проучавали Библију са Џастином и њеним мужем, Франсисом, он је био импресиониран њиховим светским јединством у веровању и акцији. Франсис се уверио да је Бог стваран. Коначно, само је живи, прави Бог могао на тај начин утицати на једну међународну групу људи. Како је само срећан тај брачни пар што су пронашли право богатство!

Рики и Венди су знали да нешто морају да ураде кад су видели да све више упадају у озбиљне личне проблеме. Пошто су обоје раније били у контакту с Јеховиним сведоцима, одвојено су предузели иницијативу да их поново пронађу. Искрено се напрежући, Рики и Венди пронашли су не само практична решења за своје проблеме већ и право богатство у личном односу са ’срећним Богом‘, Јеховом (1. Тимотеју 1:11, NW).

И Дејвидов живот се променио кад су га посетили Јеховини сведоци. С намером да разоткрије њихове грешке сложио се да дођу поново. Међутим, с временом су се његове очи отвориле, јер је почео увиђати да је Библија тачна у научном и историјском погледу и на друге начине. Све то помогло је Дејвиду да на Библију гледа као на књигу истине која је његовом животу дала прави смисао. Како срећна и обогаћујућа трансформација за њега!

Помагање многим другим да пронађу право богатство

У Хонг Конгу који врви људима, Алфред, Емили, Џастина, Франсис и други који су овде споменути само су неколицина оних који су пронашли право богатство библијске истине и вере у Јехову Бога. У 1992. око 2 600 Сведока Јехове провело је укупно скоро 900 000 сати посећујући људе Хонг Конга и водећи с њима преко 3 800 библијских студија код куће. Међутим, живот у Хонг Конгу тече брзо, а људи су заузети. Зато објавитељи Краљевства, поред посећивања од куће до куће, имају доста успеха у сведочењу на улици. Они такође долазе  до људи на њиховим радним местима посећујући службенике, власнике трговина, фармере и људе који се враћају с рибарских путовања у Јужном кинеском мору.

Заиста се може рећи да је „жетве... много, али је посленика мало“ у Хонг Конгу (Матеј 9:37). Тренутно је однос Сведока према становништву 1 према 2 300. Свесни хитности дела жетве, скоро су 600 од 2 600 тамошњих објавитеља Краљевства пионири, или пуновремени проповедници добре вести. Јеховини сведоци у Хонг Конгу, као и на другим местима, увиђају да „благослов Господњи богатство даје“ (Пословице 10:22). Зато се они веома труде да још многим људима у том успешном друштву помогну да пронађу право богатство.

[Мапа на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЈУЖНО КИНЕСКО МОРЕ

КИНА

Хонг Конг

Километара

Миља

15

15