Пређи на садржај

Пређи на садржај

Изгубљено царство које збуњује критичаре Библије

Изгубљено царство које збуњује критичаре Библије

Изгубљено царство које збуњује критичаре Библије

„Раније је историја Асирског царства била једно од најнејаснијих поглавља у аналима света.“ „Све што се знало о древној Ниниви састојало се од распршених алузија и пророчанстава из Библије која указају на њу, те површних и непотпуних бележака асирске историје код Диодора Сицилијанског... и других.“ — Cyclopædia of Biblical Literature, томови 1 и 3, 1862.

ГРЧКИ историчар Диодор Сицилијански живео је пре 2 000 година. Нинива је, тврдио је он, била четвороугаони град; четири стране укупно су биле дугачке 480 стадија. То је обим од 96 километара! Библија пружа сличну слику, описујући Ниниву као велики град од „три дана хода“ (Јона 3:3).

Критичари Библије из 19. века одбијали су да верују да је неки непознат град старог света могао бити тако велик. Такође су рекли да је Нинива, ако је икад постојала, сигурно била део старе цивилизације која је претходила Вавилону.

То је гледиште било супротно 10. поглављу Постања, које наводи да је праунук Ноја, Нимрод, основао прву политичку државу у подручју Вавела, или Вавилона. „Из те земље“, наставља Библија, „изиђе Асур [„он изиђе у Асирију“, NW]; он сазида Ниниву, Рехобот-Хир и Калах, и, између Ниниве и Калаха, Ресен, велики град“ (Постање 10:8-12). Запази да ови стихови описују четири нова асирска града као један „велики град“.

Године 1843. француски археолог, Пол Емил Бота (Paul-Émile Botta), открио је рушевине палате које су се показале као део једног асирског града. Кад су новости о том открићу дошле до јавности, то је проузроковало велико узбуђење. „Интерес јавности је порастао“, објашњава Алан Милар (Alan Millard) у својој књизи Treasures From Bible Times, „кад је доказано да је палата припадала Саргону, краљу Асирије именованом у Исаији 20:1, у чије се постојање сумњало зато што је иначе био непознат.“

У међувремену, још један археолог, Остин Хенри Лејард (Austen Henry Layard), почео је да ископава рушевине у месту названом Нимруд око 42 километра југозападно од Корсабада. Показало се да су те рушевине Калах — један од четири асирска града споменута у Постању 10:11. Затим је, 1849, Лејард ископао рушевине масивне палате у месту названом Кујунџик, између Калаха и Корсабада. Показало се да је та палата део Ниниве. Између Корсабада и Калаха леже рушевине других насеља, укључујући насип назван Карамлес. „Ако узмемо четири велика насипа Нимруд [Калах], Кујунџик [Нинива], Корсабад и Карамлес, као углове квадрата“, приметио је Лејард, „показаће се да његове четири стране прилично тачно одговарају 480 стадија или 96 километара географа, што сачињава тродневно путовање пророка [Јоне].“

Дакле, изгледа да је Јона укључио сва та насеља као један „велики град“, називајући га по имену града који је први набројан у Постању 10:11, наиме Нинива. Исто се ради и данас. На пример, постоји разлика између првобитног града Лондона и његових предграђа, која сачињавају оно што се понекад назива „шире подручје Лондона“.

Арогантан асирски краљ

Палата у Ниниви имала је више од 70 соба и скоро 3 километра зидова. На тим зидовима били су спаљени остаци скулптура које су славиле успомену на војне победе и друге успехе. Већина је била веома оштећена. Међутим, Лејард је при крају свог боравка открио једну дворану која је била изузетно сачувана. На зидовима се налазио експонат који показује освајање једног добро утврђеног града, са заробљеницима који иду испред нападачког краља који седи на једном престолу изван града. Изнад краља налази се напис који су стручњаци за асирско писмо превели на следећи начин: „Сенахериб, краљ света, краљ Асирије, седи на nimedu -престољу и прегледава плен (узет) из Лахиша (La-ki-su).“

Данас се тај експонат и напис могу видети у Британском музеју. То се слаже с историјским догађајем записаним у Библији у 2. Краљевима 18:13, 14: „Четрнаесте године краљевања Езехијина Сенахериб, краљ Асирски, крену се на све градове Јудине и узе их. Езехија, краљ Јудин, посла гласнике краљу Асирском у Лакис и поручи му: Погрешио сам! Удаљи се од мене, што ми год наметнеш примићу. И краљ Асирски наметну на Езехију, краља Јудина, триста таланти сребра и тридесет таланти злата.“

Други написи нађени међу рушевинама Ниниве пружају додатне детаље о Сенахерибовој инвазији Јуде и данку који је плаћао Езехија. „Можда једна од најзначајнијих забележених коинциденција историјског сведочанства, износ блага у злату који је узет од Езехије, тридесет талената, слаже се у два савршено независна извештаја“, написао је Лејард. Сер Хенри Ролинсон (Henry Rawlinson), који је помогао да се одгонетне асирско писмо, објавио је да су ти написи „неоспорно доказали [Сенахерибов] историјски идентитет“. Надаље, Лејард у својој књизи Nineveh and Babylon пита: „Ко би, пре ових открића, веровао да је вероватно или могуће да ће се испод гомиле земље и отпадака који су обележавали локацију Ниниве пронаћи историја ратова између Езехије и Сенахериба, записана управо у време кад их је са̂м Сенахериб водио, а која чак у ситне детаље потврђује библијски извештај?“

Наравно, неки детаљи Сенахерибовог записа не слажу се с Библијом. На пример, археолог Алан Милар примећује: „Најузбудљивија чињеница појављује се на крају [Сенахерибовог записа]. Езехија је послао свог гласника, и сав данак, Сенахерибу ’касније, у Ниниву‘. Асирска војска није као и обично победнички однела тај данак кући.“ Библија наводи да је данак плаћен пре него што се краљ Асирије вратио у Ниниву (2. Краљевима 18:15-17). Зашто та разлика? И зашто се Сенахериб није могао хвалити да је освојио јудејски главни град, Јерусалим, на начин како се хвалио својим освајањем јудејске тврђаве Лахиша? Три писца Библије дају одговор. Један од њих, очевидац, написао је: „Анђео Господњи изиђе и поби у логору Асирском сто и осамдест и пет хиљада људи. И кад усташе у јутру, а ту беху све сама мртва телеса. Тад Сенахериб, краљ Асирски, диже своју војску и отиде, и врати се; и оста у Ниниви“ (Исаија 37:36, 37; 2. Краљевима 19:35; 2. Летописа 32:21).

У својој књизи Treasures From Bible Times, Милар закључује: „Нема доброг разлога за сумњу у овај извештај... Разумљиво је да Сенахериб не би забележио такву катастрофу о којој би читали његови наследници, јер би га то осрамотило.“ Уместо тога, Сенахериб је покушао да створи утисак да је његова инвазија Јуде била успешна и да му је Езехија остао у потчињености, шаљући данак у Ниниву.

Потврђено порекло Асирије

У Ниниви су откривене и библиотеке са десетинама хиљада глинених плочица. Ти документи доказују да је Асирско царство имало своје корене на југу у Вавилону, баш као што указује Постање 10:11. Користећи те информације, археолози почињу концентрисати своје напоре даље према југу. Encyclopædia Biblica објашњава: „Све што остаје од Асираца открива њихово вавилонско порекло. Њихов језик и начин писања, њихова литература, њихова религија и њихова наука преузети су од њихових јужних суседа са само малом модификацијом.“

Открића као што су горе наведена присилила су критичаре Библије да ублаже своја гледишта. Заиста, искрено истраживање Библије открива да су је писали брижљиви, поштени писци. Бивши председник Врховног суда Сједињених Америчких Држава, Салмон П. Чејз (Salmon P. Chase), рекао је након што је истражио Библију: „Било је то дуго, озбиљно и дубоко проучавање: и користећи иста доказна начела у тој религиозној ствари како их увек користим у световним стварима, дошао сам до пресуде да је Библија натприродна књига, да долази од Бога“ (The Book of Books: An Introduction).

Заиста, Библија је много више од тачне историје. Она је Божја надахнута Реч, дар за корист човечанства (2. Тимотеју 3:16). Доказ тога може се видети истраживањем библијске географије. То ће бити размотрено у следећем издању.

[Извор слике на 4. страни]

Љубазношћу управе Британског музеја

[Слике на странама 6, 7]

Изнад: Три детаља узета са зидног рељефа

Испод: Цртеж асирског зидног рељефа који приказује опсаду Лахиша

[Извори]

(Љубазношћу Британског музеја)

(Љубазношћу управе Британског музеја)

(Из The Bible in the British Museum, објављено од British Museum Press)