Будимо здравих мисли — крај је близу
Будимо здравих мисли — крај је близу
„Близу је крај ових ствари. Будите дакле мудри и трезни [„здравих мисли“, „NW“] и устрајте у молитвама“ (1. ПЕТРОВА 4:7).
1. (а) Које су разочарење доживели један религиозни вођа и његови следбеници? (б) Зато што се извесна очекивања нису испунила, која се питања могу поставити?
„ТОКОМ вечерашње завршне молитве добио сам позив од Бога. Он је рекао да ће 116 000 особа узаћи на небо и да ће се гробови 3,7 милиона мртвих верника отворити према небу.“ То је рекао вођа Мисије долазећих дана уочи 28. октобра 1992, њиховог прореченог дана обрачуна. Међутим, кад је дошао 29. октобар, ниједна особа није узашла на небо и ниједан гроб мртвих није се отворио. Уместо да су шмугнули у небеском узнесењу, ти верници из Кореје који су веровали у судњи дан доживели су још један сасвим обичан дан. Рокови судњег дана су дошли и отишли, али злослутни пророци су и даље неустрашиви. Шта хришћани треба да раде? Да ли треба да престану веровати да се крај брзо приближава?
2. Ко је апостолима говорио о будућем дану суда, и под којим су околностима они то сазнали?
2 Да бисмо на то одговорили, присетимо се прилике кад је Исус насамо разговарао са својим ученицима. Тамо, у области Цезареје Филипове, североисточно од Галилејског мора, с величанственом планином Хермон која пружа драматичну позадину, чули су га како им без увијања каже да ће бити убијен (Матеј 16:21). Уследиле су друге озбиљне речи. Након што им је објаснио да бити ученик значи живети животом непрестане самопожртвованости, Исус је упозорио: „Јер ће доћи Син човечји у слави Оца свога, с анђелима својим, и тада ће вратити свакоме по делима његовим“ (Матеј 16:27). Исус је говорио о будућем доласку. Међутим, том приликом он ће бити Судија. У то време све ће зависити од тога да ли ће пронаћи појединце који га верно следе или неће. Исусова пресуда темељиће се на делима, без обзира колико та особа може имати или немати у погледу светских добара. Ту чињеницу су његови ученици морали чврсто да задрже у мислима (Матеј 16:25, 26). Дакле, сам Исус Христ говори својим следбеницима да чекају његов славни долазак, с његовом пресудом.
3. Како је Исус илустровао сигурност свог будућег доласка?
3 Оно што Исус каже као следеће илуструје сигурност његовог будућег доласка. Он ауторитативно изјављује: „У истину вам кажем: има неких међу овима што овде стоје који неће умрети а да не виде Сина човјечјега долазити у краљевство своје“ (Матеј 16:28). Ове речи испуниле су се шест дана касније. Сјајна визија преображеног Исуса запањује његове блиске ученике. Они у ствари виде како Исусово лице сија као сунце и како је његова одећа сјајно бела. Преображење је било предслика Христове славе и Краљевства. Каква јачајућа потврда за пророчанства о Краљевству! Какав снажан подстрек за ученике да буду здравих мисли! (2. Петрова 1:16-19).
Зашто је хитно да будемо здравих мисли
4. Зашто хришћани морају да буду духовно будни за његов долазак?
4 Ни годину дана касније, налазимо Исуса како седи на Маслинској гори и поново насамо разговара са својим ученицима. Док они зуре у град Јерусалим, он објашњава шта ће бити знак његове будуће присутности и затим упозорава: ’Бдите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.‘ Његови ученици морају непрестано да буду на опрезу зато што је време његовог доласка непознато. Увек морају бити спремни на то (Матеј 24:42).
5. Како се може илустровати потреба за будношћу?
5 По начину свог доласка, Господ личи на лопова. Он наставља да говори: „Али ово знајте: Кад би знао домаћин у које ће време доћи лупеж, чувао би, и не би пустио да се дира у кућу његову“ (Матеј 24:43). Провалник не даје неко обавештење да информише домаћина када ће упасти; његово главно оружје је изненађење. Према томе, домаћин мора стално бити на опрезу. Међутим, за верног хришћанина, неуморна будност није због неке плашљиве зебње. Уместо тога, она је мотивисана нестрпљивим очекивањем Христовог доласка у слави да уведе Миленијум мира.
6. Зашто морамо бити здравих мисли?
6 Упркос свој будности, нико никада неће моћи да унапред погоди тачан дан кад он треба да дође. Исус каже: „Зато и ви, држите се спремни, јер у који час не мислите доћи ће Син човечји“ (Матеј 24:44). Отуда потреба за здравим мислима. Ако хришћанин мисли да Христ неће доћи одређеног дана, можда ће он доћи управо тог дана! Наравно, добронамерни, верни хришћани у прошлости искрено су настојали да предвиде када ће доћи крај. Ипак, Исусово упозорење се увек изнова показивало тачним: „А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, ни Син, него Отац сам“ (Матеј 24:36).
7. Ако желимо да будемо Христови следбеници, како морамо живети свој живот?
7 Према томе, шта треба да закључимо? То да, ако желимо да будемо Христови следбеници, морамо живети тако да увек верујемо да крај овог злог система непосредно предстоји.
8. Шта је ознака хришћана од најранијих дана хришћанства?
8 Такав став увек је био ознака хришћана, као што признају световни историчари и изучаватељи Библије. На пример, издавачи The Translator’s New Testament, под речју „Дан“ у свом речнику, наводе: „Хришћани времена Н[овог] З[авета] живели су у очекивању Дана (то јест времена) кад ће садашњи свет са свим својим злом и порочношћу бити доведен крају и кад ће се Исус вратити на Земљу да суди целом човечанству, уведе нову еру мира и започне своју Власт над целим светом.“ Британска енциклопедија наводи: „Јединствена глобална експанзија хришћанства директно је повезана с хришћанским очекивањем времена краја, у облику непосредног очекивања Христовог повратка. Хришћанско очекивање времена краја никад се није састојало само од пасивне чежње за доласком Божјег Краљевства.“
Шта значи бити здравих мисли
9. Иако су нека Петрова очекивања у вези с Месијом била неисправна, зашто је он могао да остане уверен?
9 Апостол Петар се, неких 30 година након тих интимних разговора које је Исус имао са својим најближим ученицима, није уморио чекајући да дође крај. Иако су његова почетна очекивања и очекивања других ученика у вези с Месијом била неисправна, он је остао уверен да Јеховина љубав и моћ гарантују остварење њихове наде (Лука 19:11; 24:21; Дела апостола 1:6; 2. Петрова 3:9, 10). Он изражава мисао која се доследно чује кроз Хришћанска грчка писма кад каже: „Близу је крај ових ствари.“ Затим он подстиче сухришћане: „Будите дакле мудри и трезни [„здравих мисли“, NW] и устрајте у молитвама“ (1. Петрова 4:7).
10. (а) Шта значи бити здравих мисли? (б) Шта је укључено у посматрање ствари у њиховом исправном односу према Божјој вољи?
10 Бити „здравих мисли“ не значи бити паметан са светског гледишта. Јехова каже: „Уништићу мудрост мудрих, и разумних разум укинућу“ (1. Коринћанима 1:19). Реч коју Петар користи може значити „бити трезвен“. Та духовна трезвеност повезана је с нашим обожавањем. Према томе, пошто смо сталожени у мислима, ми ствари видимо у исправном односу према Јеховиној вољи; ми разумемо које су ствари важне а које нису (Матеј 6:33, 34). Упркос томе што крај непосредно предстоји, ми нисмо покошени махнитим начином живота; а нисмо ни индиферентни с обзиром на временски период у коме живимо. (Упореди Матеј 24:37-39.) Уместо тога, нас води умереност и равнотежа у размишљању, склоностима и понашању, изражена у првом реду према Богу („устрајте у молитвама“) и затим према нашем ближњем („имајте постојану љубав међу собом“) (1. Петрова 4:7, 8).
11. (а) Шта значи да се ’обновимо у сили која покреће наш ум‘? (б) Како нам нова ментална сила помаже да доносимо добре одлуке?
11 Бити здравих мисли укључује да се ’обнављамо у сили која покреће наш ум‘ (Ефешанима 4:23, NW). Зашто да се обнављамо? Пошто смо наследили несавршеност и живимо у грешној средини, нашим умом доминира склоност која је супротна духовности. Та сила стално гура мисли и нагињања у материјалистичком, себичном правцу. Дакле, кад неко постаје хришћанин, њему је потребна нова сила, или доминантан ментални став, која ће његове мисли гурати у исправном правцу, духовном правцу, према спремности на самопожртвованост. И зато, кад се на пример појави избор у образовању, каријери, запослењу, забави, рекреацији, стилу облачења или било чему другом, он ће у првом реду бити наклоњен томе да ту ствар размотри са духовног гледишта уместо са телесног, себичног гледишта. Тај нови ментални став олакшава доношење одлука са здравим мислима и свесношћу да је крај близу.
12. Како можемо остати „здрави у вери“?
12 Бити здравих мисли укључује да смо у добром духовном здрављу. Како можемо остати „здрави у вери“? (Титу 2:2). Свој ум морамо хранити исправном врстом хране (Јеремија 3:15). Стална исхрана Божјом речју истине потпомогнута деловањем његовог светог духа помоћи ће нам да одржавамо своју духовну равнотежу. Зато је од животне важности редовност у личном студију, као и у служби проповедања, молитви и хришћанском дружењу.
Како нас здраве мисли чувају
13. Како нас здраве мисли чувају да не починимо неразумне грешке?
13 Здраве мисли нас могу чувати да не починимо неку неразумну грешку која би могла да нас кошта вечног живота. Како је то могуће? Апостол Павле говори о „закону разума“. Што се тиче особе која је здрава у вери, тим законом разума управља нешто чему се она радује, наиме ’закон Божји‘. Истина, ’закон греховни‘ ратује против закона разума. Међутим, хришћанин може бити победник уз Јеховину помоћ (Римљанима 7:21-25).
14, 15. (а) Која се два утицаја боре да контролишу ум? (б) Како можемо добити битку ума?
14 Павле наставља тако што повлачи оштру супротност између ума којим доминира себично тело, чије је жариште на животу самоповлађивања, и ума којим доминира Божји дух, чије је жариште на животу самопожртвованости у служби Јехови. Павле пише у Римљанима 8:5-7: „Јер који су по пу̏ти, пу̏тено су расположени, а који су по духу, духовно су расположени; и пу̏тено је расположење смрт, а духовно је расположење живот и мир. Јер је пу̏тено расположење непријатељство Богу, јер се оно не покорава закону Божјем, нити може.“
15 Затим, у 11. стиху, Павле објашњава како ум који сарађује са светим духом добија ту битку: „И ако је у вама дух онога који је ускрснуо Исуса из мртвих, то ће онај који је ускрснуо Христа из мртвих, оживети и ваша смртна телеса ради Духа свога [„Духом својим“, Димитрије Стефановић], који пребива у вама.“
16. Од каквих мамаца нас чувају здраве мисли?
16 Према томе, тиме што смо здравих мисли, нећемо бити заведни свеприсутним мамцима овог света, који се карактерише неизмерним самоповлађивањем у свим врстама задовољстава, материјалних ствари и сексусалног неисправног понашања. Наше здраве мисли рећи ће нам да ’бежимо од блуда‘ и да избегавамо његове катастрофалне последице (1. Коринћанима 6:18). Наш здрав ментални став натераће нас да на прво место стављамо интересе Краљевства и чуваће наше размишљање кад смо искушани понудама световне каријере која може ослабити наш однос с Јеховом.
17. Како је једна сестра пионирка показала здраве мисли кад се суочила с финансијским обавезама?
17 На пример, у једној тропској држави Југоисточне Азије живи једна млада сестра која је на првом месту у својим мислима имала интересе Краљевства. Она је гајила љубав према пуновременој служби. У тој земљи већина радних места захтева шест или седам дана с пуним радним временом. Кад је дипломирала на факултету, њен отац, који није био Јеховин сведок, очекивао је од ње да зарађује много новца за породицу. Али, пошто је она имала снажну жељу да буде пионир, пронашла је посао са скраћеним радним временом и почела је с пионирском службом. То је разљутило њеног оца, који је запретио да ће њене ствари избацити на улицу. Због коцкања је био у великим дуговима и очекивао је да његова кћерка отплати његове дугове. Њен млађи брат је студирао на факултету, а због дугова није било новца да плати своју школарину. Млађи брат је обећао да ће, ако му сестра помогне, водити рачуна о породици кад добије посао. Њено срце било је подељено између њене љубави према свом брату и њене љубави према пионирској служби. Кад је пажљиво размотрила ту ствар, одлучила је да настави с пионирском службом и потражи други посао. У одговору на своје молитве, пронашла је добар посао где је била у стању не само да помогне својој породици и свом брату у финансијском погледу, већ и да настави са својом првом љубављу, пионирском службом.
Тражи Јеховину помоћ у одржавању здравих мисли
18. (а) Зашто су неки можда обесхрабрени? (б) Који библијски стихови могу утешити оне који су обесхрабрени?
18 Неки Христови следбеници можда налазе да им је тешко одржавати своје здраве мисли. Њихова стрпљивост можда слаби зато што овај садашњи зао систем ствари траје дуже него што су они очекивали. Можда су обесхрабрени због тога. Међутим, крај ће доћи. То обећава Јехова (Титу 1:2). А тако ће доћи и његов обећани земаљски Рај. То гарантује Јехова (Откривење 21:1-5). Кад нови свет дође, ту ће бити ’дрво живота‘ за све оне који су одржали своје здраве мисли (Пословице 13:12).
19. Како се могу одржати здраве мисли?
19 Како можемо одржати здраве мисли? Тражи Јеховину помоћ (Псалам 54:6 [54:4, ДК]). Остани близу њега. Како се само радујемо што Јехова жели нашу присност! „Приближите се Богу и он ће се вама приближити“, пише ученик Јаков (Јаков 4:8). Павле каже: „Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се! Благост ваша да буде позната свим људима. Господ је близу! Не узнемирујте се ни за што, него у свим стварима казујте потребе своје Богу с молитвама и молбама, са давањем хвале. И мир Божји, који превазилази сваки разум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Исусу Христу“ (Филипљанима 4:4-7). А кад изгледа да су терети овог умирућег система ствари претешки да их више носиш, баци их на Јехову, и он са̂м ће те подржати (Псалам 55:23 [55:22, ДК]).
20. На ком путу треба да останемо, у складу с 1. Тимотеју 4:10?
20 Да, крај јесте близу, зато будимо здравих мисли! То је био добар савет пре 1 900 година; то је савет од животне важности данас. Наставимо користити своје здраве душевне способности да хвалимо Јехову док наставља да нас сигурно води у свој нови свет (1. Тимотеју 4:10).
Како би одговорио?
◻ Шта су здраве мисли?
◻ Зашто је тако хитно да будемо здравих мисли?
◻ Како се можемо обновити у сили која покреће наш ум?
◻ Коју сталну борбу морамо водити у свом разуму?
◻ Како одржавамо здраве мисли?
[Питања за разматрање]
[Слика на 15. страни]
Приближавање Богу у молитви помаже нам да одржимо здраве мисли
[Слика на 17. страни]
Ако смо здравих мисли, нећемо бити заведени мамцима овог света