Стварање каже: ’Они се не могу оправдати‘

„После створења света, невидљива савршенства Божја, вечна моћ његова и божанство његово, виде се заиста у делима његовим. Они се зато не могу оправдати“ (РИМЉАНИМА 1:20).

1, 2. (а) Који је горки приговор Јов упутио Јехови? (б) Како се Јов касније опозвао?

 ЈОВ, човек древног времена који је поседовао несаломљиву беспрекорност према Јехови Богу, био је стављен на ужасан испит од стране Сатане. Ђаво је проузроковао да Јов изгуби све своје материјалне поседе, изазвао је смрт његових синова и кћери и погодио га је одвратном болешћу. Јов је мислио да му те несреће наноси Бог и горко је приговарао Јехови: „Је ли теби мило што ме мучиш... да истражујеш све преступе моје, и за грех мој да разбираш? Ти знаш да крив нисам“ (Јоб 1:12-19; 2:5-8; 10:3, 6, 7).

² Неко време након тога, Јовове речи Богу одражавале су потпуни преокрет: „Говорио сам а да их нисам разумео, о чудесима већим од мог ума а која не могу дохватити. Ухо моје чуло је о теби, а сад те и око моје види. Зато се са̂м  осуђујем и кајем се у праху и у пепелу“ (Јоб 42:3, 5, 6). Шта се догодило што је променило Јовов став?

3. Какво је ново гледиште с обзиром на стварање стекао Јов?

³ У међувремену, Јехова се супротставио Јову из олује (Јоб 38:1). Он је Јова обасуо питањима. ’Где си ти био кад сам ја утемељио Земљу? Ко је забарикадирао море вратима и поставио границе до које могу доћи његови таласи? Да ли ти можеш проузроковати да облаци пусте своју кишу на земљу? Можеш ли проузроковати да расте трава? Можеш ли спојити сазвежђа и водити их њиховим путевима?‘ Кроз поглавља 38 до 41 књиге о Јову, Јехова је Јова обасуо оваквим питањима и многим другим о свом стварању. Он је навео Јова да види огроман понор између Бога и човека, снажно подсећајући Јова на мудрост и снагу који се рефлектују у Божјем стварању, стварима које су далеко изван Јовове моћи да их изврши или чак да их разуме. Јов је, савладан страхопоштовања вредном снагом и невероватном мудрошћу свемоћног Бога како су откривени кроз Његова створења, био запрепашћен пред помисли на то како је имао смелости да се препире с Јеховом. Зато је рекао: „Ухо моје чуло је о теби, а сад те и око моје види“ (Јоб 42:5).

4. Шта треба да приметимо из Јеховиних створења, и каква је ситуација с онима који пропуштају да то виде?

⁴ Много векова касније један надахнути писац Библије потврдио је да се Јеховине особине могу видети кроз његова створења. Апостол Павле је писао у Римљанима 1:19, 20: „Што се може дознати за Бога, познато је њима, јер им је Бог дао да то спознају. После створења света, невидљива савршенства Божја, вечна моћ његова и божанство његово, виде се заиста у делима његовим. Они се зато не могу оправдати.“

5. (а) Коју урођену потребу имају људи, и како је неки неисправно задовољавају? (б) Каква је била Павлова препорука Грцима из Атине?

⁵ Човек је створен с урођеном потребом да обожава неку вишу силу. Др К. Г. Јунг (C. G. Jung) је, у својој књизи The Undiscovered Self, указао на ту потребу као на „инстинктиван став својствен за човека, а његове манифестације могу се пратити кроз целу људску историју“. Апостол Павле је говорио о човековој урођеној тежњи да обожава, што је објаснило зашто су Грци из Атине направили ликове и олтаре многим боговима, познатим и непознатим. Павле им је такође идентификовао правог Бога и показао да ту урођену тежњу треба да задовоље на исправан начин тражећи Јехову правог Бога, ’да се труде да га нађу, ма да није далеко ни од једнога од нас‘ (Дела апостола 17:22-30). Баш као што смо близу његовим створењима, једнако смо тако близу примећивању његових особина и карактеристика.

Задивљујући кружни ток воде

6. Које Јеховине особине видимо у кружном току воде?

⁶ На пример, које Јеховине особине примећујемо у способности паперјастих облака да држе тоне воде? Видимо његову љубав и мудрост, јер он тиме обезбеђује кишне пљускове за благослов земље. Он то чини помоћу чудесног плана који је укључен у кружни ток воде, споменут у Проповеднику 1:7: „Све ријеке теку у море, и море се не препуња; одакле теку ријеке, онамо се враћају да опет теку“ (Даничић-Караџић). Библијска књига о Јову одређена је по питању како се то догађа.

7. Како вода из океана доспева у облаке, и како паперјасти облаци могу да држе тоне воде?

⁷ Кад реке теку у море, оне тамо не остају. Јехова „саставља капи воде из  мора и цеди кишу из магле коју је направио“. Зато што је вода у облику водене паре и у основи је фина магла, „облаци висе лебдећи одозго, чудесно дело његове савршене вештине“ (Јоб 36:27; 37:16, The New English Bible). Облаци плове док год су магла: „Завезује воде у облацима својим и не продиру се облаци под њима.“ Или како то каже један други превод: „Он држи воде затворене у густе облаке, и облаци се не отварају под њиховом тежином“ (NE) (Јоб 26:8).

8. Којим се различитим корацима ’мехови небески‘ изливају и кружни ток воде завршава?

⁸ Ти ’мехови небески — ко их може излити‘ да проузрокује да киша пада на земљу? (Јоб 38:37). Онај чија их је ’савршена вештина‘ у почетку поставила тамо, који „цеди кишу из магле коју је направио“. А шта је потребно да би се из магле исцедиле кишне капи? Мора постојати микроскопска чврста материја, као што су честице прашине или соли — од хиљада до стотина хиљада њих у сваком кубном центиметру ваздуха — да делују као језгра око којих се могу формирати капљице. Процењује се да је потребно милион малених капљица у облаку да се формира просечна кишна кап. Тек након свих тих догађаја облаци могу на земљу испустити своје пљускове да формирају водене токове који воду враћају у море. Тако се завршава кружни ток воде. А све то слепим случајем? Заиста, то се ’не може оправдати‘!

Један извор Соломонове мудрости

9. Шта је за Соломона било изванредно у вези с једном врстом мрава?

⁹ У древном свету, Соломонова мудрост била је неупоредива. Много од те мудрости тицало се Јеховиног стварања: „Говорио је [Соломон] и о дрвећу, од кедра на Либану до исопа који из зидова ниче: говорио је о животињама, о птицама, о гмизавцима и о рибама“ (1. Краљевима 4:33). Тај исти краљ Соломон писао је: ’Иди к мраву лењивче, на његове путе пази, и буди разуман. Нема он управитеља, нити надгледника, нити господара, али опет себи лети храну спрема, и уз жетву пићу своју збира‘ (Пословице 6:6-8).

10. Како је доказана Соломонова илустрација о мравима-жетеоцима?

¹⁰ Ко је научио мраве да спремају храну у лето да би се хранили преко хладне зиме? Вековима се сумњало у тачност Соломоновог извештаја о тим мравима који су скупљали семена и спремали их да их употребе зими. Нико није налазио било који доказ њиховог постојања. Међутим, године 1871, један британски природњак открио је њихове подземне житнице, и тачност Библије у извештавању о њима била је доказана. Али, како су ти мрави стекли далековидност да у лето знају да долази зимска хладноћа и мудрост да знају шта да раде у вези с тим? Сама Библија објашњава да многа Јеховина створења имају у себи упрограмирану мудрост за њихово преживљавање. Мрави-жетеоци су примаоци тих благослова  од свог Створитеља. Пословице 30:24 говоре о томе: „Оне су инстинктивно мудре“ (New World Translation). Рећи да се таква мудрост могла догодити једноставно случајно неразумно је; пропустити да се иза тога примети мудар Створитељ не може се оправдати.

11. (а) Зашто је џиновско дрво секвоје тако страхопоштовања вредно? (б) Шта је тако задивљујуће у вези с првом реакцијом фотосинтезе?

¹¹ Човек у подножју џиновске секвоје, запањен њеном масивном величанственошћу, разумљиво је да се осећа попут малог мрава. Величина тог дрвета улива страхопоштовање: 90 метара високо, 11 метара у пречнику, кора дебела 0,6 метара, корење које се шири на преко 1,2 до 1,6 хектара. Ипак, далеко више страхопоштовања улива хемија и физика које су укључене у његов раст. Његово лишће узима воду из корења, угљен диоксид из ваздуха и енергију од Сунца да произведе шећере и испусти кисеоник — процес назван фотосинтеза који укључује око 70 хемијских реакција, од којих се све не разумеју. Задивљујуће је да прва реакција зависи од светла од Сунца које је сасвим одређене боје, одређене таласне дужине; иначе је не би апсорбовали молекули хлорофила да покрену процес фотосинтезе.

12. (а) Шта је изванредно у вези с употребом воде од стране дрвета секвоје? (б) Зашто је у расту биљке потребан азот, и како се комплетира његов кружни ток?

¹² Такође је задивљујућа чињеница да дрво може повући ступце воде из корења на врх тог 90 метара високог колоса. Много више воде се повуче него што је потребно за фотосинтезу. Вишак се испушта преко лишћа у ваздух путем транспирације. Тако се дрво хлади водом, нешто као кад се ми расхлађујемо знојењем. Да би се формирали протеини за раст, потребно је да се шећерима, или угљеним хидратима, дода азот. Лишће не може да користи гасовити азот узет из ваздуха, али организми тла могу гасовити азот у земљи претворити у нитрате и нитрите растворљиве у води, који затим путују од корења до лишћа. Кад биљке и животиње које су користиле тај азот у својим протеинима умру и распадну се, азот се ослобађа, комплетирајући кружни ток азота. У свему томе, запањује сложеност која је укључена, невероватно да би се постигло случајно.

Без говора или речи или гласа, она говоре!

13. Шта су звездана небеса објавила Давиду, и шта настављају да говоре нама?

¹³ Како је само страхопоштовања вредан одраз Створитеља који долази од звезданог ноћног неба који посматраче испуњава дубоким поштовањем! У Псалму 8:4, 5 [8:3, 4, ДК], Давид је изразио страхопоштовање које је осећао: „Кад небеса твоја гледам, дело прста твојих, и месец и звезде што си поставио, шта је човек да га се опоменеш, син човечји да се о њему бринеш?“ Онима који имају очи да виде, уши да чују и срце да осете, та звездана небеса говоре, као што су говорила Давиду: ’Небеса славу Божју објављују‘ (Псалам 19:2-5 [19:1-4, ДК]).

14. Зашто је динамична енергија једне од звезда тако битна за нас?

¹⁴ Што више знамо о звездама, то нам оне гласније говоре. У Исаији 40:26 позвани смо да приметимо њихову огромну енергију: „Подигните очи своје и гледајте! Ко је све то створио? Ко ли војску води њихову? Он свакога по имену зове и с велике силе [„динамичне енергије“, NW] и моћи његове ни једно не изостаје.“ Сила теже и динамична енергија једне од њих, нашег Сунца, држи Земљу у њеној орбити, чини да биљке расту, одржава нашу топлоту и омогућава сав живот овде на Земљи. Апостол Павле је под надахнућем рекао: „Звезда  се од звезде у сјају [„слави“, ДК] своме разликује“ (1. Коринћанима 15:41). Наука зна за жуте звезде попут нашег Сунца, такође плаве звезде, црвене џинове, беле патуљке, неутронске звезде и супернове које експлодирају и ослобађају незамисливу енергију.

15. Шта многи проналазачи уче од створења и покушавају да опонашају?

¹⁵ Многи проналазачи уче од стварања и покушавају копирати способности живих створења (Јоб 12:7-10). Запази само неколико изванредних аспеката стварања. Морске птице са жлездама које десалинизују морску воду; рибе и јегуље које производе електрицитет; рибе, црви и инсекти који стварају хладну светлост; слепи мишеви и делфини који користе сонар; осе које праве папир; мрави који граде мостове; даброви који граде бране; змије које имају уграђене термометре; језерски инсекти који користе цеви за дисање и ронилачка звона; хоботнице које користе млазни погон; пауци који праве седам врста паучине и отворе, мреже и ласа и имају бебе које су балонисти, путујући хиљадама километара на великим висинама; рибе и ракови који користе танкове за плутање попут подморница; и птице, инсекти, морске корњаче, рибе и сисари који извршавају задивљујуће миграционе подвиге — способности моћи науке да их објасни.

16. Које је научне истине Библија записала хиљадама година пре него што их је наука открила?

¹⁶ Библија је записала научне истине хиљадама година пре него што је наука знала за њих. Мојсијев Закон (16. век пре н. е.) рефлектовао је свесност о клицама болести хиљадама година пре Пастера (Левитик, поглавља 13, 14). У 17. веку пре н. е., Јов је навео: „Он је земљу ни за чему обесио“ (Јоб 26:7). Хиљадама година пре Христа, Соломон је писао о циркулацији крви; медицинска наука морала је да чека до 17. века да сазна за то (Проповедник 12:8 [12:6, ДК]). Пре тога, Псалам 139:16 рефлектовао је сазнање о генетском коду: „Заметак мој видјеше очи твоје, у књизи је твојој све то записано, и дани забиљежени кад их још није било ниједнога“ (ДК). У 7. веку пре н. е., пре него што су биолози разумели миграцију, Јеремија је писао, како је записано у Јеремији 8:7: „Рода на небу зна време када да мигрира, грлица и чиопа и вијоглава знају време повратка“ (NE).

„Створитељ“ кога бирају еволуционисти

17. (а) Шта Римљанима 1:21-23 каже о некима који одбијају да виде интелигентног Створитеља иза створених чуда? (б) У одређеном смислу, шта еволуционисти бирају као свог „створитеља“?

¹⁷ Један стих каже о некима који одбијају да примете интелигентног Створитеља иза створених чуда: „Залудеше у својим мислима, и утону у таму неразумно срце њихово. Градећи се мудри полудеше, и претворише славу бесмртнога Бога у облик смртнога човека и птица и четвороножних животиња и гмизаваца.“ Они „претворише истину Божју у лаж, и дадоше већу част и службу створењу него створитељу“  (Римљанима 1:21-23, 25). Слично је са еволуционистичким научницима који, у ствари, величају замишљени узлазни ланац протозое-црви-рибе- амфибије-рептили- сисари-„човеколики мајмуни“ као свог „створитеља“. Међутим, они знају да не постоји заиста једноставан једноћелијски организам који би започео тај ланац. Најједноставнији познати организам садржи стотину милијарди атома, са хиљадама хемијских реакција које се у њему догађају истовремено.

18, 19. (а) Ко је Онај коме с правом треба приписати стварање живота? (б) Колико много од Јеховиног створења можемо видети?

¹⁸ Јехова Бог је Створитељ живота (Псалам 36:10 [36:9, ДК]). Он је велики Праузрок. Његово име, Јехова, значи „Он проузрокује да постаје“. Његова створења не можемо набројати. Сигурно је да постоје милиони више него што их је човек свестан. Псалам 104:24, 25 алудира на то: „Много ли је дела твојих, Господе! сва си их ти мудро уредио.“ Јоб 26:14 је експлицитан у вези с тим: „Гле, то су дијелови [„рубови“, NW] путова његовијех; али како је мали дио [„шапат“, NW] што чусмо о њему? и ко ће разумјети гром силе [„моћне грмљавине“, NW] његове?“ (ДК). Видимо неколико рубова, чујемо неколико шапата, али разумети пуни значај његове моћне грмљавине изван је наше моћи.

¹⁹ Међутим, ми имамо бољи извор да га посматрамо него кроз његова физичка стварања. Тај бољи извор је његова Реч, Библија. Сада се у следећем чланку окрећемо том извору.

Да ли се сећаш?

◻ Шта је Јов научио кад му је Јехова говорио из олује?

◻ Зашто је Павле рекао да се неки нису могли оправдати?

◻ Како функционише кружни ток воде?

◻ Које важне ствари за нас обавља сунчева светлост?

◻ Које је научне истине Библија открила пре него што их је наука пронашла?

[Питања за разматрање]